Пређи на садржај

Славко Перовић (фудбалер)

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Славко Перовић (вишезначна одредница).
Славко Перовић
Перовић као играч Манисаспора
Лични подаци
Пуно име Славко Перовић
Датум рођења (1989-06-09)9. јун 1989. (35 год.)
Место рођења Крагујевац, СФР Југославија
Висина 1,86 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Раднички Крагујевац
Обилић
Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2006 Обилић 1 (0)
2006—2011 Црвена звезда 48 (9)
2008 → Срем Сремска Митровица 12 (3)
2009 → Напредак Крушевац 14 (2)
2011—2014 Рад 67 (9)
2013—2014 → Манисаспор 34 (19)
2015—2016 Алањаспор 41 (7)
2016 Денизлиспор 11 (1)
2017—2018 Манисаспор 39 (9)
2018—2019 Истанбулспор 21 (5)
2019—2020 Динамо Букурешт 17 (6)
Репрезентативна каријера
2009 Србија до 21 6 (0)

Славко Перовић (Крагујевац, 9. јун 1989) бивши је српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Почеци

[уреди | уреди извор]

Перовић је почео да тренира фудбал у Радничком из Крагујевца.[1] Касније је прешао у млађе категорије београдског Обилића. Дебитовао је за први тим Обилића код тренера Драгољуба Беквалца, на утакмици са Партизаном, током пролећног дела сезоне 2004/05. Тада је имао 15 година и 10 месеци, па је тако постао најмлађи играч који је заиграо у домаћем шампионату, оборивши рекорд Митра Мркеле.[2]

Међутим, после утакмице је утврђено да Перовић није имао неопходно специјално лекарско уверење, али с обзиром на то да је Партизан победио, нико се није жалио, па је све некако заташкано.[3]

„За сваког фудбалера млађег од 16 година, било је потребно да има и дозволу лекара да игра. Ја то нисам имао. После тога код нас је уведено правило да више нико не може да игра за први тим ако је млађи од 16 година. Речено ми је да ћу заувек остати рекордер“

— Славко Перовић, [3]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Перовић је током 2006. године прешао у Црвену звезду.[4] Забележио је један првенствени наступ у сезони 2006/07, када је Црвена звезда освојила титулу првака Србије.[5] У јуну 2007. је потписао први професионални уговор са Црвеном звездом.[6] Био је на припремама код тренера Бошка Ђуровског,[7] али је касније прослеђен на позајмицу у Срем из Сремске Митровице, где је наступао током пролећног дела такмичарске 2007/08. у Првој лиги Србије.[8] Током летњих припрема 2008. године се вратио у Црвену звезду, када је клуб преузео чешки тренер Здењек Земан.[9] Први наступ у сезони 2008/09. је забележио 23. августа 2008, на гостовању зрењанинском Банату (1:1).[10] Излазио је на терен на осам првенствених утакмица у јесењем делу сезоне,[8] да би током зимске паузе отишао на шестомесечну позајмицу у Напредак из Крушевца.[11] У крушевачком суперлигашу је добио прилику да стандардно наступа, па се током лета 2009. године вратио у Црвену звезду.[12]

У сезони 2009/10, код тренера Владимира Петровића, Перовић је био стандардни првотимац и играо је у нападачком тандему са Дејаном Лекићем.[13] На првом мечу у сезони је постигао гол за победу на гостовању Рудару у Велењу (1:0) у 2. колу квалификација за Лигу Европе.[14] И у наредне две рунде квалификација је постигао по гол, и то у победама на Маракани над Динамом из Тбилисија (5:2) и Славијом из Прага (2:1).[15][16] Црвена звезда је била јесењи првак током такмичарске 2009/10. у Суперлиги Србије,[17] али је у пролећном делу шампионата изгубила бодовну предност. Перовић је у овој сезони одиграо 29 првенствених утакмица уз седам постигнутих голова.[18] Ипак, сезона није била без трофеја јер је освојен Куп Србије, у којем је Перовић учествовао са два постигнута гола на пет одиграних утакмица.[19]

У сезони 2010/11, у којој су клуб водили прво Александар Кристић а затим и Роберт Просинечки, Перовић је имао статус резервисте и доста мању минутажу него претходне године.[13] Постигао је само два гола ове сезоне, и то оба 10. априла 2011. у првенственој победи од 4:0 над Чукаричким.[20][18]

Каснија каријера

[уреди | уреди извор]

У јулу 2011. године је споразумно раскинуо уговор са Црвеном звездом, након чега је потписао двогодишњи уговор са београдским Радом.[21] Недуго по доласку у клуб, Перовић је пропустио припреме због несугласица са тренером Небојшом Вигњевићем.[22] Ипак, по доласку Марка Николића је враћен у тим и у наредном периоду је постао један од најстандарднијих првотимаца. Играо је у офанзивном делу терена заједно са Предрагом Луком и Немањом Којићем.[22]

