Соко град (Сокобања)

Соко град
Соко град
	Поглед на Соко град и кањон Моравице
Опште информације
Место	код Сокобање
Општина	Сокобања
Држава	Србија
Врста споменика	тврђава
Време настанка	4–7. века
Тип културног добра	споменик културе од великог значаја
Власник	Република Србија
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Ниш
	www.opstinasokobanja.com

Соко град је средњовековни град зван још и Соколац, смештен на 2 km источно од Сокобање. Истраживања су показала да је град врло разуђен и великих размера. У добром стању је сачувана само прва, улазна кула у горњем граду, а остало је, како куле, тако и зидови, порушено.

Легенда о настанку Сокобање

Некад, у времена давна, силан велможа, господар тврдог Соко-града, јахаше котлином. Одједном, смрачи се небо над Озреном, севну муња са Оштре чуке, па груну гром и задрхта земља све до Шиљка на суром Ртањ. Поскочи уплашени хат. Јахач паде с њега и изгуби свест. Када се господар Соко-града освести, учини му се да су му све кости поломљене. Није могао на ноге да се ослони. Лежао је тако и чекао смрт... Изненада, зачу клокот воденог кључа. Полако и болно се придиже да се бар жедан од света не растави. Кад велможа први гутљај воде, с дотле врела непознатог, попи, у глави му се намах све разбистри. Кад то господар тврдог Соко-града виде, онако у оделу господскоме, окупа се у кладенцу, оздрави одмах, па се орно врати у град. Одмах нареди да се кућа над извором дигне. Замало прочу се глас о води исцелитељици на све четири стране света. Са свих страна навалише они што им душа у носу бејаше да на кључу воде видарице за своје бољке мелем потраже. Оздравише многи од воде у котлини међу Озреном и Ртњем. Они што су највише болни били ту и домове подигоше.

Прошлост града

Настао је у периоду византијског цара Јустинијана, као тврђава за спречавање аварских и словенских упада у дубину Балканског полуострва. Стефан Немања га заузима 1172. године и он је од тада у саставу српске средњовековне државе. Током протеривања богумила из Србије у сукобима се нашао и Соко град чији је управник био богумил, због чега је Немања опсео и заузео град који је том приликом претрпео већа разарање. Турци га, као и целу Видинску кнежевину у чијем саставу се Соко град налазио крајем XIV века, заузимају 1398. године. Од турске власти се 1412. године одметнуо соколски и сврљишки бег Хамза који је столовао у Соко граду, тако да се против њега исте године упутио султан Муса. Хамзину побуну угушио је султан наредне године, а током борби Соко град је поново разрушен. Хамза је послат, у тадашњу престоницу, Једрене где је погубљен, док је месно становништво расељено широм Османског царства.