Пређи на садржај

Словенизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Пример словенизма, укљученог у бројне светске језике – „пиштољ“ (чешки: píšťala, „звиждаљка“)

Словенизми или славицизми су речи и изрази (лексички, граматички, фонетски итд) позајмљени или изведени из словенских језика.

Историја

[уреди | уреди извор]

Јужни језици

[уреди | уреди извор]

Већина језика бившег Совјетског Савеза и неких суседних земаља (на пример, монголски) је под значајним утицајем руског, посебно у речнику. Румунски, албански и мађарски језици показују утицај суседних словенских народа, посебно у речнику који се односи на градски живот, пољопривреду, занатство и трговину, главне културне иновације у временима ограничених дуготрајних културних контаката. У сваком од ових језика словенске лексичке позајмљенице представљају најмање 15% укупног речника. Међутим, румунски има много мањи утицај од словенског него албански или мађарски. Ово је потенцијално зато што су словенска племена прелазила и делимично насељавала територије које су насељавали стари Илири и Власи на свом путу ка Балкану.

Германски језици

[уреди | уреди извор]
Словенски народи на тлу савремене Немачке и Аустрије крајем 10. века

Макс Фасмер, специјалиста за словенску етимологију, тврдио је да није било словенских позајмица у протогерманском језику. Међутим, постоје изоловане словенске позајмице (углавном новије) на друге германске језике. На пример, реч за "границу" (у модерном немачком Grenze, холандски grens) је позајмљено из заједничкословенске границе. Међутим, у источној Немачкој постоји много немачких имена места западнословенског порекла, посебно Померн, Шверин, Рошток, Либек, Берлин, Лајпциг и Дрезден. Енглески изводи кварк (врста сира и субатомске честице) од немачког Quark, што је заузврат изведено из словенског тварог, што значи "скута". Многа немачка презимена, посебно у источној Немачкој и Аустрији, словенског су порекла.

Скандинавски језици укључују речи као што су torv/torg (тржница) из tъrgъ (trŭgŭ) или пољски targ, [1] humle (хмељ), [2] reje/reke/räka (шкампи, шкампи), [3] и, преко средњег доњег немачког, tolk (тумач) из старословенског tlŭkŭ, [4] и pram/pråm (шлеп) из западнословенског pramŭ. [5]

Уралски језици

[уреди | уреди извор]

Постоји велики број позајмљених словенских речи у финским језицима, вероватно већ у протофинском. [6] Многе позајмљенице су добиле финизовани облик, па је тешко рећи да ли је таква реч изворно финска или словенска. [7]

До данас се у мађарском језику налази огроман број славизама (угрофинског порекла). То је због чињенице да се мађарски језик у великој мери формирао на бази словенског супстрата некадашње Кнежевине Паноније.

Други

[уреди | уреди извор]

Чешка реч робот се сада налази у већини језика широм света, а реч пиштољ, вероватно такође из чешког, [8] налази се у многим европским језицима.

Позната словенска реч у скоро свим европским језицима је вотка, позајмљеница из руске водка (vodka), која је и сама позајмљена из пољског wódka (лит. „мала вода“), од заједничког словенског вода („вода“, сродна енглеској речи) са деминутивним завршетком „-ка“. [9] [10] Захваљујући средњовековној трговини крзном са северном Русијом, паневропски зајмови из Русије укључују познате речи као што је самур. [11] Енглеска реч „вампир“ је позајмљена (можда преко француског vampire) из немачког Vampir, пак изведено од српске речи вампир, настављајући прасловенско *ǫpyrь, [12] [13] иако је пољски научник К. Стаховски тврдио да је порекло речи ранословенско *vąpěrь, које сеже до турског oobyr. [14] Неколико европских језика, укључујући енглески, позајмило је реч поље (што значи "велика, равна равница") директно из бивших југословенских језика (тј. словеначки, хрватски и српски). Током процвата СССР- а у 20. веку, много више руских речи постало је познато широм света: да, совјетски, спутњик, перестројка, гласност, колхоз итд. Још једна позајмљеница из руског је самовар (дословно "самокување").

