Пређи на садржај

Списак комерцијалних софтвера са доступним изворним кодом

С Википедије, слободне енциклопедије

Ово је листа значајних софтвера, који су првобитно развијени као комерцијални (и/или власнички) софтверски производи са изворним кодом који је сада доступан (за разлику од софтвера који су од почетка развијени као слободани софтвери и софтвери отвореног кода). Најчешће се првобитно продају и издају без изворног кода (али не увек), а изворни код понекад постане доступан касније. Понекад се изворни код објављује под либералном софтверском лиценцом на крају свог живота (абандонваре-дослован превод је напуштена роба), а понекад постаје доступан за друге намене, као што је обрнуто инжењерство.

Касније овакви софтвери често постају софтвери отвореног кода или јавно власништво, а исто постају и остале конструкције и софтверске лиценце, на пример заједнички извор или кријејтив комонс лиценце.[1][2] Уколико је изворни код дат без назначене лиценце, софтвер се и даље правно сматра власничким, због Бернске конвенције.

За листу софтвера видео игрица са доступним изворним кодом, погледајте листу комерцијалних видео игара са касније објављеним изворним кодом. За конкретне бивше власничке софтвере који су сада слободни, погледајте листу бивших власничких софтвера.

Листа бивших софтвера затвореног кода
Наслов Аутор оригинала Издање оригинала Доступност изворног кода Одговарајући отворени изворни код Бесплатан софтвер (подаци и софтвер) Потпуно слободан софтвер Нова лиценца Белешке
. Нет Фрејмворк Мајкрософт 2002 2007/2014 делимично (само језгро) Да Не MИТ лиценца (језгро), Апачи лиценца 2.0, Мајкрософт лиценца референтног извора (ФКБ)[3] У 2007. години изворни код фрејмворк класе библиотекa . НЕТ-а је издат под Мајкрософт лиценцом референтног извора од стране Мајкрософта.[3] У новембру 2014, делови језгра . НЕТ-а су пуштени под попустљивом МИТ лиценцом.[4][5] Мигел де Икаса је најавио да ће пуштени код бити спојен у Мону.[6]
Адоби Флекс Адоби системи 2004 2007 Да Да Да МЈЛ Преименован је у Адоби Флекс и промењен у Апачи лиценцу 2.0
АдвФС Хјулет-Пакард 1990-их Јун 2008 Да Да Да ГЈЛ в2 23. јуна 2008 ХП је отворио АДвФС под ГНУ-овом општом јавном лиценцом као верзију 2 (садашња верзија је 3) на СорсФорџ-у да би била компатибилана са Линукс Језгро лиценцом.[7]
Ендријев систем датотека сада ОпенАФС Универзитет Каргини Мелон / Трансарц корпорација / ИМБ 1989 2000 Да Да Да IBM Јавна Лиценца АФС је првобитно развијен на Универзитету Каргини Мелон, а развијен је као комерцијални производ од стране Трансарц корпорације, коју је касније купио IBM. У ЛинуксСвету 15. августа 2000, IBM је објавио своје планове по којима ће објавити верзију свог комерцијалног АФС производа под IBM Јавном Лиценцом.[8] Данас је то познато као ОпенАФС.
Оданост (сада БесплатнаОданост) Мајкрософт Истраживач 2000 2004 Не Да Не Заједнички Извор[9] Стратегија у реалном времену и Игрица симулатор лета издате су од стране Мајкрософт Истраживача под лиценцама заједничког кода ("MSР-ССЛА") 2004 године.[10]
Апачи Дерби IBM 1996 Август 2004 Да Да Да Апачи лиценца 2.0 Систем за управљање релационим базама података оригинално назван ОблакСкејп; издат као бесплатан и софтвер отвореног кода од стране IBM-а 2004 и дониран Фондацији Апачи Софтвер
Епл DOS Епл 1986 2015 Не Не Не не-комерцијална лиценца Епл DOS-ов изворни код је издат од стране музеја историје рачнарства[11] након што им га је Пол Лаутон, творац кода, донирао.[12]
АСП. НЕТ Мајкрософт 2002 14 Мај 2013 Да Да Да Апачи лиценца 2.0[13] Изат је од стране Мајкрософта 2013 године.
Фортошоп 1.0.1[14] Адоби системи 1990 Фебруар 2013[15] Не ? Не СОФТВЕРСКА ЛИЦЕНЦА МЗЕЈА РАЧНАРСКЕ ИСТОРИЈЕ (не комерцијална лиценца)[16] Адоби системи су направили изворни код верзије 1.0.1 фотошопа из 1990 године доступним музеју историје рачунарства. Укључује сав код са изузетком библиотеке МакАп апликација која је лиценцирана од стране Епла.
