Пређи на садржај

Стари град Коштун

С Википедије, слободне енциклопедије
Стари град Коштун
Опште информације
МестоДабрица, Берковићи
Ентитет Република Српска
Држава Босна и Херцеговина
Координате43° 08′ 49″ С; 18° 01′ 08″ И / 43.146889° С; 18.018805° И / 43.146889; 18.018805
Стари град Коштун на карти Босне и Херцеговине
Стари град Коштун
Стари град Коштун
Стари град Коштун на карти Босне и Херцеговине
Врста споменикаНационални споменик
Тип културног добраЗаштићено историјско подручје

Стари град Коштун (Коштур, Каструм) је национални споменик Босне и Херцеговине.[1] Налази се у Дабрици, Берковићи, Република Српска, Босна и Херцеговина. Национални споменик чини стари град и археолошки налази под земљом.

Опис добра

[уреди | уреди извор]

О граду Коштуну нема директних података. Не зна се поуздано ни када је изграђен, ни када је напуштен. На његовим остацима нису примјећене никакве преградње и поправке, тако да он представља јединствену цјелину. Овај предио био је рубно подручје које је насељавало илирско племе Даорси, а у римско доба припадало је широј регији чији је центар био на подручју Стоца.

Праисторијска градина и касноантичко утврђење у селу Дабрица, налази се на брду које се уздиже изнад кањона ријеке Радимље. У подножју града налазио се рудник бокситне руде. Археолог Ђуро Баслер је претпостављао да је Коштун изграђен у 6. вијеку, око 535. године, када је ово подручје поново дошло под византијску власт. Тада је изграђено неколико стратегијских пунктова недалеко од Неретве, међу којима је, могуће, био и Коштун. Претпоставља се да је назив Коштур или Коштун изведен од именице castrum. Утврђење није накнадно преправљано или дограђивана. Сачувани су дијелови бедема и кула, висине до 3 метра. Претпоставља се да је изграђено на мјесту праисторијске градине с краја 2. и почетка 1. миленијума прије нове ере, јер је унутар града пронађен већи број фрагмената керамике из бронзаног и гвозденог доба. Приликом изградње прилагођавана је терену и приближно је правилног облика, дужине око 160, а ширине 25-50 метара. Зидови су масивни, дебљине око 1,6 метара. У град се улазило са западне стране, између двије куле. У унутрашњости града налазе се остаци грађевина на два мјеста. Лица зидова су од камених блокова кречњака, грубо оклесаног, а унутрашњи дио грађен је по систему opus spicatum. Историјско подручје Стари град Коштун (Коштур) у Дабрици од 1966. је под заштитом државе, а 2004. проглашено је националним спомеником БиХ.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине: Одлука о проглашењу добра националним спомеником.”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  2. ^ Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 26. ISBN 978-99976-42-37-0. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ђуро Баслер, Археолошки лексикон, том III, стр. 184. Земаљски музеј Босне и Херцеговине, Сарајево, 1988 — Коштур

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]