Софија Стефановић (песник)
Софија Стефановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1839. |
Место рођења | Сомбор, Аустријско царство |
Датум смрти | 1919. |
Место смрти | Каћ?, Краљевство СХС |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Равијојле први лет |
Софија Стефановић (Сомбор, 1839 — Каћ ?, 1919) била је српска песникиња, учитељица, наставница и гувернанта.[1]
Живот
[уреди | уреди извор]Рођена је у Сомбору (по неким изворима 1839. године, а по неким 1843, а по неким пак 1851; сигурно је само да је крштена 1851.) од мајке Љубице (девојачко Стојачковић) и оца свештеника и писца Ђорђа Стефановића Којановог. У Сомбору је завршила и Заведеније за васпитање и изображење србских кћери којим је управљала Ана, супруга Исидора Николића-Србоградског, великог жупана и списатеља. Потом је полагала испите у Учитељској школи.
Под утицајем оца, Вуковог сарадника и старијег брата Владисава који је такође писао песме мада никад није објавио ниједну књигу, Софија је већ са дванаест година почела да пише. Поезију је читала у омладинској дружини „Венац“ чији је била члан. Била је учитељица ручног рада у Каћу.
Живела је у браку са супругом који се према неким изворима звао Владимир а према другим Василије Луцић.
Умрла је 1895. или 1919. од сушице.
Дело
[уреди | уреди извор]Прву и једину књигу је објавила са непуних осамнаест година – збирку песама „Равијојле први лет“.[2] Књига је штампана у Сомбору 1869. године, у штампарији Андрије Вагнера, на 139 страница. На претплату за Софијине песме одазвало се чак 408 људи, кад је, како је у то време био обичај, огласила почетком децембра 1868. у новосадској Застави, речима да „…први лет носиће српству моји 100 песама, између којих су неколико с немачког преведене“. Биле су то махом љубавне и родољубиве песме које су међутим добиле лошу критику у Летопису Матице српске од Стеве В. Поповића, због чега можда никада није објавила другу књигу.
Године 1884. неколико њених песама се ипак појавило у новосадском Јавору .[3]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Монографије
- Равијојле први лет (1869).[2]
- Чланци и други саставни делови
- Црној Гори (1868).[4]
- Певаш ми... (1868)
- С једне... (1884)
- Питам... (1884)
- На зеленој витој грани (1884).[5]
- Је л' ми за то... (1884)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Алексијевић, Властоје Д. Софија Стефановић У:Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. свеска 12. стр. 199-200
- ^ а б Stefanović, Sofija V. (1869). Ravijojle: prvi let : izvorne pesme (на језику: енглески). Tiskao kod A. Vagnera.
- ^ Stepanović, Milan. „Somborska Ravijojla - prva somborska srpska pesnikinja”. Ravnoplov. Приступљено 25. 2. 2021.
- ^ „Црној Гори | Књиженство”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Приступљено 25. 2. 2021.
- ^ „На зеленој витој грани | Књиженство”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Приступљено 25. 2. 2021.