Пређи на садржај

Стесихор

С Википедије, слободне енциклопедије
Сцена из Тabula Iliaca са натписом „Пљачка Троје по Стесихору“

Стесихор (Грчки: Στησίχορος, Stēsichoros; око 630 – 555 пре нове ере) био је грчки лирски песник. Најпознатији је по причању епских прича у лирским стиховима.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Стезихор је рођен у Метауросу (савремени Ђоја Тауро) у Калабрији, јужна Италија.[2][3][4][5][6]

Био је сврстан међу девет лирских песника које су ценили научници хеленистичке Александрије, а ипак је његово дело изазвало релативно мало интересовања међу античким коментаторима,[7] тако да је данас сачувано изузетно мало фрагмената његове поезије. Класичар Дејвид Кембел примећује: „Време се оштрије односило према Стезихору него према било ком другом великом лирском песнику“.[8] Недавна открића, забележена на египатском папирусу,[9] довела су до извесног побољшања нашег разумевању његовог дела, потврђујући да је био спона, веза између Хомеровог епског наратива и лирске нарације песника попут Пиндара.[10]

Он је такође извршио значајан утицај на представљање мита у уметности 6. века,[11] и на развој атинске драмске поезије.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Charles Segal, "Archaic Choral Lyric" in The Cambridge History of Classical Literature: Greek Literature, P. Easterling and B. Knox (eds.), Cambridge University Press (1985), page 186
  2. ^ „Stesichorus”. Encyclopædia Britannica. 
  3. ^ „Writers History - Stesichorus”. writershistory.com. Архивирано из оригинала 2014-07-14. г. 
  4. ^ „Ooops! I can't find the page you're looking for”. calabria.nu. Архивирано из оригинала 2011-08-10. г. Приступљено 2012-09-13. 
  5. ^ Grimaldi, William M. A. (1988). Aristotle, Rhetoric II. Fordham Univ Press. ISBN 9780823210497. 
  6. ^ „p.114-5. A History of Ancient Greek Literature”. forgottenbooks.com. Архивирано из оригинала 2014-07-14. г. 
  7. ^ D.A. Campbell (ed.), Greek Lyric Vol 3, Loeb Classical Library (1991) page 5
  8. ^ David Campbell, (1982). Greek Lyric Poetry. Bristol Classical Press. , page 253, reprinted from 1967 Macmillan edition
  9. ^ P.J. Parsons, "The Lille Stesichorus", Zeitschreift für Papyrologie und Epigraphik Vol. 26 (1977), pages 7–36
  10. ^ Charles Segal, "Archaic Choral Lyric" in The Cambridge History of Classical Literature: Greek Literature, P. Easterling and B. Knox (eds.), Cambridge University Press (1985), page 187; Steve Reece, "Homeric Influence in Stesichorus' Nostoi," Bulletin of the American Society of Papyrologists 25 (1988) 1-8.
  11. ^ C.M. Bowra, (1961). Greek Lyric Poetry. Oxford University Press. , pages 119–26
  12. ^ Richard Jebb. Bacchylides: The poems and fragments.  Cambridge University Press (1905), page 32

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Barrett, W. S., Greek Lyric, Tragedy, and Textual Criticism: Collected Papers, edited for publication by M. L. West (Oxford & New York, 2007)
  • Carson, Anne, Autobiography of Red. Modern retelling of Stesichoros' fragments.
  • Plato, Phaedrus.
  • M. Davies, Poetarum Melicorum Graecorum Fragmenta (PMGF) vol. 1, Oxford 1991: testimonies of his life and works pp. 134–151, fragments pp. 152–234 (previously D. L. Page, Poetae Melici Graeci (PMG), Oxford 1962, and Supplementum Lyricis Graecis (SLG), Oxford 1974).
  • D. A. Campbell, Greek Lyric III: Stesichorus, Ibycus, Simonides and Others (Loeb Classical Library).
  • G. O. Hutchinson, Greek Lyric Poetry: A Commentary on Selected Larger Pieces (Alcman, Stesichorus, Sappho, Alcaeus, Ibycus, Anacreon, Simonides, Bacchylides, Pindar, Sophocles, Euripides), Oxford, 2001.
  • J. M. Edmonds, Lyra Graeca II, pp. 23 (Loeb Classical Library) Harvard University Press, 1958

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стесихор&oldid=28450532”