Стефан Јакшић
| Стефан Јакшић | |
|---|---|
| Војвода | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1432. |
| Место рођења | Јагодина, Српска деспотовина |
| Датум смрти | 1489. (56/57 год.) |
| Место смрти | Краљевина Угарска |
| Породица | |
| Супружник | Милица (жива 1506) |
| Потомство |
|
| Династија | Јакшићи |
 | |
Стефан Јакшић (рођ. око 1432. - ум. 1489.) је био српски племић и војвода у Српској деспотовини и Краљевини Угарској. Као син војводе Јакше Брежичића, који је био у служби српског деспота Ђурђа Бранковића, Стефан је заједно са братом Дмитром наследио породичне поседе, које је око 1464. године напустио, ради преласка у Угарску, где се заједно са братом прославио у борбама против Турака, тако да су ликови браће Јакшића остали упамћени у српској епској књижевности.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Стефан Јакшић је у Српској деспотовини имао имања у околини Јагодине. Године 1464. Стефан је са својим братом Дмитром и ратницима прешао у Угарску краљевину. код краља Матије Корвина. Стефан Јакшић је од угарског краља Матеја Корвина и за верну службу и ратне заслуге добио је поседе у разним крајевима Угарске, која су обухватали 82 села, као и породични дворац у Надлаку.[а] Стефан је након краће болести преминуо 1489. године.[2]
Потомство
[уреди | уреди извор]| Потомство Стефана Јакшића (1432-1489) и Милице (жива и 1506. године).[3] | ||||
| Рб. | Име | Рођење | Смрт | У браку са |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Стефан Јакшић | 1468 | 1520 | |
| 2 | Јелена Јакшић | 1470 | 1529 | Јован Бранковић (1445-1502) Иваниш Бериславић (1460-1514) |
| 3 | Ана Јакшић | 1473 | 1547 Тројице-Сергијева лавра Сергијев Посад Царска Русија |
Василиј Лвович Глински (1465-1515) |
| 5 | Ирина Јакшић | 1477 | 1550 | |
| 6 | Марко Јакшић | 1480 | 1537 | |
| 4 | Дмитар Јакшић | 1490 | 1574 | |
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Званични назив за време Аустроугарске монархије је био "Nagy lac", a Срби то место највише зову Нађлак. Насеље је значајно по присутној малобројној српској националној мањини у Румунији.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Božanić & Kisić-Božić 2016, стр. 119-132.
- ^ Крстић 2021, стр. 177-213.
- ^ Leber 2019, стр. 115-138.
Литература
[уреди | уреди извор]- Божанић, Снежана (2013). „О деспотици Јелени, кћери Стефана Јакшића, у српској историји, култури и традицији”. Susret kultura: Šesti međunarodni interdisciplinarni simpozijum: Zbornik radova. 2. Novi Sad: Filozofski fakultet. стр. 899—908.
- Božanić, Snežana; Kisić-Božić, Milica (2016). „O prvoj generaciji Jakšića na tlu južne Ugarske - Stefanu i Dmitru u delu Rerum Ungaricarum Dekades”. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду. 41 (2): 119—132.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица Српска.
- Ивић, Алекса (1928) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (3. доп. изд.). Нови Сад: Матица српска.
- Krstić, Aleksandar R. (2017). „Which Realm will You Opt for? – The Serbian Nobility Between the Ottomans and the Hungarians in the 15th Century”. State and Society in the Balkans Before and After Establishment of Ottoman Rule. Belgrade: Institute of History; Yunus Emre Enstitüsü Turkish Cultural Centre. стр. 129—163.
- Крстић, Александар Р. (2021). „Поседи Јакшића у Славонији и Срему” (PDF). Историјски часопис. 70: 177—213.
- Leber, Taisiya (2019). „Milica Jakšić's Charter for Hilandar Monastery (1506)”. Initial: A Review of Medieval Studies. 7: 115—138.
- Magina, Adrian (2014). „Milica Belmužević: L`histoire d`une noble dame du XVIe siècle”. Initial: A Review of Medieval Studies. 2: 145—162.
- Magina, Adrian (2018). „Acta Jakšićiana: Documents Regarding the Jakšić of Nădlac Family in Romanian Archives” (PDF). Initial: A Review of Medieval Studies. 6: 159—188.
- Спремић, Момчило (2012). „Деспотица Јелена Бранковић-Бериславић”. Глас САНУ. 420 (16): 125—138.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
