Округ (Сједињене Америчке Државе)
У Сједињеним Државама, округ (енгл. county) је јединица територијалне поделе државе (или савезне територије), којој је обично додељен одређени степен локалне самоуправе. Израз „округ“ се користи у 48 од 50 држава; Луизијана је подељена у парохије а Аљаска је подељена на општине.[1] Влада Сједињених Држава парохије и општине, као и неке независне градове, који нису делови округа посматра као „еквиваленте округа“. Постоји 3.033 организована округа или еквивалента округа у Сједињеним Државама, по подацима из 2007.[2]
Овлашћења округа проистичу из државних закона и у великој мери се разликују.[3] У неким државама, укључујући Конектикат и Роуд Ајланд,[4][5] окрузи представљају географске ентитете, али немају управна овлашћења. На другој крајности, окрузи Мериленда и еквивалент округа Град Балтимор управљају готово свим службама укључујући јавно образовање, мада држава задржава активна надзорна овлашћења над многим од ових услуга.[6]
Просечан број округа по држави је 62. Држава са највише округа је Тексас, са 254, а најмање округа има Делавер, само три. По Попису из 2000. године, просечан број становника округа је око 100.000. Најнасељенији је округ Лос Анђелес у Калифорнији, са процењених 9.880.000 становника (пописна процена из 2009), што га чини насељенијим од свих америчких савезних држава изузев осам најнасељенијих. Округ са најмање становника је Округ Ловинг, Тексас, са 82 становника по попису из 2010.
Имена округа
[уреди | уреди извор]Окрузи Сједињених Држава су најчешће добили имена по људима, географским особинама, местима у другим савезним државама или страним земљама, домородачким племенима или животињама. Постоји доста округа чија имена су француског или шпанског порекла.[7]
Окрузи су најчешће добили имена по људима, често државницима или раним досељеницима, по којима је име добило 2.100 од 3.140 округа. Најчешће име округа, које се понавља 31 пут је Округ Вашингтон, по првом председнику Сједињених Држава, Џорџу Вашингтону. Следи Округ Џеферсон по Томасу Џеферсону, који се јавља 27 пута. Најскорији председник САД по коме је назван округ је Ворен Г. Хардинг, што осликава успоравање настајања нових округа од кад су Нови Мексико и Аризона постали државе 1912. године. Најчешћа имена округа која не потичу од председника су Френклин (25), Клеј (18), и Монтгомери (18).
Након људи, најчешћи извор за имена округа су географске особине и локације, а неки окрузи су добили имена и по окрузима у другим савезним државама, или по местима у страним државама као што је Уједињено Краљевство. Најчешће географско име округа је Лејк (језеро). Неки окрузи су добили имена по домородачким племенима или животињама, а доста имена има француско или шпанско порекло,[7] као што је Округ Маркет по француском мисионару оцу Жаку Маркету.
Број еквивалената округа по држави
[уреди | уреди извор]У просеку постоји 62,8 округа по држави, а и медијана износи 62 округа по држави (укључујући Дистрикт Колумбију), где Њујорк са 62 округа представља медијану за Сједињене Државе (50% савезних држава има више од 62 и 50% њих има мање од 62 округа). Држава са најмање округа је Делавер (3), мада је Делавер јединствен међу савезним државама по томе што је сваки округ подељен у јединице које се зову „стотинама“ (енгл. hundreds). Држава са највише округа је Тексас, који има 254 округа.[8]
Савезне државе на југу и средњем западу САД начелно имају више округа него савезне државе на западу или североистоку, јер многе североисточне државе немају довољно велику територију да би биле подељене на велики број округа, а многе западне државе нису биле довољно густо насељене у доба када су окрузи настајали.