БДС Ц преводилац Леор Золман 1979 2002 Да Да Да Јавни домен Издат од стране атора
Битстрим Вера (фонт) Битстрим АД Непознат 2003 ? Да (не комерцијалан) Не (не може да се прода сам по себи) прилагођено не комерцијално Урађен уз велики труд Битстрима и ГНОМ Фондације
Блендер Нео Гео / Није број технологије / Тон Росендал 1996 2003 Да Да Да ГНУ в2 Првобитно је био шервер власнички софтвер, а постао је софтвер отвореног кода у 2002 години након краудфундинг (масовно финансирање) капање која је вредела 100,000 €.[17][18][19][20]
Позив на моћ II Активижн 2000 2003 Не Не Не сопствена не комерцијална лиценца[21] Изворни код је предат заједници да би им омогућили самоиздржавање.[22][23]
КАС. КЕЈД Матра Датавижн 1990-их 1999[24] Да Да Да "Отворена Каскејд Технолошка Јавна Лиценца" / од 6.7.0 МГЈЛ 2.1[25]
Ц*База 1980-их 2003 Да Да Да ГЈЛ
ЧакраКор Мајкрософт 2009 2016 Да Да Да МИТ 13. јануара 2016 Мајкрософт је издао ЧакраКор под МИТ лиценцом на ГитХубу.[26] ЧакраКор је у суштини исти као и Чакра мотор који покреће МајкрософтЕџ претраживач, али са платформом-агностичко везивање, тј. без посебних интерфејса који се користе у Виндоус Универзалој Ап платформи.[27]
Заједничко десктоп окружење Отворена група 1993 2012 Да Да Да МГЈЛ в2+ [28][29]
ЦМУ Сфинга Универзитету Каргини Мелон/Каи-Фу Ли 2000 Да Да Да БСД 3-клаузула [30][31]
КунеиФорм Когнитив техологије 1993 2008 ? ? ? БСД Оптичко препознавање знакова (софтвер)
ЦП/М Калдера 1974 2001[32] Да Да Да "Уговор о лиценци ЦП/М"[33] 2001 године Калдера је издала ЦП/М изворни код под лиценцом отвореног кода, дозвољавајући прерасподеле и модификације, са Тим Олмсидовим "Неофицијелним ЦП/М Веб сајтом".[32][33][34] У октобру 2014, како би обележили 40 година од прве презенације ЦП/М, музеј историје рачунарства је објавио рану верзију изворног кода ЦП/М.[35]
ДеЛукс Пеинт I (1986) Електроник артс 1996 2003 Не Да Не не комерцијална лиценца Рану верзију изворног кода објавио је Електроник артс у 2015 години.[36]
Дуке Нукем 3Д 3Д Реалмс 1996 2003 Да Не Не ГЈЛ Само код игрице, нема података, нема мотора.
Дарвин (оперативни систем) Епл 1999 1999 Да Да ? Еплова јавна лиценца извора
Судбина ид Софтвер 1993 1997 Да Не Не ид софтверска лиценца[37]/касније ГЈЛ Само код. Првобитно објављен под ограниченом лиценцом 1997. године, 1999. ре-лиценциран под ГЈЛ лиценцом
ДР-DOS/Калдера ОпенDOS 7.01 Калдера (компанија) 1976 Мај 1997 ? ? ? ДОГОВОР О КАЛДЕРИ ОПЕДНОС ЛИЦЕНЦИ ЗА КРАЈЊЕ КОРИСНИКЕ[38] Калдера ОпенDOS 7.01 изворни код основа за ДР-DOS/ОпенDOS побољшани пројекат у 2002. години.[39]
DOS/32 DOS додатак Нарех Коумар 1996 2002 Да Да Да Апачи-лајк лиценца У Мају 2002 DOS/32 унапређени DOS додатак је јавно објављен од стране Нареха Коумара укључујући тако и најновије бинарне, приручнике и изворе кода под Апачи-лајк лиценцом која омогућава несметану, бесплатну краљевску дистрибуцију и употребу објављених материјала у било којим софтверским пројектима укључујући и комерцијалне производе.
Итерпад Гугл 2008 2009 Да Да Да Апачи лиценца 2.0 Отворени код након куповине од стране Гугл-а
Бесплатан Даунлод Менаџер (БДМ) 2003 Aвгуст 2007 Да Да Да ГЈЛ Бесплатан након 2.5 верзије[40]
Управљач Графичког Окружења (УГО) Калдера Ситни Клијенти Фебруар 1985 Април 1999 Да Да Да ГЈЛ Калдера Син Клијенти (касније познат као Линео) објавио је изворни код у ГЕМ-у под ГНУ-овом општом јавном лиценцом (ГЈЛ) у априлу 1999. Развој ГЕМ-а за ПС настављен је кроз ОпенГем и БесплатанГем. Такође је поново пребачен на Атари СТ да би се користио слободно TOС клон ЕмуТОС-a.
