Снежногорск
Снежногорск Снежногорск | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Мурманска област |
Рејон | ЗАТО Александровск |
Основан | 1970. |
Статус града | од 1980. |
Стара имена | до 1980 − Вјужниј до 1994 − Мурманск-60 |
Становништво | |
Становништво | |
— 2017 | 12.696 |
— густина | 549,61 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 69° 11′ 27″ С; 33° 13′ 59″ И / 69.1907° С; 33.233° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 174 m |
Површина | 23,1 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 184682 |
Позивни број | +7 81530 |
Регистарска ознака | 51 |
ОКАТО код | 47 527 |
ОКТМО код | 47 737 000 011 |
Веб-сајт | |
http://www.zato-a.ru/ |
Снежногорск (рус. Снежногорск) град је на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем северу Мурманске области и административно припада њеном Александровском округу.Сам град, баш као и цео округ, има статус затвореног војничког града.
Званичан статус града има од 1980. године. Према проценама националне статистичке службе за 2017. у граду је живело 12.696 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Снежногорск налази се у северном делу Мурманске области на неких тридесетак километара северно од града Мурманска (друмом око 58 km). Окружен је бројним мањим ледничким језерима, а средиште града лежи на надморској висини од 174 метра. На око 2,5 km северно од града налази се велико бродоградилиште и ремонтни завод за нуклеарне подморнице „СДЗ Нерпа” у ком је запослена већина градске популације.
Градска општина обухвата територију површине 23,1 km², а у самом граду чији ужи део обухвата површину од око 62 хектара налазе се укупно 63 објекта. Стамбене зграде изграђене су углавном у форми вишеспратница.
Историја
[уреди | уреди извор]Савремено насеље званично је основано 1970. године као варошица Вјужниј (рус. Вью́жный) и то име је носио све до 1994. када добија садашњи назив. У совјетско време град је због своје важности у јавним документима био познат под кодним називом Мурманск-60.
Званичан статус града добија 1980. године. До 28. маја 2008. Снежногорск је био уређен као засебна административна јединица са статусом затвореног града, а потом је уједињен са оближњим градовима Гаџијево и Пољарни у јединствену административну јединицу ЗАТО Александровск.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 12.683 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2017. град имао 12.696 становника.[1]
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|---|---|
--- | --- | 8.617 | --- | 12.737[2] | 12.683[3] | 12.696 |
По броју становника град Снежногорск налази се на 853. месту од 1.112 званичних градова Русије.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 17. 09. 2017.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]