Стадион (мерна јединица)
Стадион (грчки: σταδιον; латински: stadium), је древна грчка јединица дужине, заснована на дужини типичног спортског стадиона тог времена (око 600 грчких стопа).
Током средњег века и модерног доба ова реч је коришћена и као синоним за furlong, британску и амерички јединицу за растојање.[1]
Општа разматрања[уреди | уреди извор]
Према Херодоту, један стадион је био једнак мерној јединици 600 грчких стопа (латински pous). Међутим, како је дужина стопа варирала у различитим деловима грчког света, стварна дужина стадиона је различита, према различитих хипотетичких ставова стотинама година уназад.[2][3][4] У том смисло предложене су разне хипотетичке еквивалентне дужине, а неке су именоване.[5][6]
Међу предложеним величинама за стадион су најзначајније:
| Предложени назив за стадион | Дужина (приближна) | Опис | Предлагач | |
|---|---|---|---|---|
| метри | јарди | |||
| Итинерар | 157 m | 172 yd | користи се за мерење удаљености пута.[2] | Jean Antoine Letronne, 1816[7] |
| Олимпијски | 176 m | 192 yd | 600 × 294 mm | Carl Ferdinand Friedrich Lehmann-Haupt, 1929[5][6] |
| Птоломејски или Атички | 185 m | 202 yd | 600 × 308 mm | Otto Cuntz, 1923;[5][8] D.R. Dicks, 1960[3][4] |
| Бабилонско-Персијски | 196 m | 214 yd | 600 × 327 mm | Lehmann-Haupt, 1929[5][6] |
| Феничанско-Египатски | 209 m | 229 yd | 600 × 349 mm | Lehmann-Haupt, 1929[5][6] |
Међу првима служећи се емпиријским методам одређивања дужине стадиона, Лев Васиљевић Фирсов, је упоредио 81 растојања које су дали Ератостен (276. п. н. е. — 194. п. н. е.) и Страбон (64. п. н. е. — 24. н. е.) са растојањем добијено мерењем праволинијске дистанце савременим методама, и тако добио просечни резултат за стадион, од око 157,7 m (172,5 yd).[7]
- Значај неједнакости у дужини стадиона за науку
Значај неједнакости мера за стадион, приликом њиховог коришћења може утицати на тумачење древних текстова. На пример, грешка у израчунавању обима Земље од стране Ератостена,[9] или Посејдонија зависи од тога која је позиција одабрана као одговарајућа.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Frazer, James George (17. 5. 2012). Pausanias's Description of Greece. Cambridge University Press. ISBN 9781108047241.
- ^ а б Hoyle, Fred Astronomy, Rathbone Books Limited, London 1962 LC 62-14108
- ^ а б J. L. Berggren, Alexander Jones (2000). Ptolemy's Geography: An Annotated Translation of the Theoretical Chapters. Ptolemy's Geography: An Annotated Translation of the Theoretical Chapters. Princeton: Princeton University Press. 2000. ISBN 978-0-691-01042-7..
- ^ а б D.R. Dicks (1960). The Geographical Fragments of Hipparchus. Edited with an Introduction and Commentary. London: Athlone Press. Cited in: editor=J. L. Berggren, Alexander Jones (2000). Ptolemy's Geography: An Annotated Translation of the Theoretical Chapters. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01042-7..
- ^ а б в г д Gulbekian, Edward (1987). „The origin and value of the stadion unit used by Eratosthenes in the third century B.C.”. Archive for History of Exact Sciences. 37 (4): 359—363. S2CID 115314003. doi:10.1007/BF00417008..
- ^ а б в г Gulbekian, Edward (1987). „The origin and value of the stadion unit used by Eratosthenes in the third century B.C.”. Archive for History of Exact Sciences. 37 (4): 359—363. S2CID 115314003. doi:10.1007/BF00417008..
- ^ а б Engels, Donald (1985). „The Length of Eratosthenes' Stade”. The American Journal of Philology. 106 (3): 298—311. JSTOR 295030. doi:10.2307/295030..
- ^ Gulbekian, Edward (1987). „The origin and value of the stadion unit used by Eratosthenes in the third century B.C.”. Archive for History of Exact Sciences. 37 (4): 359—363. S2CID 115314003. doi:10.1007/BF00417008..
- ^ Walkup, Newlyn (2005). „Eratosthenes and the Mystery of the Stades”. The MAA Mathematical Sciences Digital Library. Приступљено 29. 07. 2008.