ФАР Менаџер Еуген Рошал/Фар Група Октобар 1996 Октобар 2007 Да Да Да БСД ревидирано Верзија 2.0 издата као отворени код.
Гентиум (фонт) СИЛ Интернашонал 2002 2005 Да Да Да OЛФ Урађен уз велики труд СИЛ Интернашонала
Хеликс (мултимедијални пројекат)[41][42] РеалНетворкс 2002 ? Да Не РеалНетворкс заједничка лиценца за изворни код Хеликс заједница је уложила заједнички труд ради развитка и проширења Хеликс ДНК платформе.[43]
ХоверРејс ГрокСофт 1996 2006 ? Не Не првобитно временски ограничена лиценца/касније некомерцијална ГрокСофт ХоверРејс лиценца изворног кода.[44]
Имплс трагач Џефреј "Пулс" Лим 1995[45] 2014 Да Да Да БСД Лиценца[46] Музички трагач првобитно објављен од стране Џефреј "Пулс" Лима 1995 године за MS-DOS. Софтвер је дистрибуиран као слободан поред поодмакле комерцијалне верзије са додатним функцијама. Након што је комерцијална верзија била јавно плагирана, развој је завршен објављивањем 8. априла 1999.[47] 25. децембра 2014, коначно је изворни код Импулс трагача додат у ГитХуб складиште под БСД лиценцом од стране аутора.[48]
ИЛВИС ИТЦ 1988 2007 Да Да Да ГЈЛ Објављен као слободан и софтвер отвореног кода ИТЦ
Скочи и лупи ДечијиМозак Дизајнира 1998 1999 ? Да Не имејлвер[49] Изворни код објављен под имејлвер лиценцом.
ид Тех 2 ид софтвер 1997 2001 Да Да Да ГЈЛ
ид Тех 3 ид софтвер 1999 2005 Да Да Да ГЈЛ
ид Тех 4 ид софтвер 2004 2011 Да Да Да ГЈЛ Објављена је верзија изворног кода за Doom 3; изворни код за ид Тех 4 игрицу тек треба да буде објављен. Промене у коду треба да буду такве да се избегне употреба патентиране Кармакова супротност-и.
Јава Сан Мајкросистемс 1995 1998 Не Да Не Лиценца за изворни код Сан Заједнице 1998 године Сан Мајкросистемс објављено је много тога од Јавом под условима лиценце за изворни код Сан Заједнице.[50]
Скакач 2.0 2007 2008 Да Да Да ГЈЛ Јавно је објављен 29. септембра 2008.[51]
Корн љуска 1982 2000 Да Да Да прилагођена лиценца; касније ЗЈЛ
СветлаЗона СветлиЗанат 2005 2012 Да Да Да 3-клазла БСД Фирма је престала са пословањем
Линксис ВРТ54Г серија фирмвер бежичних рутера фирмвер (сада ОпенВРТ) Линксис ? 2003 Да Да Да ГЈЛ Линксис гради фирмвер-е за њихове ВРТ54Г бежичне рутере такође и из ГЈЛ кода,[52] они су били у обавези да изворни код буде доступан у јулу 2003. године.[53][54]
МакПеинт Епл 1984 2010 Не Да Не не комерцијална лиценца[55] Изворни код МакПеинта 1.3 (написан комбинацијом Асемблера и Паскала) је достпан кроз музеј историје рачунарства, заједно са изворним кодом БрзогЦртања.[56]
Маратон 2: Дурандал Релик Ентертаинмент 1995 2000 Да Не Не ГЈЛ Код је објављен под ГПЛ-ом док су подаци још увек власнички. Сада је познат као Алфа 1
МегаЗеу Алексис Џенсон (Софтверска визија) 1994 1998 Да Да Да ГЈЛв2 МегаЗеу је систем стварања игара (ГСЦ) инспирисан Тимом Свенијем/Епским игрицама' класичаним софтвером за игрице XИ. И код и светске датотеке и музичке датотеке су доступне бесплатно од Алексиса Џенсона (софтверска визија). Објављени су око 1998. године под ГПЛ Грег Јансон.
