Пређи на садржај

Списак сајбер-криминалаца

С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је део серије
Компјутерско хаковање
Историја
Етика хакера
Конференције
Сајбер криминал
Алати хаковања
Малвер
Безбедност рачунара
Групе
Three dark-haired men wearing dark clothing. The man on the left is wearing a checkered shirt with a rain jacket. The man in the middle is wearing a printed tee with a rain jacket. The man on the right is wearing a black sweater.
Хакер Адриан Ламо (лево) са савременицима Кевином Митником (средина) и Кевином Пулсеном
Dark-haired man with unkempt hair. He is wearing a red shirt. A silver chain around his neck and an earring in his left ear can be seen.
Марк Абен, који је био осуђен за доста сајбер кривичних дела

Осуђени сајбер криминалци су људи који су ухваћени и осуђени за сајбер криминал као што су упади у рачунаре или рачунарске мреже.[1] Сајбер криминал се може широко дефинисати као криминална активност која укључује информације о технолошкој инфраструктури, укључујући незаконит приступ (неовлашћени приступ), нелегално пресретање (по техничким средствима не-јавних преноса компјутерских података у, из или у оквиру рачунарског система), сметње података (неовлашћено оштећење, брисање, квар, измена или прикривање рачунарских података), систем сметње (ометање функционисања рачунарског система уношењем, преносом, оштећењем, брисањем, погоршањем, мењањем или сузбијањем компјутерских података), злоупотребе средстава, фалсификовања (или крађа идентитета) и електронска превара.[2]

У зачетку хакерске подкултуре и рачунарског подземља,[3] кривичне осуде биле су ретке, јер је било неформалног етичког кодекса који је праћен етичким хаковањем.[4] Заговорници хаковања су тврде да су мотивисани уметничким и политичким циљевима, али су често забринути због употребе кривичних средстава за њихово постизање.[5] Етичко хаковање подразумева пробијање поред безбедности рачунара из незлонамерних разлога и не чини штету, личи на проваљивање у кућу и гледање около.[6] Они уживају у учењу и раду са рачунарским системима, а овим искуством стекли су дубље разумевање електронске заштите.[6] Као што је компјутерска индустрија сазрела, особе са лошим намерама (хакери) ће се појавити да искористе компјутерске системе за личну добит.[6]

Осуђивање сајбер криминала, или хаковања, почело је још 1983. године са случајем The 414s са 414 кодом подручја у Милвокију. У том случају, шест тинејџера је провалило у високо профилисане компјутерске системе, укључујући Лос Аламос Националну лабораторију, Слоан-Кетеринг центар и Безбедносну Пацифик банку. 1. маја 1983, један од 414s, Гералд Вондра, осуђен је на две године условно.[7]

Године 2006, затворска казна од скоро пет година је изречена у Џенсон Џејмс Анчети, који је створио стотине зомби рачунара да обављају своје наредбе преко џиновских ботовских мрежа или ботнета. Он је затим продао бот мреже понуђачу који је дао највишу понуду који их је заузврат користио за DoS нападе.[8] Од 2012. године, најдужа казна за сајбер криминал је изречена Алберту Гонзалезу на 20 година.[9]

Следеће најдуже казне су оне од 13 година за Мекс Батлера,[10] 108 месеци за Брајана Салцеда 2004. и потврђена 2006. године од стране 4. Окружног Апелационог суда у САД,[11][12] и 68 месеци Кевину Митнику 1999. године.[13]

Сајбер криминалци

[уреди | уреди извор]
Име Руковање Националност Осуда (е) Издржавање затворске казне датум (и) Казна
Марк Абен Phiber Optik САД Прекршајна крађа сервиса за превару бесплатног позива на број 900[1]

Једна тачка за сајбер преступе и по једна тачка за рачунарске завере[14]

1991

1993 		35 сати друштвено корисног рада[1]

