Софроније Врачки
Софроније Врачки | |
|---|---|
 Софроније Врачки | |
| Датум рођења | 11. март 1739. |
| Место рођења | Котел, Османско царство |
| Датум смрти | 23. септембар 1813. (74 год.) |
| Место смрти | Букурешт, Влашка |
| Родитељи | Vladislav Maria |
Софроније Врачки (буг. Софроний Врачански; Котел, 11. март 1739 — 1813), рођен као Стојко Владиславов (буг. Стойко Владиславов), био је бугарски свештеник и једна од водећих личности раног бугарског националног препорода.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1739. у Котелу, у породици трговца стоком.[2] Његов отац Владислав умро је 1750. године у Истанбулу од куге. Када је имао три године, његова мајка Марија умрла је, а отац се поново оженио.[3] Похађао је манастирску школу у свом родном граду и проучавао словенске и грчке књиге. Радио је као фриз, али га је занимала религија и постао је свештеник 1762. године. Док је радио као учитељ и писац, упознао је Пајсија Хилендарца у Котелу 1765. године.[4] Пајсије му је показао историју словенобугарске, примарни рад бугарског препорода, од којег је Владиславов направио први примерак, познат као Sofroniev prepis. Владиславов је путовао на Свету Гору између 1770. и 1775. и напустио Котел 1795. године.[2] Служио је у карнобатској парохији и отишао у манастир у Арбанаси 1794. године, постао епископ на Враци под именом Софроније 17. септембра. Тамо се бавио друштвеном активношћу и иницирао слање политичке делегације становника Враца у Москву. Софроније је имао блиске везе са фанариотским круговима.[2]
После дислокације изазваних Османом Пазвантоглуом, бискупове дужности су постајале све теже Владиславову и он је 1797. напустио Врацу како би путовао северозападном Бугарском. Три године је провео у Видину у периоду који му је помогао да одреди циљеве писца. Отишао је у Букурешт 1803. године како би служио народу као високи духовник.
Између 1806. и 1812. године Софроније Врачки био је један од најеминентнијих представника бугарског народа у комуникацији са руским заповедништвом руско-турског рата.[2] Последње године провео је у манастиру у Букурешту. Његов датум смрти није познат, последњи потписани документ је од 2. августа 1813.
Написао је своја најбоља и најпопуларнија дела у свом периоду у Букурешту. Ту спадају Nedelnik, његово једино штампано дело, збирка заповести и беседа за сваки празник у години заснована на грчким и словенским изворима. Збирка је имала историјски значај у покретању штампе књига на савременом бугарском језику и успостављању бугарског народног језика као језика књижевности. Ова велика књига укључује и неколико дубореза и украса што је чини импресивним предметом. Такође је написао још једну збирку, Sunday Evangelic Interpretation 1805, као и веома популарну аутобиографију, Life and Sufferings of Sinful Sophronius и апел бугарском народу, чинећи га најзапаженијим представником бугарске књижевности почетком 19. века.
Бугарска православна црква је Софронија Врачког канонизовала за свеца 31. децембра 1964. године.[4]
Свети Софроније Кнол на Јужним Шетландским острвима, Антарктик, назван је по Врачком.
Потомци
[уреди | уреди извор]Софроније Врачки био је ожењен Ганком, са којом је имао четворо деце. Био је предак:
- Стефана Богоридија (1775 — август 1859), високи османски државник.[5]
- Александра Богоридија (1822 — 17. јул 1910), османски државник и генерални гувернер Источне Румелије.[6]
- Николаја Вогоридија (1820 — 12. април 1863), гувернер (кајмакам) номинован од Османа у Молдавији.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ J. D. B. (1910). „Bulgaria”. The Encyclopaedia Britannica; A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. IV (BISHARIN to CALGARY) (11th изд.). Cambridge, England: At the University Press. стр. 781, 786. Приступљено 2. 9. 2018 — преко Internet Archive.
- ^ а б в г „Sophronius of Vratsa, a prominent Bulgarian Revival figure”. bnr.bg (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-13.
- ^ Mutafchieva, Vera (1983) page 7 'Book about Sophronius' Publisher "Georgi Bakalov" Varna
- ^ а б „Bulgarian Orthodox Church pays homage to Saint Sophronius of Vratsa”. bnr.bg (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-13.
- ^ Ghika
- ^ „Plovdiv, Bulgaria Alexander Bogoridi, Knjaz (1822 - 1910)”. plovdivguide.com. Приступљено 2021-04-12.
- ^ „Mormantul printului Vogoride descoperit in cimitirul Sf. Constantin - Presa regionala 2007 - HotNews.ro”. www.hotnews.ro (на језику: румунски). 2006-04-04. Приступљено 2021-04-12.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Софроније Врачки на Викимедијиној остави
- Живот и патње грешног Софронија
- Презентација Светске дигиталне библиотеке Kyrīakōdromion или Sunday Book. Конгресна библиотека
- Ранобугарска збирка у Конгресној библиотеци, садржи дела Софроније Врачког.