MS-DOS 1.10 и 2.0 Мајкрософт 1982 2014 Не Да Не МАЈКРОСОФТ ЛИЦЕНЦА ИСТРАЖИВАЊА (не комерцијална лиценца)[57] 25. март 2014 Мајкрософт је учинио код за MS-DOS 1.10 и 2.0 доступним јавности под Мајкрософт Рисрч Лиценцом за образовне сврхе.[58][59]
Мајкрософт ворд за Виндоус верзију 1.1a Мајкрософт 1991 2014 Не Да Не МАЈКРОСОФТ ЛИЦЕНЦА ИСТРАЖИВАЊА (не комерцијална лиценца) Мајкрософт је учинио изворни код верзије Ворда из 1991 доступним за музеј историје рачунарства и за јавност за образовну сврху.[57][60]
Мијлов звучни систем (Рана верзија DOS-а зове Библиотека за аудио интерфејс) Џон Мајл 1991 2000 Да Да Да Јавно власништво Изворни код је објављен за АИЛ другу верзију за DOS од Џона Мајла у јавном власништву 2000 године.[61][62]
МИНИX Ендру Таненбаум 1987 2000 Да Да Да БСД-3 клаузуле
Померајући тип Веблог софтвер Октобар 2001 Децембар 2007 Да Да Да ГЈЛ од стране vеблог софтверa
MySQL MySQL АБ 1995 2000 Да Да Да двоструко лиценцираање: ГЈЛ[63][64][65] / власничка лиценца[66]
НЦСА Мозаик 2.7 НЦСА 1993 Март 2010[67] ? Да ? сопствена лиценца[68] Први графички претраживач
НетБинс 1997 Октобар 2007 Да Да Не ГЈЛ, ЦДДЛ Интегрисано развојно окружење (ИДЕ) за јаву и друге програмске језике
Нетскејп Ентерпрајс Сервер Сан Мајкросистемс Јануар 2009 ? ? БСД Сан Мајкросистемс отворени кодови.[69]
Нетскејп навигатор/Комуникатор Нетскејп комуникације 1994 1998 Да Да Да МЈЛ Види Мозила фајерфокс[70][71]
ОтворениЗвучниСистеми 4Фронт Технологије 1992 2007 Да Да Да ГЈЛ, ЦДДЛ
Бор (имејл клијент) 1989 1996 ? ? ? соопствена лиценца[72] Пре 1996. године био је под БСД лиценцом, па је укључен у власничку лиценцу иако је још увек имао доступан изворни код.[73]
Перформансе копилота кен МкДонел и Марк Гудвин 1993 Децембар 1999 Да Да Да ГЈЛ, ГМЈЛ
Кут Тролтех 1991 1995 Да Да Да бесплатанКуТ (1995), Ку јавна лиценца (1999), ГМЈЛв2 (2000), ГМЈЛв2.1 (2009),[74] ГМЈЛв3 (2014)[75] Први је објављен као отворен код под БесплатномКут лиценцом, затим КуПЛ. А касније је објављен као ГЈЛв2. Кут4.5 и касније верзије су пуштене под ГМЈЛв2.1 лиценцом. До 2005 Виндоус верзија је била само под власничком лиценцом.
Куаке ид софтвер 1996 1999 Да Не Не ГЈЛ Извори мапе су такође објављени под ГЈЛ 2006. године.
Подизање Тријада 3Д Реалмс 1994 2002 Да Не Не ГЈЛ Само је код објављен под ГЈЛ.
Ц ИИРНА и Национална школа за мостове и путеве Да Да Да Скилаб лиценца[76] / касније ЦеЦИЛ Пре в5 Скилаб изворног кода је дистрибуиран под некомерцијалном "Скилаб лиценцом".
Други живот клијент Линден Лаб 2003 2007 Да Да Да ГЈЛ в2 Клијент је објављен под ГЈЛв2.
СимГрад Дон Хопкинс 1989 2007 Да Да Да ГЈЛ в3 Бесплатна верзија објављена као 'Микрополис'[77]
Соларис Сан Мајкросистемс 1989 2005 Да Да Да ЛРЗД Бесплатна верзија објављена је као ОпенСоларис.[78]
СтарОфис Сан Мајкросистемс 1986 2000 Да Да Да МГЈЛ/ЛСИСИ[79] Бесплатна верзија која је објављена као ОпенОфис.орг, сада је објављена само под ГМЈЛ. (ОпенОфис.орг је одвојен од ЛибреОфис-а који је такође под ГМЈЛ лиценцом и који у великој мери реузео место ОпенОфис.орг-а) СтарОффис се издваја јер је још увек под власничком лиценцом, и користи углавном исти код;
Стелар Фронтиер Стардок 1997 2008[80] Не Да Не СТАРДОK ЗАЈЕДНИЧКА СТЕЛАР ФРОНТИЕР ЛИЦЕНЦА ИЗВОРНОГ КОДА (некомерцијална лиценца)[81] Стелар Фронтиер је мултиплејер стратешка/пуцачка игрица направљена од стране Доуга Хендрикса 1995. године и објављена од стране Стардок-а. Стардок је затворио главни сервер 4. августа 2006, прекинуо је званичну подршку за мултиплејер мод, али је објавио изворни код под заједничким извором 2008. године.