Годину дана затвора[14][15]
Џенсон Џејмс Анчета Gobo САД Изјаснио се кривим за 4 федералне оптужбе за кршење Кода САД секције 1030, превара везаних за активности у вези с компјутерима, конкретно подсекције (a) (5) (A) (i), 1030 (a) (5) (B) (i) и 1030(b)[8] 8. мај 2006. 57 месеци затвора, конфисковање 1993 BMW и више од 58,000 америчких долара
Повраћај од 15,000 америчких долара САД федералној влади за инфицирање војних компјутера[16][17]
Џулијан Асанж Mendax / profff Аустралија 31 оптужба за хаковање и сродне оптужбе. Изјаснио се кривим по 25 оптужби, преосталих 6 су одбачене.[18] 5. децембар 1996. Забележена пресуда по свим тачкама, за репарацију плаћање A$2,100 АНУ (плаћа се у ратама 3 месеца) и А$5,000 јемства за добро понашање.[19]
Маркус Биндер Murf Аустралија Радио је са Ripmax и такође је ухапшен. Оптужен је за 34 оптужбе за телекомуникационе преваре (phreaking).[20][21] 1. мај 1992. Служио три године и јемчио 10,000 америчких долара за добро понашање, 150 сати друштвено корисног рада и новчана казна од $2000
Адам Ботбил — САД Завера за украдене бројеве са кредитних картица од Lowe ланца продавница за побољшање куће 16. децембар 2004. 2 године и 2 месеца затвора, праћених надгледаним пуштањем на слободу
Мајкл Калс MafiaBoy Канада Изјаснио се кривим по 56 оптужби за "несташлуке са подацима"[22][23] 12. септембар 2001. Осам месеци "отвореног притвора", од стране Омладинског суда у Монтреалу, годину дана условне казне, ограничена употреба Интернета и мала новчана казна[23][24]
Чед Дејвис Mindphasr САД Намерно хаковање заштићеног компјутера и наношење штете[25] 1. март 2000. Шест месеци затвора, US$8,054 реституције и три године условно[25]
Нешон Ивен Чејм Phoenix Аустралија 15 пријава, укључујући упад на рачунарску мрежу Универзитета у Тексасу, мењање података NASA и крађа ZARDOZ фајла[26] 1993 Једногодишња условна казна: A$1,000 јемства за добро понашање и друштвено корисни рад од 500 сати[26]
Рафаел Греј Curador Уједињено Краљевство Изјаснио се кривим за крађу и хаковање дела која спадају у Закон о злоупотреби рачунара и 6 оптужби за намерно приступање сајтовима који садрже податке о кредитним картицама и коришћење ових информација за финансијску добит[27] 6. јул 2001. Три године психијатријског лечења након достављања доказа да болује од менталног стања којем је потребно лечење, а не затворска казне[28]
Размус Фризенхолт Red Phibes Шведска 2 оптужбе власти у вези хаковања и кршења шведског закона приватне безбедности, 1 одговорност за крађе идентитета по ИД-безбедности. Изјаснио се кривим по свим тачкама оптужнице у складу са тим. 13. октобар 2012. 80 сати друштвено корисног рада

