Слађана Миленковић
Слађана Миленковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 26. новембар 1973. |
| Место рођења | Сремска Митровица, СФРЈ |
| Занимање | професор |
| Награде | Награда "Сима Цуцић" за најбољу књигу у области науке о књижевности за децу 2019. године. |
Слађана Миленковић (Сремска Митровица, 26. новембар 1973) српски је историчар књижевности, књижевни критичар, песникиња, новинар и професор струковних студија.
Биографија
[уреди | уреди извор]Завршила је основне студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, смер Југословенске књижевности и српскохрватски језик (1998). Магистрирала је на истом факултету, на Катедри за српску књижевност, на теми „Аутореференцијалност у поезији” Бранка Миљковића (2002). Докторат је завршила на Катедри за српску књижевност, тема: Песништво Димитрија Митриновића (2007).[1]
Ради у Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Сремској Митровици као професор - директор. У оквиру рада на месту директора допринела је реформи Високе школе и акредитацији неколико студијских програма из три различита поља и унапредила наставу.[1] Установа је под њеним руководством награђивана више пута, а од признања се издвајају Вукова повеља (2010) и Награда Капетан Миша Анастасијевић (2011).[2]
До сада је објавила више самосталних научних монографија : Аутореференцијалност у поезији Бранка Миљковића (2004), Методика развоја говора (2006), Медијска култура (2007), Дете и књига (2007) (претходне три је подржало Министарство науке Републике Србије) затим су уследиле књиге Медији и образовање (2008), Говорно стваралаштво деце (2009), Песничким стазама Димитрија Митриновића (2009), Бајковит свет детињства (2010), Методика развоја вербалне комуникације и говорног стваралаштва деце (2010), Деца и медији (2012), Методика развоја говора, измењено издање (2012) и друге.[3][1]
Аутор је збирки поезије Јутро заспале срне (Свитак, Пожега, 1994), Гоничи снова (Другари, Јазак, 1995) и Потпис сна (Бранково коло, Нови Сад, 1997). Њена поезија је више пута награђивана на књижевним манифестацијама, а песме су јој објављиване и у Јапану. Члан је Друштва књижевника Војводине и Председништва Књижевне заједнице Сремска Митровица.[4][1]
Објавила је више стотина књижевнокритичких текстова, као и неколико десетина научних и стручних студија у књижевној периодици (Књижевна реч, Кровови, Свет књиге, Наш траг, Сремске новине, итд), зборницима у земљи и иностранству, на радију и телевизији. Учествовала је на више међународних научних скупова у Србији и иностранству.
Радила је као главни и одговорни уредник Радиотелевизије „М“ у Сремској Митровици, као новинар-уредник културе и новинар-сарадник бројних листова, националних и светских новинских агенција. Уређује Часопис за науку, културу и уметност Сунчани сат у Сремској Митровици.
Добитник је бројних награда и признања из области књижевног и педагошког стваралаштва, а посебно се издваја Награда „Васа Пелагић“ за врхунска остварења у образовању за 2009. годину, када је добила титулу Педагошки стваралац године. Њена књига Бајковит свет детињства награђена је Плакетом „Сима Цуцић“ (2011) у Банатском културном центру у [[Кикинда[Кикинди]] за посебан допринос критици књижевности за децу. Члан је Националног просветног савета Републике Србије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Слађана Миленковић”. literaryworkshopkordun.com. 1. 9. 2022.
- ^ Миленковић, Слађана. Медији и образовање. Рума : Графампромет, 2008. стр. 98. ISBN 978-86-7846-024-1.
- ^ Миленковић, Слађана. Медијска култура. Сремска Митровица : Висока школа струковних студија за образовање васпитача, 2007. стр. 100.
- ^ BUKA (1. 9. 2022). „Слађана Миленковић”. nigdine.com.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Књига наставника на интернет презентацији Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Сремској Митровици.
- Добитници Годишње награде "Васа Пелагић" за врхунска остварења у образовању 2009. године.
- Додела награде "Капетан Миша Анастасијевић - За примену европских стандарда у образовању" 2011. године.
