Семела (краљ)
| Смела | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. век |
| Датум смрти | 9. век |
| Место смрти | северни Мајсен, |
| Краљ | |
| Период | око 805. |
| Претходник | Дерван |
| Наследник | Цзимислав, Тунгло |
Семела је био краљ Далеминаца (Гломача) око 805. године,[1] и био је против краља Франачке. Водио је побуне са Милидухом против Франачке.[2]
766. године франачка војска је напала Лужичане у средњем току Зале.[3] У 782. години дошло је до устанка између Зале и Лабе, који се завршио победом Франачке која је освојила словенска племена код Веидахабурга, крај Наумбурга.[3] 789. Карло Велики уз помоћ Срба, Фризијаца, Ободрита и Саксонаца успева да пређе реку Лабу, Хафел и продре на територију Велета. После овог Драговит је морао да буде лојалан Карлу Великом.[4] Након тога су покорили немачка племена Саксонце и словенска племена Љутиће 805. године, па су исте године напали српско племе Далеминаца у области северног Мајсена[5], касније је Карло Велики направио кампању против Словена у Бохемији[6][7] што указује на то да је Семела владао у областима северног Мајсена. Када је био поражен морао је да призна франачку власт и да да двојцу својих синова као таоце.[2] После освајање 805. године створена је граница према Србима због економског, војног и етничког раздвајања између Германа у Франачкој и Словена.[8]
Од 9. века територија племенског савеза Срба се шири укључујући подружје Лужице, етноним Срби се шири на исток до реке Одре међу Лужичане, Миличане и друга племена.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Schlesinger, Walter (1961). Mitteldeutsche Beiträge zur deutschen Verfassungsgeschichte des Mittalters (на језику: немачки). стр. 209.
- ^ а б Krzysztof Polek, Frankowie a ziemie nad środkowym Dunajem, Kraków 2007, s. 251.
- ^ а б Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку
- ^ Leif Inge Ree Petersen (1. 08. 2013). Siege Warfare and Military Organization in the Successor States (400-800 AD): Byzantium, the West and Islam. BRILL. стр. 749—750. ISBN 978-90-04-25446-6.
- ^ а б Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку
- ^ Vickers, Robert H. (1894). History of Bohemia. Chicago: C. H. Sergel Company. стр. 48.
- ^ Gerard Labuda (2002). Fragmenty dziejów Słowiańszczyzny zachodniej. PTPN. ISBN 978-83-7063-337-0. „806: „Et inde post non multos dies [imperator] Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavo- rum dux interf ectus”
- ^ Fransis Kont, Sloveni: Nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek), Tom I, Filip Višnjić, Beograd, 1989, pp. 37.
Извори[уреди | уреди извор]
- Kętrzyński, Wojciech (1897). Rozprawy: O rocznikach polskich. Ser. II (на језику: Polish). Vol. IX. Krakow. стр. 209.
- Schlesinger, Walter (1961). Mitteldeutsche Beiträge zur deutschen Verfassungsgeschichte des Mittalters (на језику: немачки). стр. 209.
- Vukcevich, Ivo. Croatia: Ludwig von Gaj and the Croats are Herrenvolk Goths Syndrome. Xlibris Corporation. стр. 1—. ISBN 978-1-4797-6666-6.
- Krzysztof Polek, Frankowie a ziemie nad środkowym Dunajem, Kraków 2007, s. 251.
- Henryk Łowmiański, Początki Polski. Z dziejów Słowian w I tysiącleciu n.e., tom V, Warszawa 1973, s. 238.
- Leif Inge Ree Petersen (1. 08. 2013). Siege Warfare and Military Organization in the Successor States (400-800 AD): Byzantium, the West and Islam. BRILL. стр. 749—750. ISBN 978-90-04-25446-6.