Стереоселективност
Стереоселективност је карактеристика хемијских реакција које из једног почетног супстрата као производ дају смешу неједнаких количина стереоизомера. Стереоселективност може бити делимична, када се у реакцији добија већа количина једног стереоизомера у односу на други, и потпуна, ако се као производ добија само један стереоизомер. Делимична стереоселективност је веома заступљена у органским реакцијама и условљава је низ фактора, од којих се често издвајају стерне интеракције. Један од примера фаворизовања једног стереоизомерног производа у односу на други је реакција дехидрохалогеновања 2-јодбутана у којој се добија 80% trans- и 20% cis- производа (2-бутена). Потпуна стереоселективност је заступљена у природи и карактеристика је великог броја ензимских реакција. Такође је од великог значаја у асиметричним синтезама.[1][2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ernest L. Eliel; Samuel H. Wilen (1994). Stereochemistry of Organic Compounds (1 изд.). Wiley, John & Sons, Incorporated. ISBN 978-0-471-01670-0.
- Ernest L. Eliel; Samuel H. Wilen; Michael P. Doyle (2001). Basic Organic Stereochemistry (1. изд.). Wiley-Interscience. ISBN 978-0-471-37499-2.
- Kurt Martin Mislow Kurt Mislow (15. 1. 2003). Introduction to Stereochemistry. Dover Publications. ISBN 978-0-486-42530-6.
- D. Nasipuri (1994). Stereochemistry of Organic Compounds: Principles and Applications (2. изд.). South Asia Books. ISBN 978-81-224-0570-5.