Пређи на садржај

Стаклено звоно (књига)

С Википедије, слободне енциклопедије
Стаклено звоно
Стаклено звоно, прво издање на српском језику "Нолит" 1976. године
Настанак и садржај
Ориг. насловThe bell jar
АуторСилвија Плат
Земља САД
Језикенглески
Издавање
Датум1963.

Стаклено звоно (енгл. The bell jar) је једини роман америчке песникиње Силвије Плат (енгл. Sylvia Plath) (1932-1963) објављен 1963. године[1] у Енглеској, а 1971. године у Америци.[2] Прво издање на српском језику објавила је издавачка кућа „Нолит“ 1976. године у преводу Бранка Вучићевића.[3]

О аутору

[уреди | уреди извор]

Силвија Плат је рођена 1932. године у Бостону. Школовала се на Смит-колеџу и Колеџу Њумен на Кембриџу. Након што је победила на конкурсу за студенте који је расписала редакција часописа "Мадмоазел" одлази у Њујорк да проведе месец дана као гост-уредник ове редакције. Након тога следи период депресије, покушај самоубиства, лечење.[4] Објавила је збирку песама Колос (1960), и роман Стаклено звоно (1963). 11. фебруара 1963. године извршила је самоубиство.[5] Била је удата за енглеског песника Теда Хјуза (1930-1963) са којим је имала двоје деце. Хјуз је након њене смрти објавио збирке поезије Аријел, Прелазак преко воде и Зимско дрвеће. 1982. године додељена јој је Пулицерова награда постхумно за Сабране песме. Дневници Силвије Плат 1950–1962 су објављени 1982. године.[6]

О делу

[уреди | уреди извор]

Силвија Плат је роман објавила под псеудонимом као Викторија Лукас. Делом је заснован ауторикиним животом. Силвија Плат је након месец дана од објављивана романа извршила самоубиство.[4]

Главна јунакиња романа је Естер Гринвуд која је победила 1953. године на конкурсу за студенте и одлази у Њујорк да проведе месец дана као гостујући уредник исте те редакције часописа "Женски дан". Иако је усхићена због прилике која јој је пружена и могућности да постане писац и оствари јој се животни сан, живот јој се отима контроли и тоне у депресију.[1][5] Сумња у свој таленат, у себе, у будућност.

Естер се враћа кући, следе неурозе, депресија, покушај самоубиства и боравак у лудници.[7]

Књига је приказ о стварним животима, није фикција. Измењена су само имена.[2]

По речима Силвије Плат покушала је са књигом да представи свет и људе око себе кроз измењену перспективу стакленог звона. Приказана је особа која се бори са проблемима које доноси ментална болест. Планирала је да напише наставак романа у ком би приказала исте људе и исти свет али здраве.[8]

Стаклено звоно је метафора. Представља поклопац под којим особе као Естер, Сивија, и многе друге, живе и удишу устајали ваздух. Тај поклопац се на моменте подигне и свеж ваздух улази у њихове животе.[9]

Адаптације

[уреди | уреди извор]

Године 1979. снимљен је филм по роману Стаклено звоно.[10] Улогу Естер Гринвуд је тумачила Џули Харис, а реежисер филма је био Лери Пирс. Филм је оцењен као велико разочарaње и није добро прошао.[11]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Stakleno zvono Pročitaj odlomak Stakleno zvono”. delfi.rs. Приступљено 12. 10. 2021. 
  2. ^ а б „Čekajući da glas izda – prikaz romana „Stakleno zvono“ iz 1971. godine”. laguna.rs. Приступљено 13. 10. 2021. 
  3. ^ „Stakleno zvono: roman”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 13. 10. 2021. 
  4. ^ а б Плат, Силвија (2010). Стаклено звоно. Београд: Паидеиа. стр. корице. ISBN 978-86-7448-457-9. 
  5. ^ а б „Stakleno zvono”. knjizara.com. Приступљено 12. 10. 2021. 
  6. ^ „Silvija Plat”. laguna.rs. Приступљено 13. 10. 2021. 
  7. ^ „Stakleno zvono”. stadacitam.rs. Приступљено 12. 10. 2021. 
  8. ^ Pisarev, Nastasja. „„Stakleno zvono“ Silvije Plat”. laguna.rs. Приступљено 13. 10. 2021. 
  9. ^ „Stakleno zvono: Roman o depresiji”. portaloinvalidnosti.net. Приступљено 13. 10. 2021. 
  10. ^ „The Bell Jar”. imdb.com. Приступљено 12. 10. 2021. 
  11. ^ „Džulija Stajls u Staklenom zvonu”. b92.net. Приступљено 13. 10. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стаклено_звоно_(књига)&oldid=28442998”