У августу 2013. одлази на једногодишњу позајмицу у турског друголигаша Манисаспор.[23] Сезона 2013/14. му је била и најефикаснија у каријери јер је на 34 одигране утакмице постигао 19 голова, па је био и најбољи стрелац другог ранга такмичења у Турској.[18] Током лета 2014. године, по истеку позајмице, Перовић се вратио у Рад.[24] Провео је први део такмичарске 2014/15. у Раду, постигавши притом три првенствена гола на 15 одиграних утакмица.[18] Дао је један гол и у Купу Србије, и то победоносни, у осмини финала када је из даљег такмичења елиминисана Црвена звезда (1:0).[25][26]

У јануару 2015. се вратио у турски фудбал и потписао за друголигаша Алањаспор.[27] У Алањи је провео годину и по дана, након чега је наставио да игра у другом рангу такмичења у Турској, прво за Денизли, затим опет за Манису док је последњи ангажман у овој држави имао у Истанбулу. Укупно је у Турској одиграо 151 утакмицу и постигао 43 гола уз 13 асистенција.[28] У јуну 2019. је потписао уговор са Динамом из Букурешта.[28] Динамо се у сезони 2019/20. борио за опстанак у румунској Првој лиги, а Перовић је био стрелац шест голова на 17 првенствених мечева, уз још два постигнута гола у Купу.[29] Током сезоне је пропустио одређени број утакмица јер су из клуба тврдили да има проблема са срцем,[30][31] док је Перовић те наводе демантовао.[32][33][34] У августу 2020. је раскинуо уговор са Динамом.[29]

Ангажман у Динаму му је био и последњи у играчкој каријери. У јануару 2021. је преузео функцију спортског директора ФК Раднички 1923.[35]

Статистика

[уреди | уреди извор]
Извор:[18]
Клупска статистика
Клуб Сезона Лига Куп Остало Укупно
Дивизија Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Црвена звезда 2009/10. Суперлига Србије 27 7 3 1 6[а] 3 36 11
2010/11. 12 2 0 0 1[а] 0 13 2
Укупно 39 9 3 1 7 3 49 13
Рад 2011/12. Суперлига Србије 25 3 1 0 0 0 26 3
2012/13. 29 3 3 0 0 0 32 3
Укупно 54 6 4 0 0 0 58 6
Манисаспор 2013/14. Друга лига Турске 34 19 0 0 0 0 34 19
Рад 2014/15. Суперлига Србије 13 3 3 1 0 0 16 4
Алањаспор 2014/15. Друга лига Турске 15 3 0 0 2[б] 0 17 3
2015/16. 26 4 1 1 3[в] 0 30 5
Укупно 41 7 1 1 5 0 47 8
Денизлиспор 2016/17. Друга лига Турске 11 1 0 0 0 0 11 1
Манисаспор 2016/17. Друга лига Турске 14 3 0 0 0 0 14 3
2017/18. 25 6 3 1 0 0 28 7
Укупно 39 9 3 1 0 0 42 10
Истанбулспор 2018/19. Друга лига Турске 21 5 0 0 0 0 21 5
Динамо Букурешт 2019/20. Прва лига Румуније 17 6 2 2 0 0 19 8
Укупно 269 65 16 6 12 3 297 74
  1. ^ а б Наступи у УЕФА Лиги Европе
  2. ^ Наступи у баражу за пласман у Суперлигу Турске
  3. ^ Наступи у баражу за пласман у Суперлигу Турске

