Пређи на садржај

Сребарна природни резерват

С Википедије, слободне енциклопедије
Сребарна природни резерват
Светска баштина Унеска
Званично имеСребарна природни резерват
МестоSrebarna lake, Силистранска област, Бугарска Уреди на Википодацима
Координате44° 06′ 40″ С; 27° 04′ 20″ И / 44.111116° С; 27.072206° И / 44.111116; 27.072206
Површина638, 673 ha (68.700.000, 72.400.000 sq ft)
КритеријумПриродно добро: x
Упис1983. (7. седница)
Угроженост1992 Edit this on Wikidata–2003 Edit this on Wikidata
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/219

Сребарна природни резерват (бугарски: Природен резерват Сребърна) је резерват природе у североисточној бугарској покрајини Добричка област (Добрич), поред истоименог села, 2 км од Дунава и 18 км западно од града Силистра.

Постоје три легенде о настанку његовог имена: прва каже да је језеру име дао кану Сребристу који је погинуо у неправедној бици против Печенеза крај језера; друга спомиње брод препун сребра који је наводно потонуо у језеру; а трећа, најувјерљивија, каже да је језеро добило име по сребрнастом одсјају за време пуног месеца.

Језеро Сребарна с околином се налази на миграцијском путу птица селица између Европе и Африке, Виа Понтика. Резерват је дом за 139 врста биљака од којих је 11 угрожених врста, као и 39 врсте сисара, 21 врсте рептила и амфибија, 10 врста риба, али је најпознатији као дом за 179 врсте птица које се гнезде у овом подручју као што су: Далматински пеликан, Црвенокљуни лабуд, Сивонога гуска, Плавоврати славуј, Чапље и Вранци.

Резерват природе је основан још 1948.[1], а Рамсарска конвенција је заштитила ово подручје 1979., да би постао УНЕСКО-ва Светска баштина 1983. године. Резерват је проширен 1992. и 2003. године и данас се простире на 6 km² заштићеног подручја око језера и 5,4 km² око тог подручја. Језеру дубина варира од 1 до 3 м, а у близини је изграђен и музеј с колекцијом препарираних животиња које живе на том подручју[2].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Боев, З. 1981. "Сребърна" вече е спасена. - Природа и знание, 7: 40.
  2. ^ Боев, З. 1992. Уникално творение на природата. - в. "Земя", бр. 157 (517)/ 11.08.1992: 2.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]