Пређи на садржај

Сопвит Стратер

С Википедије, слободне енциклопедије
Сопвит Стратер

Сопвит Стратер
Опште
Намена вишенаменски ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла  Уједињено Краљевство
Произвођач Сопвит (Sopwith)
Први лет 1915.
Димензије
Дужина 7,69 m
Размах крила 10,21 m
Висина 3,12 m
Површина крила 32,14 m²
Маса
Празан 592 kg
Нормална полетна 975 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 Клерже
Снага 1 x 96 kW
Перформансе
Брзина крстарења 142 km/h
Макс. брзина на Hopt 164 km/h
Плафон лета 4570 m

Сопвит Стратер (енгл. Sopwith Strutter) је британски једноседи или двоседи вишенаменски ловац који је производила фирма Сопвит (енгл. Sopwith). Први лет авиона је извршен децембра 1915. године[1] [2].

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Цртеж авиона Сопвит 1½ Стратер у три пројекције
Сопвит 1½ Стратер.
Сопвит Стратер, Француска
Реплика авиона Сопвит Стратер,2018.

Авион Сопвит 1 1/2 стратер је пројектовао инж. Хералд Смит из Sopwith Aviation Co. на основу претходника, нешто мањег двоседа "Сигнист Бус" са Gnome ротативним мотором снаге од 60 kW. Ново пројектовани авион је имао повећане димензије и мотор Clerget снаге 82 kW. Био је дрвене конструкције углавном облепљен платном. Прототип авиона је први пут полетео 16. децембра 1915[3].

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Труп Носећа конструкција трупа авиона је била потпуно направљена од дрвета, од челичних цеви је био направљен носач мотора, стајни трап и носач горњег крила а оплата је била углавном од импрегнираног платна само је кљун авиона, (мотор и носач мотора) био обложен алуминијумским лимом. У трупу су се налазиле две кабине у тандем распореду (једна иза друге).

Погонска група: У авионе Софвит 1 су уграђивани радијални ваздухом хлађени мотори Clerget 9B снаге од 110 до 145 KS или Le Rhone снага 80 до 135 KS. На вратило мотора се директно постављала двокрака дрвена елиса фиксног корака.

Крила Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила на горњим и доњим крилима, ова крилца су међусобно била повезана крутом шипком. Крила су између себе била повезана са сваке стране по једним паром паралелних дрвених упорница аеродинамички обликованих. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника са благим полукружним завршетком, с тим што је горње крило било померено према кљуну авиона у односу на доње.

Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су била направљена од дрвета пресвучена платном. Хоризонтални стабилизатори су са доње стране били подупрти упорницама које су се ослањале на труп авиона а са горње стране су затезачима била везана за вертикални стабилизатор.

Стајни трап: Aвион је имао класичан фиксни стајни трап са крутом осовином и два точка опремљена гумама високог притиска напред и еластичну дрвену дрљачу на репу авиона. Стајни орган је био направљен од челичних цеви, а амортизери су били од гумених ужади.

Варијанте авиона Сопвит 1

[уреди | уреди извор]
  • Sop 1 A2 - Извиђач двосед.
  • Sop 1 B2 - Бомбардер двосед.
  • Sop 1 B1 - Бомбардер једносед

Наоружање

[уреди | уреди извор]
Наоружање авиона: Сопвит Стратер
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 1-2
Калибар 7,7 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе до 4
Укупна маса 125 kg
Број тачака за подвешавање 4
Ракетно наоружање (ракете)


Земље које су користиле авионе Сопвит 1

[уреди | уреди извор]

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

У току Првог светског рата авај авион се производио у Великој Британији (1500), Француској (4200) и Царској Русији (100). Коришћен је на свим ратиштима Првог светског рата као бомбардер и извиђач. После рата је коришћен као цивилни авион за обуку и транспортни авион.

Авион Сопвит 1 у Краљевини Србији

[уреди | уреди извор]

У Великом рату на Солунском фронту није постојала ни једна ескадрила комплетно опремљена овим типом авиона, али су их користили Французи, Енглези и Срби. У Српској авиатици је постојао само један примерак овог авиона означен бројем No 38 који је летео у саставу ловачке ескадриле такозване Њепорско одељење. Авион је био наоружан се два митраљеза (напред и назад) и на њему је летео пилот Бранко Вукосављевић (касније први командант ВВКЈ). У једној ваздушној борби на Солунском фронту пилот Б. Вукосављевић је рањен а авион је био оштећен до те мере да га је било неисплативо поправљати па је као такав расходован. Код српских пилота овај авион је био познат као "сопфис".

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Sopwith-1-1/2-Strutter”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2016. г. Приступљено 04. 02. 2016. 
  2. ^ „Sopwith Strutter” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2016. г. Приступљено 04. 02. 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi. Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  • О. Петровић; Н.Ђокић, Авиони и балони Краљевине Србије. Српска авијатика 1912-1918. Музеј југословенског ваздухопловства. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  • Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]