Успеси

[уреди | уреди извор]
Црвена звезда

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ИНТЕРВЈУ, Славко Перовић: “Звезда је и даље у мом срцу и увек ће бити! Ако ме је тражио, узалуд ме је тражио Партизан!””. utakmica.rs. 27. 12. 2013. Приступљено 25. 6. 2019. 
  2. ^ „Кроз трње до Звезде”. novosti.rs. 20. 7. 2009. Приступљено 25. 6. 2019. 
  3. ^ а б „Перовић рекордер без лекарске дозволе”. politika.rs. 21. 7. 2009. Приступљено 22. 1. 2021. 
  4. ^ „Биографија на званичној страници клуба”. crvenazvezdafk.com. 25. 06. 2009. Архивирано из оригинала 30. 10. 2010. г. Приступљено 25. 06. 2009. 
  5. ^ „Шампиони државе 2007”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 22. 1. 2021. 
  6. ^ „Четворица омладинаца потписала уговоре са Звездом”. sportskacentrala.com. 23. 6. 2007. Приступљено 22. 1. 2021. [мртва веза]
  7. ^ „Ђуровски изабрао адуте за Левадију”. sport.blic.rs. 28. 7. 2007. Приступљено 22. 1. 2021. 
  8. ^ а б „Славко Перовић”. srbijafudbal.net. Архивирано из оригинала 27. 03. 2012. г. Приступљено 21. 1. 2021. 
  9. ^ „Земан задовољан почетком припрема”. politika.rs. 3. 7. 2008. Приступљено 22. 1. 2021. 
  10. ^ „Звезда једва до првог бода”. politika.rs. 23. 8. 2008. Приступљено 22. 1. 2021. 
  11. ^ „Перовић на позајмици у Напретку”. b92.net. 6. 2. 2009. Приступљено 22. 1. 2021. 
  12. ^ „Црвена звезда почела припреме”. b92.net. 17. 6. 2009. Приступљено 22. 1. 2021. 
  13. ^ а б „Не ради се то тако Перовићу Славко”. mojacrvenazvezda.net. 26. 7. 2011. Приступљено 22. 1. 2021. 
  14. ^ „Победа Звезде у Велењу”. b92.net. 16. 7. 2009. Приступљено 22. 1. 2021. 
  15. ^ „Чудесни пролаз Црвене звезде”. b92.net. 6. 8. 2009. Приступљено 22. 1. 2021. 
  16. ^ „Победа Звезде за опроштај од Европе”. b92.net. 27. 8. 2009. Приступљено 22. 1. 2021. 
  17. ^ „Звезда јесењи првак”. novosti.rs. 12. 12. 2009. Приступљено 22. 1. 2021. 
  18. ^ а б в г д Славко Перовић на сајту Soccerway (језик: енглески)
  19. ^ „Освајачи Купа 2010.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 22. 1. 2021. 
  20. ^ „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ЧУКАРИЧКИ 4:0 (2:0)”. crvenazvezdafk.com. 10. 4. 2011. Приступљено 22. 1. 2021. 
  21. ^ „Перовић у Раду”. crvenazvezdafk.com. 25. 7. 2011. Приступљено 22. 1. 2021. 
  22. ^ а б „Славко Перовић: Рад је постао мој клуб”. kurir.rs. 24. 9. 2012. Приступљено 22. 1. 2021. 
  23. ^ „Перовић се преселио у Манису”. sportal.rs. 6. 8. 2013. Архивирано из оригинала 10. 04. 2014. г. Приступљено 10. 4. 2014. 
  24. ^ „Славко Перовић се вратио у Рад: Војник сам клуба”. zurnal.rs. 14. 8. 2014. Приступљено 22. 1. 2021. 
  25. ^ „Рад избацио Црвену звезду из Купа Србије! (ВИДЕО)”. zurnal.rs. 29. 10. 2014. Приступљено 22. 1. 2021. 
  26. ^ „Перовић: Поздравио сам у стилу „Ел командантеа””. zurnal.rs. 31. 10. 2014. Приступљено 22. 1. 2021. 
  27. ^ „Славко Перовић поново у Турској, сада у Алањи”. zurnal.rs. 10. 1. 2015. Приступљено 22. 1. 2021. 
  28. ^ а б „Славко Перовић у Динаму из Букурешта”. mozzartsport.com. 24. 6. 2019. Приступљено 25. 6. 2019. 
  29. ^ а б „Славко Перовић је коначно слободан”. mozzartsport.com. 8. 8. 2020. Приступљено 22. 1. 2021. 
  30. ^ „УЗБУНА У БУКУРЕШТУ Бивши нападач Звезде има проблема са срцем”. meridianbetsport.rs. 27. 7. 2019. Архивирано из оригинала 29. 01. 2021. г. Приступљено 22. 1. 2021. 
  31. ^ „„Перовићев проблем није за шалу, могао би изненада да доживи инфаркт“: Некадашњи доктор Динама тврди да је српски фудбалер у животној опасности”. novosti.rs. 8. 6. 2020. Приступљено 22. 1. 2021. 
  32. ^ „РУМУНИ ПАКУЈУ СРБИНА Славко Перовић за Курир: Немам никакав проблем са срцем, јер да имам како бих играо ових 10 година!”. kurir.rs. 27. 7. 2019. Приступљено 22. 1. 2021. 
  33. ^ „СЛАВКО ПЕРОВИЋ ЗА БЛИЦСПОРТ "Румуни ми "ПАКУЈУ" да имам болесно срце"”. sport.blic.rs. 28. 7. 2019. Приступљено 22. 1. 2021. 
  34. ^ „Стара прича о Славку Перовићу је опет дигла прашину: Румуни жељни сензације, а наши још додали”. mozzartsport.com. 8. 7. 2020. Приступљено 22. 1. 2021. 
  35. ^ „Спортски директор Радничког Славко Перовић: Да правимо неког новог Луку Миливојевића или Филипа Костића”. mozzartsport.com. 19. 1. 2021. Приступљено 22. 1. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Славко_Перовић_(фудбалер)&oldid=28783097”