Број округа | Савезна држава | Приближан просечан број становника по округу |
---|---|---|
254 | Тексас | 98.000 |
159 | Џорџија | 62.000 |
134 | Вирџинија (95 округа и 39 градова),[9] | 59.000 |
120 | Кентаки | 36.000 |
115 | Мисури (114 округа и један град) | 52.000 |
105 | Канзас | 27.000 |
102 | Илиноис | 126.000 |
100 | Северна Каролина | 94.000 |
99 | Ајова | 31.000 |
95 | Тенеси | 66.000 |
93 | Небраска | 19.000 |
92 | Индијана | 70.000 |
88 | Охајо | 131.000 |
87 | Минесота | 52.000 |
83 | Мичиген | 120.000 |
82 | Мисисипи | 36.000 |
77 | Оклахома | 48.000 |
75 | Арканзас | 39.000 |
72 | Висконсин | 79.000 |
67 | Пенсилванија | 188.000 |
67 | Флорида | 277.000 |
67 | Алабама | 70.000 |
66 | Јужна Дакота | 12.000 |
64 | Луизијана (парохије) | 70.000 |
64 | Колорадо | 79.000 |
62 | Њујорк | 315.000 |
58 | Калифорнија | 637.000 |
56 | Монтана | 17.000 |
55 | Западна Вирџинија | 33.000 |
53 | Северна Дакота | 12.000 |
46 | Јужна Каролина | 99.000 |
44 | Ајдахо | 35.000 |
39 | Вашингтон | 171.000 |
36 | Орегон | 98.000 |
33 | Нови Мексико | 61.000 |
29 | Јута | 96.000 |
24 | Мериленд (23 округа и један град) | 237.000 |
23 | Вајоминг | 24.000 |
21 | Њу Џерзи | 415.000 |
18 | Аљаска (општине) | 34.000 |
17 | Невада (16 округа и један град) | 155.000 |
16 | Мејн | 82.000 |
15 | Аризона | 440.000 |
14 | Вермонт | 44.000 |
14 | Масачусетс | 471.000 |
10 | Њу Хемпшир | 132.000 |
8 | Конектикат | 440.000 |
5 | Роуд Ајланд | 211.000 |
5 | Хаваји | 259.000 |
3 | Делавер | 295.000 |
1 | Дистрикт Колумбија | 600.000 |
Извор:[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „An Overview of County Government”. National Association of Counties. Архивирано из оригинала 17. 04. 2013. г. Приступљено 22. 02. 2011.
- ^ „Local Governments and Public School Systems by Type and State: 2007”. Приступљено 27. 02. 2012.
- ^ Osborne M. Reynolds, Jr., Handbook of Local Government Law, 2nd ed. (St. Paul, MN: West Group, 2001), 26.
- ^ „Connecticut State Register and Manual, Section VI: Counties”. Connecticut Secretary of the State. Архивирано из оригинала 27. 11. 2011. г. Приступљено 23. 1. 2010. „THERE ARE NO COUNTY SEATS IN CONNECTICUT. County government was abolished effective October 1, 1960; counties continue only as geographical subdivisions.”
- ^ „Facts & History”. Приступљено 23. 01. 2010. „Rhode Island has no county government. It is divided into 39 municipalities each having its own form of local government.”
- ^ „Direct links to all 24 Maryland Local Education Agencies' web sites”. Приступљено 22. 01. 2011.
- ^ а б Kane & Aike 2004, стр. vii–xii
- ^ „How Many Counties are in Your State?”. Click and Learn. Архивирано из оригинала 22. 04. 2009. г. Приступљено 26. 08. 2009.
- ^ Counties: Geography of Virginia, Приступљено 17. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kane, Joseph; Aiken, Charles (2004). The American Counties: Origins of County Names, Dates of Creation, and Population Data, 1950-2000. Scarecrow Press. ISBN 0-8108-5036-2.
- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Референтни приручник географских области, Пописни биро Сједињених Држава
- Национална асоцијација округа
- Мапе настајања округа САД од 1617. до данас Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2011) – збирна анимирана графика
- Атлас историјских граница округа Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2010)