Словенска митологија (књига)
 | Овај чланак садржи текст који је написан као реклама. |
| Словенска митологија | |
|---|---|
 Корице ћириличног издања | |
| Настанак | |
| Аутор | Ненад Гајић |
| Земља |  Србија |
| Језик | Српски |
| Садржај | |
| Тема | словенска митологија |
| Издавање | |
| Издавање | 28. јун 2011. |
| Издавач | Лагуна |
| Број издања | 13 (ћир.) + 3 (лат.) |
| Број страница | 208 |
| Тип медија | Тврди повез |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-521-0529-8 |
| Хронологија | |
| Наследник | Бајка над бајкама |
| Спољашње везе | |
| Веб-сајт | slovenskamitologija |
Словенска митологија је илустрована књига српског писца Ненада Гајића у којој он низом чланака прави опширни осврт на митологију свих словенских народа, обичаје, ритуале, митске представе, као и на њихово порекло и језик.[1] Постоји и сајт на коме се у сажетој форми могу прочитати основни појмови који чине садржину ове обимне књиге.[2]
О настанку дела, које је за Танјуг „научна синтеза презентована на популаран начин”,[3] аутор каже: „На идеју стварања књиге о словенској митологији дошао сам више случајно него намерно, прикупљајући грађу за једну сасвим другачију књигу, која је отишла у други план јер ме је истраживање словенске митологије сасвим заокупило”.[4]
Књига је више пута у ограниченом обиму представљана кроз фељтоне у новинама и часописима, први пут у дневном листу Политика недуго по објављивању.[5]
Поводом обележавања десет година књиге изашле на Видовдан,[6] излази и издање штампано латиницом 19. новембра 2021. године, а постоји и верзија сајта латиницом.[7][8]
До 2024. објављено је укупно 16 штампаних издања књиге.[9] Упркос популарности, научници су ову књигу оштро критиковали.[10][11]
Садржај
[уреди | уреди извор]Прво поглавље
[уреди | уреди извор]На почетку, аутор упознаје читаоце са пореклом древних словена, почевши са Протословенима и осталим географски подељеним групама као што су Источни Словени, Јужни Словени, Западни Словени и Лужички Срби. Наводи историјске изворе и наводе који спомињу Словене и њихово насељавање Европе, али и недоследности уочене у овим изворима. Даље опширно пише о теми словенског језика и писма и анализира њихов настанак и употребу током векова и прави паралелу након доласка мисионара Ћирила и Методија и увођења глагољице као првог словенског писма, уз цитирање старих извора који остављају могућност још ранијег постојања словенског писма.
Следеће обрађене теме су религија и обичаји, где се спомиње словенски пантеон, али и хришћанство и стара вера, као и обичаји који су се практиковали током векова.
Друго поглавље
[уреди | уреди извор]Следеће поглавље говори о божанствима где су побројана и илустрована сва божанства старих словена са детаљним описима и народним веровањима везаним за њих. У поглављу се спомињу и идоли и храмови и светилишта и њихов значај.
Треће поглавље
[уреди | уреди извор]Поглавље набраја сва митска места и сва необична народна веровања везана за њих, као и митске топониме и божанства за која су они везани. Спомињу се и рај и нав, места загробног живота и веровања која иду уз њих.
Четврто поглавље
[уреди | уреди извор]У четвртом поглављу аутор пише о магији и чаробњаштву и њиховим сличностима са религијом. Појашњава појам магије коју дели на белу и црну и пише о учењу и постанку чаробњака. Даље детаљно описује облике чаробњаштва који су били заступљени, као и ствари у природи и биљке за које се везују неки магијски ритуали или за које се верује да имају нека магијска својства.
Пето поглавље
[уреди | уреди извор]Пето, уједно и најобимније поглавље азбучним редом детаљно описује и илуструје сва митска бића и приказе које постоје и која су заступљена у старословенским народним веровањима.
Критике
[уреди | уреди извор]Историчар Радивој Радић, византолог, осврнуо се на ову књигу и изнео озбиљне примедбе на њу.[11] Иако је аутор у предговору књиге нагласио да није у питању научна студија,[12] она и даље обилује низом крупних грешака. Радић као пример наводи да је аутор навео да су Весна и Морана биле божанства, што се коси са општеприхваћеним мишљењем научника, и да је погрешно назвао богове Свентовита и Јаровита, као и богињу Мокош, о којој је изнео претпоставке које немају упоришта у историјским изворима.[13] Гајић је навео и једну „одавно превазиђену и оповргнуту тезу” — да је прво словенско писмо буквица коју је саставио свети Јероним — а ослањао се и на фалсификате попут Велесове књиге и српских народних песама Милоша Милојевића.[14] Радић је закључио да је реч о штетном делу које ће проузроковати да његови читаоци стекну погрешну и накарадну слику о словенској митологији.[15]
Види још
[уреди | уреди извор]- Словенска божанства
- Списак словенских митолошких бића
- Словенска митологија
- Списак словенских племена
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Лагуна књиге Словенска митологија
- ^ Словенска митологија (званични сајт)
- ^ Танјуг: Разумљив водич кроз митологију
- ^ Ненад Гајић: Не познајемо своје обичаје и веровања
- ^ Фељтон у Политици
- ^ Од Видовдана до прве топ-листе
- ^ Лагуна књиге Словенска митологија – латиница
- ^ Словенска митологија (званични сајт) – латиница
- ^ Словенска митологија – латиница – треће издање
- ^ Раденковић, Љубинко; Радић, Радивој (3. 9. 2011). „Словенска азбука Светог Јеронима и остале митске приче”. Политика. Приступљено 1. 9. 2023.
- ^ а б Радић, Радивој (2016). „Гитариста и словенска митологија”. Клио се стиди. Београд: Evoluta. стр. 158—166.
- ^ Гајић, Ненад (2011). Словенска митологија. Београд: Лагуна. стр. 11.
- ^ Радић 2016, стр. 162—164.
- ^ Радић 2016, стр. 160—161.
- ^ Радић 2016, стр. 166.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични сајт Приступљено 11.11.2021.
- Званични сајт аутора књиге Приступљено 11.11.2021.