Симбијан Никија 1997 (као Псион EПОЦ32)[82] 2010[83][84] Да Да Не EЈЛ / Никиа Симбиан Лиценца[85]
Синфиг Роберт Куатлбаум 2001 2005 Да Да Да ГЈЛ Још неке информација доступне су на Синфиг.[86]
ТенсорФлоу Гугл ? 2015 Да Да Да Апачи лиценца 2.0 ТенсорФлоу је првобитно развијен од стране тима Гугл Мозак за Гугл-ва истраживања и производне сврхе, а касније је објављен под Апачи 2.0 лиценцом отвореног кода 9. новембра 2015. године.[87][88]
Техниколор ТЦ72хх чипсет кабловски модем фримвер/иКос Техниколор 2008 2015 Да Да ? ГЈЛв2, lГЈЛ, еКос 2.0 лиценца[89] Објављен је на ГитХуб 30. новембра 2015.[90][91]
Tесеракт ОЦР ХП и УНЛВ 1985 2005 Да Да Да Апачи лиценца 2.0 Објављен је као бесплатан и софтвер отвореног кода од стране ХП-а и УНЛВ-а
Обртни моменат 3Д Динамикс 2001 2012 Да Да Да МИТ лиценца Развијен је за Тибес 2. Објављен је као бесплатан и софтвер отвореног кода од стране Динамикс-а.
ТурбоКЕШ Пик Софтвер Aприл 1985 Jул 2003 Да Да Да ГЈЛ
Унрар Рарлабс 1995 2000 Не Да Не сопствена унрар лиценца[92] Унрар изворни код је објављен од стране Еуген Рошал/РАРлаб негде у 2000.-ој години. A ГЈЛ одваја старе базе кодова.[93]
Ратна зона 2100 Студио бундева/Интерактивни Едиос Март 1999 Децембар 2004 Да Да (само не филмови)[94] Да (ГЈЛ2+, само не филмови)[94] ГЈЛв2 Видео игрица коју је направио Интерактивни Едиос
Ватком Ц преводилац Ватком 1988 2003 Да Да Не Сибаза Отворена Ватком јавна лиценца Објављен као Отворен Ватком, под лиценцом која се сматра слободном од стране ОСИ[95] али не и ФСФ. ФСФ има проблема са лиценцом зато што захтева више слободе него ГПЛ захтевајући ослобађање изворног кода па чак и у случају приватне употребе.[96]
ВебОС Хјулет-Пакард 2009 2012 Да Да Да Апачи лиценца Написан је првобитно 2009 од стране Палма, у децембру 2011. године ХП је најавио да ће у блиској будућностио бјавити ВебОС изворни код под отвореном лиценцом.[97] У августу 2012, специјалан код за постојеће уређаје је објављен као ВебОС Заједничко издање (ЦЕ), уз подршку за постојеће ХП хардвере.[98]
ИXерок Алто музеј историје рачунарства 1975 2014 Не Да Не сопствена некомецијална лиценца 21. октобар 2014, изворни код ИXерок Алто и други ресурси су објављени из музеја историје рачунарства.[99]
ИXмајнд ИXмајнд Лтд. 2007 2008 Да Да Да Еклипс јавна лиценца и МГЈЛ Мајндмапинг софтвер је базиран на Еклипс РЦП
ЗФС Сан Мајкросистемс 200? 2005 Да Да Да ЦДДЛ Иновативни датотечни систем нове генерације је објављен 2005 године од стране Сан Мајкросистемса под лиценцом отвореног кода.[100] Због некомпатибилности лиценце ГПЛ-а са ЦДДЛ-ом не може се директно интегрисати у линуксу, али може у БСДу или МакОС због толерисаног лиценцираног језгра. Након тога што каснији власник Оракл није објавио ништа након верзије 28, заједница се одвојила у ОпенЗФС.[101]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Shared Source, Eventual Source, and Other Licensing Models - Alternatives to Open Source, by Lawrence Rosen (2004)
  2. ^ CHAPTER 5 Non-Open Source Licenses, Understanding Open Source and Free Software Licensing - Understanding Open Source and Free Software Licensing By Andrew M. St. Laurent, August 2004
  3. ^ а б Guthrie, Scott (3. 10. 2007). „Releasing the Source Code for the NET Framework”. Архивирано из оригинала 7. 09. 2010. г. Приступљено 15. 09. 2010. 
  4. ^ Landwerth, Immo (12. 11. 2014). „.NET Core is Open Source”. .NET Framework Blog. Microsoft. Архивирано из оригинала 31. 12. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2014. 
  5. ^ Ibanez, Luis (19. 11. 2014). „Microsoft gets on board with open source”. opensource.com. Приступљено 30. 12. 2014. 
  6. ^ Miguel de Icaza (12. 11. 2014). „Microsoft Open Sources .NET and Mono”. Personal blog of Miguel de Icaza. Приступљено 30. 12. 2014. 
