Славко Батушић

Славко Батушић
Славко Батушић
Датум рођења	2. јун 1902.
Место рођења	Новска, Аустроугарска
Датум смрти	25. април 1979. (76 год.)
Место смрти	Загреб, СФРЈ

Славко Батушић (Новска, 2. јун 1902 — Загреб, 25. април 1979) био је југословенски писац, преводилац, историчар уметности и лексикограф.^[1]

Биографија

Завршио је гимназију у Загребу 1921. а историју уметности дипломирао 1925. на Филозофском факултету. Као стипендиста ХНК ишао је на усавршавање на Сорбони и до почетка рата 1941. радио у ХНК.

Од 1945. до пензионисања ради као управник Архива и музеја ХНК. Упоредо је радио као редовни професор на Академији (1950—-1972), где је предавао историју светског и југословенског позоришта. Објављивао је путописе, новеле, романе, песме и драме. Са француског и немачког превео је тридесетак позоришних комада и 20 романа.

Као лексикограф, сарађивао је у домаћим и страним енциклопедијама. Био је члан друштва књижевника Хрватске и ванредни члан ЈАЗУ. Био је члан Главног одбора Стеријиног позорја.

Носилац је две награде града Загреба, награде „Владимир Назор”, Стеријине награде, награде „Божидар Аџија” и ордена Пољски златни крст за заслуге.^[2]

У Српском народном позоришту су изведени његови преводи комада Карло и Ана Леонарда Франка (1929) и драматизација Десант у Норвешкој Џона Стајнбека (1946). Објавио је неколико чланака о позоришним везама између Новог Сада и Загреба.^[1]

Референце

^ ^а ^б „БАТУШИЋ Славко | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-09.
^ 60 ГОДИНА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА – (документарна грађа): Приредила Александра Коларић pozorsje.org.rs

[:0-1] а ^б „БАТУШИЋ Славко | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-09.

[2] 60 ГОДИНА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА – (документарна грађа): Приредила Александра Коларић pozorsje.org.rs

[1]

[2]