Српско поморје од 7. до 10. столећа

Српско поморје од 7. до 10. столећа
Настанак и садржај
Аутор	Ђорђе Јанковић
Дизајнер корица	Ненад Петровић
Земља	Србија
Језик	српски
Жанр / врста дела	археологија, историја, етногенеза
Издавање
Издавач	Српско археолошко друштво, Завичајни музеј Херцег-Нови, и Културна мрежа „Пројекат Растко“
Датум	2007.
Број страница	257
Тип медија	броширано
Класификација
ISBN ?	978-86-904455-5-4

Српско поморје од 7. до 10. столећа је монографија археолога Ђорђа Јанковића, објављена 2007. године.

Представља прву археолошку синтезу на ову тему, која поред претходних истраживања читавог века модерне археологије, доноси и најновија сазнања о етногенези народа Источног Јадрана у средњем веку.

Између осталог, у књизи је први пут дато археолошко одређења Црвених Хрвата, као и нова атрибуција Вишеславове крстионице истоименом српском кнезу и манастиру Михољска превлака код Тивта.

Издавачи папирног издања су Српско археолошко друштво и Завичајни музеј Херцег-Нови, а електронског Културна мрежа „Пројекат Растко“. Штампање књиге је помогло Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије.

Садржај

Књига садржи седам главних поглавља, као и предговор аутора, библиографију, регистар појмова и сажетак на енглеском језику (Đorđe Janković: „Serbian Maritime from 7th to 10th century — summary“).

У првом поглаву „Увод“ поставља се методолошки оквир и расправља се о називима Поморја у писаним изворима.

У другом поглављу, „Археолошки слојеви“, писаном коауторски са Емином Зечевић приказују се локалитети: Љеш, Сард, Свач, Мијеле, Будва, Иловица, Камено, Цавтат, Звековица, Мајсан и Градина код Мартинића. Затим се излажу особине грнчарства, као и датовање и тумачење слојева, нарочито следећих: слој позног 6. столећа, затворен око 600. године; слој 7. столећа затворен око 660. године; слој 8. столећа, затворен око почетка 9. столећа; слој 9. столећа, затворен у сараценској најезди 866. године; слој прве четвртине 10. столећа, затворен 924. године, као и слој краја 10. столећа.

У трећем поглављу „Гробни налази из времена пред сараценски напад 866“, такође са Е. Зечевић, разматра се грађа са локалитета: Свач, Будва, Иловица, Котор, Росе, Мајсан, Стон. Такође се расправља о датовању гробова — нарочито преко наушница, огрлица, прстења, запона — као и преко ношњи, културних разлика и обреда.

Четврто поглавље под називом „Цркве“, коауторски са Е. Зечевић, обрађује следеће локалитете: Сард, Дриваст, Пречиста Богородица Крајинска, Свач, Улцињ, Бар, Стари Бар, Будва, Иловица, Оток, Росе, Прчањ, Муо, Котор, Рисан, Бијела, Дубровник, Шипан, Стон, Суђурађ код Јањине, Баћина, Мљет, Мајсан, Шћедро, Стари Град, Бешка, Старчева Горица, Дукља, Дољани — Златица, Градина — Мартинићи, Затон, Призрен, Дечани, Пећки манастир и Студеница Хвостанска. Поглавље има и одељак о врстама храмова, где се обрађују: базилике, једнобродне цркве, једнобродне цркве са бочним просторијама, цркве са три и више конхи, цркве крстообразне основе; а одељци су посвећени и натписима у камену, клесарима и зидарима.

Пето поглавље „Градови и утврђена места“ доноси одељке: Скадар и градови у његовом залеђу, Свач, Владимир, Улцињ, Стари Бар, Будва, Росе, Котор, Цавтат — рт Сустјепан, Дубровник, Стон, Дољани, Градина у Мартинићима, Вишеград. Такође се обрађује начин утврђивања градова и разврставање градова и утврђених места по типу.

У шестом поглављу „Археолошка сведочанства о народима“ говори се о Србима, Латинима, Грцима, Диоклићанима, Готима, те Црвеним Хрватима и Аварима

Седмо поглавље је „Зета у Србији“ и у њему се обрађује успостављање српске државе и цркве, писменост, војска и привреда.

Спољашње везе

• Јанковић, Ђорђе. Српско поморје од 7. до 10. столећа комплетно електронско издање монографије, „Пројекат Растко“, 2007.
• „Др Ђорђе Јанковић говори о својој новој монографији 'Српско поморје од 7. до 10. стољећа'“ (радио емисија), Радио „Светигора“, Цетиње, 2007.