  7. ^ Press release concerning the release of the AdvFS source code
  8. ^ os-afs archived
  9. ^ allegiancelicense.txt Архивирано 2013-01-23 на сајту Archive.today Microsoft Research Shared Source license agreement ("MSR-SSLA")
  10. ^ Colayco, Bob (6. 02. 2004). „Microsoft pledges Allegiance to its fanbase”. gamespot.com. Приступљено 22. 07. 2011. 
  11. ^ Shustek, Len (12. 11. 2013). „Apple II DOS source code”. computerhistory.org. Приступљено 30. 11. 2013. 
  12. ^ „Apple II's 35-year-old operating system is now open to the public”. engadget.com. 13. 11. 2013. Приступљено 22. 08. 2014. 
  13. ^ „ASP.NET is part of a great open source .NET community”. Microsoft. 14. 05. 2013. 
  14. ^ Adobe Photoshop Source Code
  15. ^ Bishop, Bryan (14. 02. 2013). „Adobe releases original Photoshop source code for nostalgic developers”. theverge.com. Приступљено 15. 10. 2013. 
  16. ^ photoshop-license-agreement
  17. ^ History - blender.org - Home of the Blender project - Free and Open 3D Creation Software
  18. ^ Blender Foundation Launches Campaign to Open Blender Source Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2020) on linuxtoday (22 Jul 2002)
  19. ^ 'Free Blender Fund' campaign archived 2002
  20. ^ Membership People can subscribe to become Foundation Member. Members who subscribe during the campaign period, get additional benefits for their support. During campaign: - Costs: minimum one time fee of EUR 50 (or USD 50) (archived 2002)
  21. ^ Call-to-Power-II-Source-Code-End-User-License-Agreement
  22. ^ Bell, John (1. 10. 2009). „Opening the Source of Art”. Technology Innovation Management Review. Архивирано из оригинала 30. 03. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2012. „'[...]that no further patches to the title would be forthcoming. The community was predictably upset. Instead of giving up on the game, users decided that if Activision wasn't going to fix the bugs, they would. They wanted to save the game by getting Activision to open the source so it could be kept alive beyond the point where Activision lost interest. With some help from members of the development team that were active on fan forums, they were eventually able to convince Activision to release Call to Power II's source code in October of 2003.'” 
  23. ^ „Apolyton CTP2 News Archive”. Архивирано из оригинала 2. 03. 2005. г. Приступљено 17. 01. 2016. 
  24. ^ Downloading Of Source Code For Open Cascade Gains Momentum
  25. ^ „FAQ”. opencascade.org. Open Cascade. Архивирано из оригинала 26. 05. 2013. г. Приступљено 18. 05. 2013. 
  26. ^ Microsoft open sources Edge web browser's JavaScript engine, plans port to Linux on zdnet.com by Steven J. Vaughan-Nichols (on January 13, 2016)
  27. ^ „Microsoft Edge’s JavaScript engine to go open-source”. Microsoft. Приступљено 8. 12. 2015. 
  28. ^ Thom Holwerda. „CDE released as open source”. OSNews. Приступљено 6. 08. 2012. 
  29. ^ Dave Lounsbury. „How the Operating System Got Graphical”. The Open Group. Приступљено 27. 09. 2012. 
  30. ^ „CMU Sphinx Open Sourced - Slashdot”. news.slashdot.org. Приступљено 18. 08. 2014. 
  31. ^ „SourceForge: CMU Sphinx Transition to Open Source”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 22. 04. 2000. г. Приступљено 18. 08. 2014. 
  32. ^ а б CP/M collection is back online with an Open Source licence The Register, 26 November 2001
  33. ^ а б License agreement for the CP/M material presented on this site
  34. ^ The Unofficial CP/M Web site
  35. ^ Laws, David (1. 10. 2014). „Early Digital Research CP/M Source Code”. Computer History Museum. Приступљено 25. 07. 2015. 
  36. ^ Shustek, Len (12. 11. 2013). „Electronic Arts DeluxePaint Early Source Code”. computerhistory.org. Приступљено 22. 07. 2015. 
  37. ^ Updated Doom user license / EULA? - Doomworld Forums
  38. ^ license.txt[мртва веза]
  39. ^ Welcome to the DR-DOS/OpenDOS Enhancement Project!
  40. ^ Free Download Manager » Blog Archive » FDM 2.5 is released!
  41. ^ ZDNet UK (5 December 2002) RealNetworks opens more Helix DNA Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јул 2008), Retrieved on 2009-08-02
  42. ^ ZDNet UK (6 August 2003) RealNetworks releases player code for Linux Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2009), Retrieved on 2009-08-02
  43. ^ Helix Community About Helix Community Архивирано 2012-12-20 на сајту Archive.today, Retrieved on 2009-08-05
  44. ^ https://raw.github.com/HoverRace/HoverRace/master/license.txt
  45. ^ Leonard, Andrew (29. 04. 1999). „Mod love”. Salon.com. Salon Media Group. Архивирано из оригинала 24. 11. 2009. г. Приступљено 17. 05. 2010. 
