Споменик жртвама Велеиздајничког процеса
 Слика из 2013, аутор Дарко Гаврић | |
| Локација | Гробље Свети Пантелија, Бања Лука |
|---|---|
| Пројектант | Бруно Дијамант |
| Материјал | камен |
| Висина | 5m |
| Датум отварања | 1933. |
Споменик жртвама Велеиздајничког процеса је споменик са костурницом на гробљу Свети Пантелија у Бањој Луци. Посвећен је жртвама Велеиздајничког процеса, вођеног 1915. и 1916. године у Бањој Луци.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Споменик спада у Војне меморијале.[1] Посвећен је сјећању на срамни Велеиздајнички процес који је вођен против српских слободара и родољуба у Првом свјетском рату у периоду 1915—1916 на тлу Босанске Крајине и читаве Босне и Херцеговине, окупиране од стране Аустроугарске. Први такви процеси, вођени су још 1908. године у Загребу, наставили се у Сарајеву 1914. године а у новембру 1915. и у Бањој Луци, као и у идућој 1916. години.
Процес
[уреди | уреди извор]Бањалучким Велеиздајничким процесом било је оптужено 156 Срба, различитих животних опредјељења, најчешће припадника српских удружења какво је било Соколско Друштво, Просвјета и Народна одбрана. Такође, затваране су српске школе, укинута је и крсна слава. Процес је покренуо Стјепан Саркотић, аустроугарски фелдмаршалајтнант и гувернер окупиране Босне и Херцеговине.[2] У коначној пресуди, изреченој 1916. године, од њих 156, њих 16 било је осуђено на смрт, 87 их је добило казну затвора од 2 до 20 година, међу којима је био и историчар Владимир Ђоровић.[3] Преостала 53 лица су ослобођени оптужбе. Молбама Српске владе у егзилу, они су ослобођени смртне казне, интервенцијом Алфонса XIII, шпанског краља, који је тим чином заслужио улицу у најужем центру Бање Луке.[4] Споменик жртвама Велеиздајничког процеса у Бањој Луци представља помен свим Србима тога доба, који су прошли голготе Првог свјетског рата, мучени и затварани само зато што су били Срби. Међу оптуженима су још били и Васо Глушац, Атанасије Шола, Стеван Мољевић, Стеван Жакула, Бранко Чубриловић и други освједочени српски родољуби. Циљ је био да се потпуно уништи српска интелигенција на тим просторима.[5] Њима није суђено за повезаност са Принциповим атентатом, већ искључиво за рад у српским организацијама. Циљ овог процеса био потпуни слом српског националног бића.[2] За подизање споменика најзаслужнији је бан Врбаске бановине Светислав Тиса Милосавлљевић.[2]
| „ | Јавите Србији да је волим! | ” |
Те су ријечи биле послиједње Драгославу Кесићу, а уклесане су у спомен-плочу, која се и данас, на српском православном гробљу Свети Пантелија, налази поред споменика подигнутог њему и још четворици Срба који су умрли у озлоглашеном затвору званом Црна Кућа[6] и оне најбоље и најболније говоре о приликама у којима су Срби нашли на анектираним територијама. Са Кесићем су скончали и Коста Јефтановић, Ристо Брњаковић, Јово Павловић и Јаков Ерић.[7]
Споменик је заправо крстача од тврдог камена висине 5 метара која је украшена змијањским орнаментима.[2] Пројектовао га је њемачки архитекта Бруно Дијамант, који је аутор бањалучке бисте Краљу Петру I и орнамената на згради Позоришта.[8] Споменик је отворен 10. септембра 1933. године. Тог дана, у Бању Луку су дошли многи како би одали посљедњу почаст овим људима. Биле су ту колеге из затвора, предвођене Васиљем Грђићем, првооптуженом у процесу, бранилац Данило Димовић и многи други њихови истомишљеници.[2] Био је ту и сам бан. Окупили су се код Саборне цркве, одакле је поворка пошла на гробље. Грђић им је тог дана, на гробу поручио: Ваше жртве, драги наши другови, нису биле узалудне. Слава вам и покој. Удео ваш, бивши велеиздајници, за уједињење веома је велик, додао је Данило Димовић.[2] У вјечну кућу испратио их је бан Милосављевић ријечима: Слава народним мученицима и покој.[2] Доцније, гроб испод камене крстаче постао је мјесто вјечног починка још двојице некадашњих велеиздајника. Јуна 1938. године тамо је сахрањен Петар Билбија, а 1968. године и Јован Перенчевић.[2] Одавањем почасти мученицима Велеиздајничког процеса, на овом споменику, одаје се почаст и терезинском мученику, Гаврилу Принципу.
Сваке године, у оквиру обиљежавања 21. новембра 1918. године, дана уласка Српске војске у Бања Луку, полажу се вијенци на овај споменик.[9] Влада Републике Српске је 2018. године овај споменик категорисала и сврстала у прву категорију споменика.[10]
Споменик жртвама Велеиздајничког процеса налази се на листи непокретних добара Републике Српске под евиденцијом NKD114.[11]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Војни меморијали”. Генерални конзулат Републике Србије, Бања Лука, Босна и Херцеговина. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж „Маја Томашевић, Бањалучки Велиздајнички процес” (PDF). Gimnazija Banja Luka. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme svetskog rata 1914-1918” (PDF). Krajina Force. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 05. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Čime je kralj Alfonso XIII zaslužio ulicu u Banja Luci”. Фронтал. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Sjećanje na žrtve veleizdajničkog procesa”. РТРС. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Crna kuća”. Slike i Novosti. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „BANJALUČKI VELEIZDAJNIČKI PROCES (2)”. Срби у БиХ. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Djela Brune DIamanta”. Nezavisne. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Положен вијенац на споменик жртвама велеиздајничких процеса”. Глас Српске. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Vlada finansira održavanje spomen obilježja prve grupe”. Аlternativna Televizija. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Списак непокретних културних добара Републике Српске”. TD Wikimedia RS. Архивирано из оригинала 15. 12. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2018.
