Пређи на садржај

Стеван Бодрожа

С Википедије, слободне енциклопедије
Стеван Бодрожа
Лични подаци
Датум рођења(1978-00-00)1978.(45/46 год.)
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду

Стеван Бодрожа (Београд, 1978) је позоришни редитељ велике продуктивности у земљи и иностранству.

Биографија[уреди | уреди извор]

Стеван Бодрожа је завршио Позоришну режију на Факултету драмских уметности.[1][2] Дипломирао је са представом „Мајка и дете” нобеловца Јуна Фосеа.[3] Професионално је ангажован на позоришним сценама у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Аустрији.[1][2]

Позоришта[уреди | уреди извор]

Стални је члан ансамбла Пулс театра у Лазаревцу,[2] а као хонорарни сарадник ради у: Београдском драмском позоришту, Битеф театру, Народном позоришту у Београду, Атељеу 212, Малом позоришту "Душко Радовић", Драми и опери "Мадленианум", Црногорском народном позоришту, Мостарском театру младих, Босанском народном позоришту у Зеници, Teatar Nestroyhof Hamakom и Хундстурм театар у Бечу као и у другим позориштима. [1]

Режије[уреди | уреди извор]

Режирао је текстове значајних класичних као и савремених писаца. Неки од њих су:

Фестивали[уреди | уреди извор]

Стеван Бодрожа је учестовао је на многобројним фестивалима од којих су најзначајнији:

Награде[уреди | уреди извор]

  • Фестивал Јоаким Вујић - два пута награђен за најбољу режију
  • Фестивалу савремене босанскохерцеговчке драме - најбоља режија
  • Фестивалу праизведби у Алексинцу - најбоља режија[1][2]

Педагошки рад и прегалаштво[уреди | уреди извор]

Стеван Бодрожа је предавао девет година на Факултету драмских уметности у Београду и својевремено је учестовао у оснивању Пароброд театра.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Puls teatar - Stevan Bodroža”. www.pulsteatar.org.rs. Приступљено 2024-06-26. 
  2. ^ а б в г д ђ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-26. 
  3. ^ Koprivica, Jelena (2023-10-05). „Stevan Bodroža: Fose je genije, pisac koji je pravi rudnik duše, red je da ga naša publika ponovo otkrije”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-06-26. 

Погледати још[уреди | уреди извор]