  46. ^ License of Impulse Tracker on bitbucket
  47. ^ Lim, Jeffrey. „Impulse Tracker Changelog”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2010. г. Приступљено 17. 07. 2010. 
  48. ^ Lim, Jeffrey (16. 02. 2014). „20 years of Impulse Tracker”. Приступљено 17. 02. 2014. 
  49. ^ Jump 'n Bump Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2015) readme.txt JUMP 'N BUMP by Brainchild Design in 1998 Jump 'n Bump is e-mailware. That means you're supposed to send us an e-mail. Write for example where you're from and what you thought about this game. If you do that, you will greatly encourage us to make more games for you!
  50. ^ Loukides, Mike (1. 03. 1999). „Some Thoughts on the Sun Community Source License”. O'Reilly Media. Приступљено 7. 04. 2010. 
  51. ^ „Jumper Networks Press Release for Jumper 2.0” (PDF). Jumper Networks, Inc. 29. 09. 2008. 
  52. ^ Linksys WRT54G and the GPL on lkml (7 Jun 2003)
  53. ^ The Open Source WRT54G Story By Aaron Weiss (8 November 2005)
  54. ^ Linksys Releases GPLed Code for WRT54G on slashdot (July 2003)
  55. ^ „MacPaint and QuickDraw Source Code”. Computer History Museum. 20. 07. 2010. 
  56. ^ Hesseldahl, Erik (20. 07. 2010). „Apple Donates MacPaint Source Code To Computer History Museum”. businessweek.com. Архивирано из оригинала 9. 02. 2012. г. 
  57. ^ а б Levin, Roy (25. 03. 2014). „Microsoft makes source code for MS-DOS and Word for Windows available to public”. Official Microsoft Blog. Архивирано из оригинала 28. 03. 2014. г. Приступљено 29. 03. 2014. 
  58. ^ TechNet Blogs, Microsoft makes source code for MS-DOS and Word for Windows available to public Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2014), Retrieved 25 March 2014.
  59. ^ Phipps, Simon (26. 03. 2014). „Psych! Microsoft didn't really open-source MS-DOS”. InfoWorld. Приступљено 27. 03. 2014. 
  60. ^ Shustek, Len (24. 03. 2014). „Microsoft Word for Windows Version 1.1a Source Code”. Приступљено 29. 03. 2014. 
  61. ^ AIL Version 2, the complete Open Source release of the Miles Sound System Version 2 for DOS on ke5fx.com
  62. ^ AIL2.ZIP read.me
  63. ^ „Oracle :: MySQL Open Source License”. Mysql.com. Архивирано из оригинала 1. 09. 2004. г. Приступљено 8. 06. 2009. 
  64. ^ „MySQL GOES GPL”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2001. г. 
  65. ^ „Oracle :: FLOSS License Exception”. Mysql.com. Приступљено 8. 06. 2009. 
  66. ^ „Oracle :: MySQL Commercial License”. Mysql.com. Приступљено 8. 06. 2009. 
  67. ^ Browse the Web as it Looked in 1993 Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2014) By Michael Calore
  68. ^ Dipert, Alan (8. 03. 2010). „ncsa-mosaic/COPYRIGHT”. GitHub. Приступљено 8. 03. 2015. 
  69. ^ Jyri Virkki (13. 01. 2009). „Announcing Open Source Web Server”. sun.com. Архивирано из оригинала 9. 02. 2009. г. Приступљено 23. 04. 2012. 
  70. ^ „NETSCAPE ANNOUNCES PLANS TO MAKE NEXT-GENERATION COMMUNICATOR SOURCE CODE AVAILABLE FREE ON THE NET”. Netscape Communications Corporation. 22. 01. 1998. Архивирано из оригинала 4. 04. 2007. г. Приступљено 8. 08. 2013. „'BOLD MOVE TO HARNESS CREATIVE POWER OF THOUSANDS OF INTERNET DEVELOPERS; COMPANY MAKES NETSCAPE NAVIGATOR AND COMMUNICATOR 4.0 IMMEDIATELY FREE FOR ALL USERS, SEEDING MARKET FOR ENTERPRISE AND NETCENTER BUSINESSES'” 
  71. ^ „MOUNTAIN VIEW, Calif., April 1 /PRNewswire/ -- Netscape Communications and open source developers are celebrating the first anniversary, March 31, 1999, of the release of Netscape's browser source code to mozilla.org”. Netscape Communications. 31. 03. 1999. Приступљено 10. 01. 2013. „'[...]The organization that manages open source developers working on the next generation of Netscape's browser and communication software. This event marked a historical milestone for the Internet as Netscape became the first major commercial software company to open its source code, a trend that has since been followed by several other corporations. Since the code was first published on the Internet, thousands of individuals and organizations have downloaded it and made hundreds of contributions to the software. Mozilla.org is now celebrating this one-year anniversary with a party Thursday night in San Francisco.'” 
