Срећко Бијелић
| Срећко Бијелић | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Датум рођења | 18. децембар 1930. | ||||||||||||||
| Место рођења | Брибир, Краљевина Југославија | ||||||||||||||
| Датум смрти | 22. септембар 2004. (73 год.) | ||||||||||||||
| Место смрти | Загреб, Хрватска | ||||||||||||||
| Универзитет | Свеучилиште у Загребу | ||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||
| Деца | 2 | ||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||
| Политичка странка | Хрватска народна странка (1990–2004) Савез комуниста Југославије (1948–1990) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Срећко Бијелић (Брибир, 18. децембар 1930 — Загреб, 22. септембар 2004) био је југословенски и хрватски политичар српске националности и истакнута личност Хрватског пролећа. Био је члан председништва Савеза комуниста Југославије од 1969, до 1971. године, оснивач и члан председништва Хрватске народне странке и заступник у Сабору од 1992. до 2000. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Срећко Бијелић је рођен у српској породици 18. децембра 1930. године у Брибиру, у тадашњој Приморској бановини, те Краљевини Југославији. Као тринаестогодишњак се прикључио Народноослобилачком покрету Југославије 1943. године, док се СКОЈ-у прикључио 1945. године, а Комунистичкој партији Југославије 1948. године.[1]
Након рата вршио је различите функције у организацијама Народне омладине Хрватске и Савеза комуниста Хрватске у Шибенику те од 1956. у Загребу, где је 1962. дипломирао на Правном факултету Свеучилишта у Загребу.[1]
Од 1962. до 1966. године је директор предузећа "Јанко Гредељ", док је од 1966. до 1969. члан Извршног комитета Централног комитета СКЈ.[2]
Године 1969. именован је за председника Градског комитета СКХ Загреба и за члана Председништва СКЈ.[2]
Био је истакнута личност хрватског националистичког МАСПОКА (Хрватско прољеће) и важан део тадашњег хрватског рукуводства којег су предводили Мико Трипало и Савка Дабчевић-Кучар, а након састанка у Карађорђеву 1971. године уклоњен је са положаја и искључен из јавног живота.[3]
Враћа се у политику на почетку демократских промена 1990. док се на првим парламентарним изборима у Хрватској прикључује Коалицији народног споразума, а у октобру 1990. године је био један од оснивача Хрватске народне странке, заједно са Дабчевић-Кучар и Трипалом.[3]
Вршио је функцију саборског заступника у два мандата, од 1992. до 2000. године и члана председништва Хрватске народне странке од 1990. до 2003. године.[3]
Преминуо је 22. септембра 2004. године у Загребу, а у тренутку смрти је имао 73 године.[4]
Био је отац двоје деце.[3]
Радови
[уреди | уреди извор]Аутор је бројник стручних радова, а 1971. објављено је његово дело Самоуправљачка позиција.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 2021-01-26.
- ^ а б „Bijelić, Srećko”. Enciklopedija HR. Приступљено 2020-01-26.
- ^ а б в г „Srećko Bijelić”. Večernji list. 2016-12-01. Приступљено 2021-01-26.
- ^ „Umro Srećko Bijelić, političar i osnivač HNS-a”. Index.hr. 2004-09-22. Приступљено 2021-01-26.
- ^ „Srečko Bijelić * 18. PROSINCA 1930. -23.09.2004 Rođen je 18. prosinca 1930. u Bribiru kraj Skradina. Zavrio - životopis, savjest.com”. savjest.com (на језику: хрватски). Приступљено 2021-01-26.
