Славиша Стојановић
Славиша Стојановић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Славиша Стојановић | ||
Датум рођења | 6. децембар 1969. | ||
Место рођења | Горњи Дејан, СФРЈ | ||
Позиција | Одбрана | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1989—1994 1994—1995 1996 1996—1997 1997—1998 |
Слован Љубљана Цеље Љубљана Вевче |
24 9 10 8 |
(0) (0) (2) (0) |
Тренерска каријера | |||
1998—2001 2001—2002 2002—2008 2008—2009 2009—2011 2011—2012 2013—2014 2014—2015 2016 2017 2018—2019 2019—2020 2020—2021 |
Слован Ливар Домжале Цеље Уједињени Арапски Емирати (асистент) Словенија Црвена звезда Лирс Чангчуен Јатаи Рига Левски Софија Летонија Левски Софија |
Славиша Стојановић ( Горњи Дејан близу Власотинца, 6. децембар 1969) јесте словеначки фудбалски тренер српског порекла. Играо је на позицији штопера. Био је тренер Црвене звезде у сезони 2013/14. и освојио титулу првака Србије.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Целу играчку каријеру провео је у словеначким клубовима. Био је одбрамбени фудбалер, а наступао је за Слован од 1989. до 1994. године, а затим је у сезони 1994/95. одиграо 24 меча у дресу Љубљане. Кратко је играо за Цеље током 1996. године (девет утакмица), а након тога се вратио у Љубљану и у сезони 1996/97. на 10 сусрета постигао два поготка. Каријеру је због честих повреда завршио у 29. години наступајући за Вевче у сезони 1997/98, када је одиграо осам сусрета.
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]По окончању играчке одмах је започео тренерску каријеру и од 1998. до 2001. године предводио младе екипе Слована, са којима осваја првенство Словеније у узрастима до 16 и 18 година. Након тога преузима Ливар из Иванчне Горице у сезони 2001/02, да би у први план доспео као стратег Домжала, које је предводио од 2002. до 2008. године. Најпре је увео тим у елитни ранг првим местом у друголигашкој конкуренцији. Постепено је градио тим за велика дела изборивши се за пласман у Куп УЕФА 2005/06. а након тога долази до освајања две шампионске титуле 2007. и 2008. године и једног Суперкупа Словеније 2007. У походу ка својој првој титули, Славишине Домжале оставиле су другопласирану Горицу у заостатку од 17 бодова на табели. Три пута је проглашаван за тренера године у Словенији 2005, 2006. и 2007. Затим је преузео Цеље (2008/09), а након тога прихвата позив Срећка Катанеца за место асистента селектора Уједињених Арапских Емирата, где је радио од 2009. до 2011. године. По повратку у Европу врло брзо постаје селектор репрезентације Словеније на чијој клупи током 2011. и 2012. године проводи укупно 13 месеци.
Црвена звезда
[уреди | уреди извор]После паузе, Славиша Стојановић стиже у Црвену звезду са задатком да коначно врати шампионску титулу. У клуб стижу искусни и проверени играчи попут Милоша Нинковића, Драгана Мрђе, Нејца Печника и Николе Мијаиловића, али екипа рано завршава такмичење у Европи. У домаћем шампионату стартују изненађујућим поразом од Јавора у Ивањици. Одбрана је била слаба тачка екипе, али Звезда победом у вечитом дербију против Партизана (1:0) ипак успева да смањи бодовни заостатак у финишу јесени. Остало је и упечатљиво славље Звездиног тренера након последњег судијског звиждука, када је у победничком спринту улетео у тунел. Стојановић је у зимском прелазном року направио сјајан потез ангажовањем Дејана Келхара, који је уз Сава Павићевића чинио тандем централних дефанзиваца. Додатну енергију Звезди улио је повратак на терен Дарка Лазовића после паузе због тешке повреде. Под вођством Славише Стојановића Звезда прави феноменалну серију од 15 узастопних победа (дужи низ тријумфа имала је само екипа црвено-белих под командом Славољуба Муслина) и коло пре краја осваја 26. шампионску титулу победом над ОФК Београдом од 4:2. Екипа је у 30 кола сакупила 72 бода и са 66 постигнутих голова била је најефикаснија у лиги.
Стојановић је убрзо постао тренер белгијског Лирса, где је довео и Бобана Бајковића, љубимца Звездиних навијача и голмана шампионске генерације, као и Братислава Живковића за помоћника. Ипак, због лимитираног тима, који је бележио слабе резултате са Лирсом се разишао 28. јануара 2015. године.[1]
Тренерски успеси
[уреди | уреди извор]Домжале
[уреди | уреди извор]- Првенство Словеније (2) : 2006/07, 2007/08.
- Суперкуп Словеније (1) : 2007.
Црвена звезда
[уреди | уреди извор]- Првенство Србије (1) : 2013/14.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Славиша Стојановић напустио Лирс”. Архивирано из оригинала 31. 1. 2015. г. Приступљено 6. 12. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Рођени 1969.
- Спортисти из Власотинца
- Словеначки фудбалери
- Фудбалери Слована (Љубљана)
- Фудбалери Љубљане
- Фудбалери Цеља
- Одбрамбени играчи у фудбалу
- Словеначки фудбалски тренери
- Тренери ФК Црвена звезда
- Срби у Словенији
- Селектори фудбалске репрезентације Словеније
- Селектори фудбалске репрезентације Летоније
- Тренери ФК Левски Софија