320 сати подршке влади, одељењу безбедности и заштите идентитета
Џером Хекенкап MagicFX САД Признао је хаковање и изјаснио се кривим за 2 кривична дела у 2004. години.[29] 2004 Осуђен на друштвено корисни рад након што је провео 7 месеци у затвору.[29]
Џонатан Џејмс c0mrade САД 2 тачке оптужнице за малолетничке деликвенције[30] 21. септембар 2000. Шест месеци затворске казне и условна казна до осамнаесте године[30]
Џејмс Џефри Pablo Escobar Уједињено Краљевство Упао у Саветодавну службу трудноће Велике Британије, и украо податке о пацијентима и оскрнавио веб страницу. Признао је кривицу за 2 тачке компјутерске злоупотребе.[20][21] 13. април 2012. 32 месеца затвора
Ричард Џоунс Electron Аустралија Упад на рачунарску мрежу Универзитета у Тексасу и крађа ZARDOZ фајла[26] 1993 Годину и шест месеци условне казне, 300 сати друштвено корисног рада и психијатријска процена и лечење[26]
Семи Камкар samy САД Изјаснио се кривим за кршење Кода Калифорније 502(c)(8) за стварање "Samy is my hero" XSS worm који се ширио кроз сајт друштвене мреже MySpace[31] 2007 Три године формално условне казне, 90 дана друштвено корисног рада, реституција плаћена MySpace, ограничење коришћења рачунара[31]
Николас Најт logic САД Изјаснио се кривим по једној тачки оптужнице за "Неовлашћени акт са намером да поквари дејство или спречавање / отежавање приступа рачунару". Бивши члан Team Digi7al. Крив за хаковање Морнарице САД, Националне просторно-обавештајне агенције, Министарства одбране, Конгресне библиотеке, и безброј других владиних / образовних институције. 21. новембар 2014. 2 године затвора[32]
Камерун Лакруа cam0 САД Изјаснио се кривим за хаковање мобилног телефона познате Парис Хилтон и учествовање у нападу на прикупљање података фирме  LexisNexis групе који је изложио личне податке од више од 300.000 потрошача[33] 13. септембар 2005. 11 месеци у поправном дому за младе у Масачусетсу[33]
Адриан Ламо — САД Једна тачка оптужбе за компјутерске злочине противМајкрософта, LexisNexis и Њујорк Тајмса[34] 15. јул 2004. Шест месеци притвора у кући својих родитеља, плус две године условно и грубо 65,000 америчких долара реституције[34]
Луис Мартин sl1nk Уједињено Краљевство Изјаснио се кривим по пет тачака оптужнице за "недозвољене радње са намером да ометају рад или спрече / ометају приступ компјутеру", 2 "неовлашћена приступа компјутеру са намером да почини друга кривична дела", 1 "неовлашћени приступ компјутеру са намером да почини друга дела ", и 1 "неовлашћени приступ компјутерским материјалима ". Хаковани атентат на сајт полиције Кента, Универзитета Кембриџ и Универзитета Оксфорд. Бивши члан NullCrew  и рекао је да су продрли у сервере Министарства одбране (DoD), Пентагона, NASA, NSA, и других државних сајтова у Великој Британији.[35] 16. мај 2013. 2 године затвора[36]
Кевин Митник Condor САД Четири тачке за преваре преко жице, две тачке за сајбер преваре и по једна тачка за незаконито пресретање комуникације преко жице[37] 9. август 1999. 46 месеци у федералном затвору и 4,125 америчких долара реституције[37]
Денис Моран Coolio САД Прекршајне пријаве за хаковање[38] 9. март 2001. 9 месеци затвора и 5,000 америчких долара реституције сваком оштећеном[38]
Роберт Тапан Морис rtm САД Намерно приступање савезним каматним рачунарима без дозволе чиме се спречава одобрен приступ и узрокује губитак већи од US$1,000[39] 16. мај 1990. Три године условно и 400 сати друштвено корисног рада, на начин утврђен условним отпустом канцеларије за затворске казне и одобрењем од стране суда[39]
Џефри Ли Парсон T33kid САД Изјаснио се кривим 11. августа 2004. године у једној тачки за намерно наношење или покушај да се изазове оштећење на заштићеном рачунару преко своје верзије Blaster computer worm[40] 28. јануар 2005. 18 месеци затвора и 100 сати друштвено корисног рада[41]
Крис Пајл The Black Baron Уједињено Краљевство Писање и дистрибуција компјутерских вируса 1995 18 месеци затвора
Кевин Пулсен Kevin Poulsen САД Изјаснио се кривим по седам тачака за пошту, жице и сајбер преваре, прање новца и ометање правде 1. јун 1994. 51 месец затвора и плаћање 56,000 америчких долара реституције
Леонард Роуз Terminus САД Незаконите употребе власничког софтвера (UNIX 3.2 code) owned by AT&T[1] и 2 тачке за сајбер преваре и три тачке међудржавног превоза украдене имовине.[42][43] 12. јун 1991. Годину дана затвора[42][44]