Унутар словенског простора

[уреди | уреди извор]

У оквиру словенских језика примећују се и позајмљенице из једног словенског језика у други, на пример, средњовековни полонизми и русизми у књижевним украјинским и белоруским језицима.

Након крштења Пољске на пољски језик је утицао чешки који су донели мисионари из Краљевине Чешке. [15]

Чешки „будитељи“ (чешки: buditelé) и словеначки лингвисти с краја 19. века такође су се окренули руском језику како би поново славили своје поново настале језике и очистили их од страног језика. То је углавном било због наметања немачког језика словенским државама.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hellquist, Elof (1922). „torg”. Svensk etymologisk ordbok (на језику: шведски). 
  2. ^ Hellquist, Elof (1922). „humle”. Svensk etymologisk ordbok (на језику: шведски). 
  3. ^ Hellquist, Elof (1922). „räka”. Svensk etymologisk ordbok (на језику: шведски). 
  4. ^ Hellquist, Elof (1922). „tolk”. Svensk etymologisk ordbok (на језику: шведски). 
  5. ^ Hellquist, Elof (1922). „pråm”. Svensk etymologisk ordbok (на језику: шведски). 
  6. ^ On the Earliest Slavonic Loanwords in Finnic. Ed. by Juhani Nuorluoto, Helsinki (2006) ISBN 9521028521
  7. ^ THE FINNISH-RUSSIAN RELATIONSHIPS: THE INTERPLAY OF ECONOMICS, HISTORY, PSYCHOLOGY AND LANGUAGE Mustajoki Arto, Protassova Ekaterina, 2014
  8. ^ Titz, Karel (1922). „Naše řeč – Ohlasy husitského válečnictví v Evropě”. Československý Vědecký ústav Vojenský (на језику: чешки): 88. Приступљено 26. 1. 2019. 
  9. ^ Harper, Douglas. „vodka”. Online Etymology Dictionary. 
  10. ^ Merriam-Webster's Online Dictionary. Retrieved 28 April 2008
  11. ^ Harper, Douglas. „sable”. Online Etymology Dictionary. 
  12. ^ cf.: Deutsches Wörterbuch von Jacob Grimm und Wilhelm Grimm. 16 Bde. [in 32 Teilbänden. Leipzig: S. Hirzel 1854–1960.], s.v. Vampir; Trésor de la Langue Française informatisé; Dauzat, Albert, 1938. Dictionnaire étymologique. Librairie Larousse; Wolfgang Pfeifer, Етymologisches Woerterbuch, 2006, p. 1494; Petar Skok, Etimologijski rjecnk hrvatskoga ili srpskoga jezika, 1971–1974, s.v. Vampir; Tokarev, S.A. et al. 1982. Mify narodov mira. ("Myths of the peoples of the world". A Russian encyclopedia of mythology); Russian Etymological Dictionary by Max Vasmer.
  13. ^ Harper, Douglas. „vampire”. Online Etymology Dictionary. 
  14. ^ Stachowski, Kamil. 2005. Wampir na rozdrożach. Etymologia wyrazu upiór – wampir w językach słowiańskich. W: Rocznik Slawistyczny, t. LV, pp. 73–92
  15. ^ Kuraszkiewicz, Władysław (1972). Gramatyka historyczna języka polskiego (на језику: пољски). Warszawa: Państwowe Zakłady Wydawnictw Szkolnych. 

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • L. I. Timofeev, S. V. Turaev (1974). Slavicism // Dictionary of literary terms (на језику: руски). Moscow: «Просвещение». 
  • A. P. Kvyatkovsky (1966). Slavicisms. Soviet encyclopedia (на језику: руски). Moscow. 
  • Ulyanov I. S. (2004). Slavicisms in the Russian language (verbs with non-consonantal prefixes) (на језику: руски). Moscow: Управление технологиями. ISBN 5-902785-01-4. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Словенизам&oldid=27824189”