  72. ^ http://www.linuxtoday.com/infrastructure/2001070202521OPCYDB Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2013) Chris Allegretta: When Non-Free is "Free Enough"
  73. ^ Re: DFSG vs Pine's legal notices: where exactly is the gotcha?
  74. ^ Qt history
  75. ^ adding-lgpl-v3-to-qt
  76. ^ Scilab
  77. ^ „Micropolis Downloads”. Donhopkins.com. Приступљено 23. 04. 2012. 
  78. ^ Cantrill, Bryan (17. 09. 2014). „Corporate Open Source Anti-patterns”. Приступљено 26. 12. 2015. „'[at 12min]'” 
  79. ^ Proffitt, Brian (13. 10. 2000). „StarOffice Code Released in Largest Open Source Project”. linuxtoday.com. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 10. 01. 2013. „'Sun's joint effort with CollabNet kicked into high gear on the OpenOffice Web site at 5 a.m. PST this morning with the release of much of the source code for the upcoming 6.0 version of StarOffice. According to Sun, this release of 9 million lines of code under GPL is the beginning of the largest open source software project ever.'” 
  80. ^ stellarfrontier.net/ Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2014) "So when the game's source code was released by Stardock in 2008 under a shared source license, a few passionate pilots improved the game, fixed the bugs and patched security holes, and established a user-driven renaissance for one of the greatest games ever to grace the PC."
  81. ^ stellar_frontier_source_eula.txt Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2013) STARDOCK SHARED SOURCE STELLAR FRONTIER LICENSE
  82. ^ „infoSync Interviews Nokia Nseries Executive”. Infosyncworld.com. 24. 06. 2010. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 12. 08. 2010. 
  83. ^ Symbian Foundation (4. 02. 2010), Symbian Completes Biggest Open Source Migration Project Ever, Приступљено 7. 02. 2010 
  84. ^ Menezes, Gary. (2010-09-11) Symbian OS, Now Fully Open Source Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2013). Watblog.com. Приступљено 2011-09-25.
  85. ^ „Not Open Source, just Open for Business”. symbian.nokia.com. 4. 04. 2011. Архивирано из оригинала 16. 03. 2012. г. Приступљено 23. 08. 2014. 
  86. ^ „synfig history page”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2009. г. Приступљено 17. 01. 2016. 
  87. ^ Metz, Cade (9. 11. 2010). „Google Just Open Sourced TensorFlow, Its Artificial Intelligence Engine”. Wired. Приступљено 10. 11. 2015. 
  88. ^ „Credits”. TensorFlow.org. Приступљено 10. 11. 2015. 
  89. ^ cable gateways Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2015) on technicolor.com
  90. ^ A Popular European Cable Modem Is Now Open-Source by Michael Larabel on Phoronix (9. December 2015)
  91. ^ tch-opensrc on GitHub.com
  92. ^ unrar license
  93. ^ unrarlib.org/license
  94. ^ а б Warzone 2100 Content License
  95. ^ SPDX License List
  96. ^ „Various Licenses and Comments about Them - Sybase Open Watcom Public License version 1.0 (#Watcom)”. gnu.org. Приступљено 23. 12. 2015. „'This is not a free software license. It requires you to publish the source code publicly whenever you “Deploy” the covered software, and “Deploy” is defined to include many kinds of private use.'” 
  97. ^ „HP to Contribute WebOS to Open Source”. Press Release: December 9, 2011. Hewlett-Packard. 9. 12. 2011. Приступљено 10. 12. 2011. 
  98. ^ HP releases more Open webOS code, including System Manager and core apps on arstechnica.com by Ryan Paul (Aug 3, 2012)
  99. ^ McJones, Paul (21. 10. 2014). „Xerox Alto Source Code - The roots of the modern personal computer”. Software Gems: The Computer History Museum Historical Source Code Series. Computer History Museum. Приступљено 8. 01. 2015. „'With the permission of the Palo Alto Research Center, the Computer History Museum is pleased to make available, for non-commercial use only, snapshots of Alto source code, executables, documentation, font files, and other files from 1975 to 1987.'” 
  100. ^ Sun opens ZFS source code on Ars Technica by Ryan Paul - Nov 17, 2005
  101. ^ FAQ on open-zfs.org
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_комерцијалних_софтвера_са_доступним_изворним_кодом&oldid=27918700”