Слитинци

Слитинци
Модел Слитинца изложен на Доктор Ху искуству
Подаци о креацији
Прво прик.	„Ванземаљци из Лондона” (1х4, 16. април 2005)

Слитинци (енгл. Slitheen) су измишљена породица Раксакорикофалапаторијанаца, масивних двоножних ванземаљаца, у дуготрајној британској научнофантастичној телевизијској серији Доктор Ху. Они су противници Деветог Доктора и касније Саре Џејн Смит. Слитинци су породица ванземаљаца на бази калцијума који носе јаја, са измишљене планете Ракакорикофалапторијус. Иако је њихово породично име Слитинци, њихова врста се зове Ракакорикофалапторијанци. Слитинци су нагонски ловци који су од малих ногу обучени да буду немилосрдни злочинци чија је главна мотивација зарада. Они су осуђени на свом матичном свету и не желе да се врате на своју планету у страху од смртне казне.

Слитинци су се први пут појавили у епизодама серијала из 2005. „Ванземаљци из Лондона” и „Трећи светски рат” , а затим се појављују у каснијим епизодама Доктора Хуа и спиноф серије Авантуре Саре Џејн.

Физичке особине

Одрасли Слитинци су високи 2,4 метра и прекомерно тешки, али су мишићаве грађе са дугим подлактицама, снажним оштрим канџама и лицима налик на бебе. Имају пар очних капака који се померају у страну и никтирајућу мембрану. Очигледно је да поседују огромну физичку снагу јер се показало да су довољно јаки да подигну људе са земље. Имају јако развијено чуло мириса јер могу да осете адреналин и хормоне код људи и ако неко од њихове врсте умре. Ракакорикофалапторијанке могу да производе отрове у својим телима да их користе против својих непријатеља. Познати начини самоодбране укључују отровну стрелицу која се формира у њиховом прсту, а затим испаљује, као и издисање отрованог даха. Чланови породице Слитинаца имају зелену кожу, иако постоје варијације у тону коже других породица Ракакорикофалапторијанаца. У серијалу Дар серије Авантуре Саре Џејн, чланови породичне групе Слитинаца-Блатеринаца су приказани са наранџастом кожом. Слитинци такође имају презимена са цртицом која омогућавају Доктору да закључи планету њиховог порекла.

Слитинци се прерушавају тако што се увлаче у кожу својих жртава, користећи компресиона поља створена огрлицом коју носе око врата да би своју огромну величину стиснули у мањи простор. У почетку је однос компресије био ограничен тако да су маскирани били гојазни људи, иако су се неки прерушавали у витке особе. Овај проблем је превазиђен новом технологијом у време Изгубљеног дечака, у којем су коришћене коже мршавих људи. До времена специјала „Са Ракакорикофалапторије с љубављу”, могли су да се користе и нижим људима. Испуштање гасова коју компресија производи такође се накупља унутар стечене коже, изазивајући веома гласно надимање код људи (избачени гас мирише на лош задах за који је Доктор приметио да је облик пропадања калцијума − иако се у стварности бактерије које изазивају пропадање зуба разликују од оних које изазивају лош задах). Овај нежељени ефекат је такође превазиђен новијом технологијом у Изгубљеном дечаку.

Размена гасова

Када су Слитинци у својим кожним оделима, они гласно пуштају гасове; они то зову размена гасова. Ово такође може бити узроковано прекомерним храњењем. У Дару, Сара Џејн и дружина уништавају њихов извор хране, биљку звану Рактрава која је пореклом из Ракакорикофалапаторијуса. Рактрава, када се пробави, налази се у њиховим желуцима. Користећи звук сваког уређаја за производњу звука у близини, Господин Смит покреће звук на тавану. Ово узрокује да ванземаљци Слитинци-Блатеринци почну неконтролисано да пуштају гасове, а услед накнадне вибрације звука и сопствених гасова, њихови трбуси пуцају. Клајд затим каже да су ванземаљци са Блатерина „умрли од прдежа”.

Рањивости

Ракакорикофаллапаторијанци су осетљиви на сирћетну киселину која реагује експлозивно — и кобно — на њихова тела, чинећи Слитинце алергичним на сирће, кечап и кока-колу. Један ракакорикофалапаторијански метод погубљења подразумева спуштање осуђеника у котао са сирћетном киселином, загрејаној до кључања. Киселост раствара кожу, узрокујући да унутрашњи органи падају у течност док је осуђеник још жив, сводећи их на „супу” у спорој и болној смрти. У епизоди „Трећи светски рат”, када је једног Слитинца ударила струја, дејства су се пренела и на друге Слитинце, чак и оне широм града.