Пређи на садржај

Слободан Мандић (историчар)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Мандић
Лични подаци
Пуно имеСлободан Мандић
Датум рођења1977.
Место рођењаСФР Југославија

Слободан Мандић је историчар и аутор монографије Компјутеризација и историографија 1995—2005.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1977. године. Дипломирао је општу савремену историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2005.[2] Запослио се 2006. у Историјском архиву Београда и од тада редовно објављује приказе интернет сајтова у часопису Годишњак за друштвену историју из Београда, до сада преко две стотине различитих веб сајтова, као и научне и стручне радове везане за примену нових технологија у историографији, архивистици и у настави историје.[2] Године 2007. је стекао стручно звање архивисте, а 2017. вишег архивисте.[2] Учествовао је у међународном пројекту Women and Minority Documentation and Digital Presentation – from Fragmented Data to Integration in the Information Society 2007—2008.[2] Монографију Компјутеризација и историографија 1995—2005. је објавио 2008.[1] Од 2011. је радио као начелник Одељења за обраду и коришћење архивске грађе, а од 2015. је помоћник директора Сектора за обраду и коришћење архивске грађе у Историјском архиву Београда.[3] Од 2011. уређује сајт и профиле друштвених мрежа Библиотеке 20. век.[2] Представник је Србије у европском архивском пројекту Archives Portal Europe network of excellence.[3]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Монографија

[уреди | уреди извор]
  • Компјутеризација и историографија 1995—2005, Београд 2008, стр. 145.

Чланци и расправе

[уреди | уреди извор]
  • Могућности примене Интернета у настави историје у: Херодот. Билтен Удружења за друштвену историју – Еуроцлио, 3, Београд 2003, стр. 20–21.
  • Могућности примене Интернета у историјском истраживању у: Херодот. Билтен Удружења за друштвену историју – Еуроцлио, 5, Београд 2004, стр. 18–21.
  • New Categories of Historical Sources: E-mail nad Forum. Internet Communication and History in: Review of the National Center for Digitization, 10, Belgrade 2007, p. 40–46.
  • Проблем цитирања електронских информација у: Токови историје, 1–2, Београд 2007, стр. 221–232.
  • The Yugoslav Women in Politics and Society between the Two World Wars: The Digital Collection of the Daily Newspaper Politika in: Women and Minorities: Ways of archiving, Sofia-Vienna, 2009, pp. 174–180.
  • The Association of the University Educated Women in Yugoslavia 1927–1941 in: Women and Minorities: Ways of archiving, Sofia-Vienna, 2009, p. 227–233.
  • Women and Minority Documentation and Digital Presentation. The Serbian Case in: Women and Minorities: Ways of archiving, Sofia-Vienna, 2009, p. 258–262.
  • Интернет архив и нове врсте историјских извора у: Друштво архивских радника Војводине, Зборник радова са саветовања Нови Сад, 17–18. децембар  2009, Нови Сад, 2010, стр. 277–287.
  • Архиви и „Веб 2.0” окружење у: Историјска баштина, Ужице, 2010, стр. 271–278.
  • Управљање електронском поштом у канцеларијском пословању у: Модернизација канцеларијског и архивског пословања у регистратурама (пр. Татјана Мишић), Београд 2010, стр. 40–50.
  • Internet Archive e nuove tipologie di fonti storiche in: Diacronie. Studi di Storia Contemporanea, N. 8, 4/2011.
  • Историјски архив Београда на интернету у: Билтен Историјског архива Београда 1, Београд 2012, стр. 37–38.
  • Интерсекторска сарадња баштинских институција културе – неискоришћени потенцијал веба у: Читалиште, Панчево, бр. 22 (мај 2013), 30–33.
  • The First World War on the Web – The Case of Serbia In: Proceedings of the Conference on Language and Technologies & Digital Humanities, Ljubljana, 2016, pp. 210–213.
  • Digital Discoveries of World War I In: Community as opportunity. the creative archives’ and users’ network (CO:OP), 7/10/2016.
  • Russian Emigration and Year 1917. in the Collections of the Historical Archives of Belgrade: Participants of the February Revolution in Belgrade In: 1917. ГОД В ИСТОРИИ И СУДЬБЕ РОССИЙСКОГО ЗАРУБЕЖЬЯ, Москва, 2017, pp. 517–532.
  • Руска емиграција и 1917. година у фондовима Историјског архива Београда: учесници Фебруарске револуције у Београду у: Годишњак за друштвену историју, 2017/2, Београд 2018, 83–97.
  • „Београд 1918. Ослобођење Београда у Првом светском рату”, каталог изложбе, Историјски архив Београда, Београд 2018.
  • Биографическии источники по истории русской эмиграции в Историческом архиве Белграда, Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына – 2019, Москва 2020,  с. 318–322.
  • Оглед „Мали човек и дигитална историја” у: Нови магазин, 2. IX 2021, бр. 540, стр. 62. / ПДФ
  • „Међуархивска, регионална и међународна сарадња” у: Историјски архив Београда 1945–2020, Београд 2021, 145–149.
  • „Друштвене мреже” у: Историјски архив Београда 1945–2020, Београд 2021, 157–159.
  • Руска емиграција у Београду од 1920-их до 1950-их (са Алексејем Тимофејевим и Миланом Живановић), каталог изложбе, Историјски архив Београда, Београд 2021.
  • Коришћење архивских ризница у уметничком стваралаштву у: Ex Pannonia, 26, 2022, Суботица 2022, 51–56.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Info – Digitalna istorija” (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-30. 
  2. ^ а б в г д „Urednik sajta « Biblioteka XX vek”. www.bibliotekaxxvek.com. Приступљено 2023-03-30. 
  3. ^ а б „Info – Digitalna istorija” (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-30. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Мандић_(историчар)&oldid=28969759”