Дејвид Л. Смит Kwyjibo САД Изјаснио се кривим за свесно ширење једног рачунарског вируса, вирус Мелиса, са намером да се нанесе штета[45] 1. мај 2002. 20 месеци федералног затвора, US$5,000 казне и 100 сати друштвено корисног рада након пуштања на слободу[45]
Ехуд Тененбаум Analyzer Израел Признао да је крековао америчке и израелске компјутере, а изјаснио се кривим за заверу, погрешне инфилтрације компјутерског материјала, прекида употребе рачунара и уништавање доказа[46] 15. јун 2001. Шест месеци друштвено корисног рада, годину дана условно, две године затвора условно и казна од US$18,000[46]
Симон Валор Gobo Уједињено Краљевство Писање и дистрибуција три компјутерска вируса[47] 21. јануар 2003. 2 године затвора[47]
Симон Вилијамсон Ripmax Аустралија Ухапшен је 1992. године, 38 оптужби за телекомуникационе преваре (Phreaking).[20][21] 1. мај 1992. Одслужио 10,000 америчких долара јемства за добро понашање, и платио је 2000, америчких долара 150 сати друштвено корисног рада[21]
Јан де Вит OnTheFly Холандија Ширење података у рачунарске мреже са намером да се проузрокује штета као творац вируса Ана Курњикова[48] 27. септембар 2001. 150 сати друштвено корисног рада[48][49][50]
Гералд Вондра The 414s САД Неовлашћен приступ рачунарима у Слоан-Кетеринг центру у Њујорку и Лос Анђелесу банке[7] и две тачке за "узнемиравање телефонских позива"[51] 1. мај 1983. 2 године условно[7]
Непознато Trax Аустралија 6 тачака за хаковање и Phreaking. Изјаснио се кривим по свим тачкама оптужнице.[52] 20. септембар 1995. (По историји менталних болести) није забележена ниједна пресуда и A$500 јемства за 3 године доброг понашања[53]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Bruce Sterling (1993). The Hacker Crackdown—Law and Disorder on the Electronic Frontier (January 1994 изд.). Project Gutenberg. стр. 336. ISBN 978-0-553-56370-2. 
  2. ^ Paul Taylor (12. 11. 2012). Hackers: Crime and the Digital Sublime. ISBN 9781134678266. 
  3. ^ Steve Mizrach (2009).
  4. ^ "Interview with Chris Davis".
  5. ^ Brian Blomquist (May 29, 1999).
  6. ^ а б в Andrew Brandt (April 2, 2001).
  7. ^ а б в "Computer User Sentenced".
  8. ^ а б Robert Vamosi (27. 1. 2006). „Cybercrime does pay; here's how”. CNET Reviews. Приступљено 11. 9. 2008. 
  9. ^ Zetter, Kim (March 25, 2010).
  10. ^ Poulsen, Kevin (February 12, 2010).
  11. ^ "Hacker Sentenced to Prison for Breaking into Lowe's Companies' Computers with Intent to Steal Credit Card Information" Архивирано на сајту Wayback Machine (30. новембар 2011). cybercrime.gov.
  12. ^ "Crazy-Long Hacker Sentence Upheld".
  13. ^ "Kevin Mitnick Sentenced to Nearly Four Years in Prison" Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2011). cybercrime.gov.
  14. ^ а б „Phiber Optik Goes to Prison—Issue 2.04”. Wired. април 1994. Приступљено 23. 8. 2008. 
  15. ^ Elinor Mills (23. 6. 2009). „Q&A: Mark Abene, from 'Phiber Optik' to security guru”. CNET Networks. Архивирано из оригинала 05. 08. 2009. г. Приступљено 28. 6. 2009. 
  16. ^ „American owns up to hijacking PCs”. BBC News. 24. 1. 2006. Приступљено 22. 6. 2009. 
  17. ^ Debra Wong Chang - United States Attorney (8. 5. 2006). „"Botherder" Dealt Record Prison Sentence for Selling and Spreading Malicious Computer Code”. United States Department of Justice. Архивирано из оригинала 31. 5. 2009. г. Приступљено 22. 6. 2009. 
  18. ^ Dreyfus, Suelette (1997). Underground: Tales of Hacking, Madness and Obsession on the Electronic Frontier (PDF). стр. 48—49. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 05. 2011. г. Приступљено 07. 02. 2016. 
  19. ^ Dreyfus, Suelette (1997). Underground: Tales of Hacking, Madness and Obsession on the Electronic Frontier (PDF). стр. 48—49. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 08. 2012. г. Приступљено 07. 02. 2016. 
  20. ^ а б в „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 7. 2. 2016. 
  21. ^ а б в г „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 26. 9. 2012. г. Приступљено 7. 2. 2016. 
  22. ^ Tony Long (7. 2. 2007). „February 7, 2000: Mafiaboy's Moment”. Wired. Приступљено 23. 5. 2009. 
  23. ^ а б „Mafiaboy given eight months”. The Register. 13. 9. 2001. Приступљено 23. 5. 2009. 
  24. ^ „FBI Facts and Figure 2003”. Federal Bureau of Investigation. април 2003. Архивирано из оригинала 26. 3. 2007. г. Приступљено 27. 3. 2007. 
  25. ^ а б „Chad Davis, "Global Hell" Hacker, Sentenced to Six Months in Prison, Three Years Probation., For Air Force Network Hacks”. United States Department of Justice. 1. 3. 2000. Архивирано из оригинала 11. 5. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2009. 
  26. ^ а б в г „Hack to the future”. Melbourne: The Age. 25. 5. 2003. Приступљено 23. 8. 2008. 
  27. ^ John Leyden (6. 7. 2001). „'Bill Gates' hacker escapes jail”. The Register. Приступљено 11. 9. 2008. 
  28. ^ „Teen hacker escapes jail sentence”. BBC News. 6. 7. 2001. Приступљено 11. 9. 2008. 
  29. ^ а б Poulsen, Kevin (6. 4. 2007). „Court Okays Counter-Hack of eBay Hacker's Computer”. Wired News. Приступљено 21. 4. 2010. 
  30. ^ а б Michael Newton (2004). The Encyclopedia of High-Tech Crime and Crime-Fighting (November 2003 изд.). Checkmark Books, an imprint of Facts on File Inc. стр. 416. ISBN 978-0-8160-4978-3. 
  31. ^ а б „MySpace speaks about Samy Kamkar's sentencing”. TechSpot. 31. 1. 2007. Приступљено 27. 12. 2010. 
  32. ^ [1] Архивирано 2014-11-22 на сајту Archive.today, Times Dispatch, United States, 21 November 2014.
  33. ^ а б Brian Krebs (27. 2. 2007). „They'll Always Have Paris”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 16. 05. 2011. г. Приступљено 9. 5. 2009. 
  34. ^ а б George V. Hulme (15. 7. 2004). „Hacker Lamo Sentenced To Home Detention”. Information Week. United Business Media, Inc. Архивирано из оригинала 22. 01. 2009. г. Приступљено 23. 8. 2008. 
  35. ^ Is Department of Defense (DoD), Pentagon, NASA, NSA secure?, TheHackerNews, May 14, 2011.
  36. ^ Man jailed for attempting to compromise websites Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2013), Kent Police, United Kingdom, 16 May 2013.
  37. ^ а б „Kevin Mitnick sentenced to nearly four years in prison”. United States Department of Justice. 9. 8. 1999. Архивирано из оригинала 26. 9. 2009. г. Приступљено 23. 8. 2008. 
  38. ^ а б „Hacker sentenced, must program jail computers”. USA Today. Associated Press. 6. 2. 2002. Приступљено 23. 8. 2008. 
  39. ^ а б Ronald B. Standler (14. 8. 2002). „Judgment in U.S. v. Robert Tappan Morris”. rbs2. Приступљено 23. 8. 2008. 
  40. ^ „Teen Pleds Guilty in Blaster Worm Attack”. CRN Magazine. 12. 8. 2004. Приступљено 11. 5. 2009. [мртва веза]
  41. ^ „Blaster-B worm author sentenced to 18 months in jail - but bigger villain remains free, Sophos reports”. Sophos Plc. 28. 1. 2005. Архивирано из оригинала 19. 8. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2009. 
  42. ^ а б Henry Weinstein (23. 3. 1991). „Hacker Enters Guilty Plea in Theft of Computer Data”. Los Angeles Times. Business; PART-D; Financial Desk. стр. 2. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 9. 5. 2009. 
  43. ^ Rodney Hoffman (27. 3. 1991). „Legion of Doom's "Terminus" sentenced”. The Risks Digest, Volume 11 Issue 35. RISKS Digest. 11 (35). Приступљено 9. 5. 2009. 
  44. ^ Rodney Hoffman (31. 3. 1991). „Correction Re: Terminus”. The Risks Digest, Volume 11 Issue 36. RISKS Digest. 11 (36). Приступљено 9. 5. 2009. „Under the plea agreements, ... Rose ... will serve a year in prison.” 
  45. ^ а б „Creator of Melissa Computer Virus Sentenced to 20 Months in Federal Prison”. United States Department of Justice. 1. 5. 2002. Приступљено 11. 5. 2009. 
  46. ^ а б Kevin Poulsen (15. 6. 2001). „Solar Sunrise hacker 'Analyzer' escapes jail”. The Register. Приступљено 11. 9. 2008. 
  47. ^ а б „Two years jail for UK virus writer who infected 27,000 PCs, Sophos reacts”. Sophos Plc. 21. 1. 2003. Архивирано из оригинала 29. 9. 2008. г. Приступљено 23. 8. 2008. 
  48. ^ а б Robert Blincoe (27. 9. 2001). „Kournikova virus kiddie gets 150 hours community service”. The Register. Приступљено 10. 5. 2009. 
  49. ^ John Leyden (14. 9. 2001). „Anna Kournikova virus author stands trial”. The Register. Приступљено 22. 6. 2009. 
  50. ^ Joris Evers (28. 9. 2001). „Kournikova Virus Writer Found Guilty”. PC World. Архивирано из оригинала 31. 1. 2013. г. Приступљено 23. 5. 2009. 
  51. ^ „Two who raided computers pleading guilty—Late City Final Edition, Section 1, Page 6, Column 1, 383 words”. The New York Times. 17. 3. 1984. Приступљено 9. 5. 2009. 
  52. ^ Dreyfus, Suelette (1997). Underground: Tales of Hacking, Madness and Obsession on the Electronic Frontier (PDF). стр. 43—45. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 08. 2012. г. Приступљено 07. 02. 2016. 
  53. ^ Dreyfus, Suelette (1997). Underground: Tales of Hacking, Madness and Obsession on the Electronic Frontier (PDF). стр. 45—46. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 08. 2012. г. Приступљено 07. 02. 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_сајбер-криминалаца&oldid=28442246”