Пређи на садржај

Стони тенис на Летњим олимпијским играма 2012.

С Википедије, слободне енциклопедије
Стони тенис на Летњим олимпијским играма 2012.
Руководеће телоITTF
Догађаји4 (мушки: 2; женски: 2)
Игре
  • 1896.
  • 1900.
  • 1904.
  • 1908.
  • 1912.
  • 1920.
  • 1924.
  • 1928.
  • 1932.
  • 1936.
  • 1948.
  • 1952.
  • 1956.
  • 1960.
  • 1964.
  • 1968.
  • 1972.
  • 1976.
  • 1980.
  • 1984.
  • 1988.
  • 1992.
  • 1996.
  • 2000.
  • 2004.
  • 2008.
  • 2012.
  • 2016.
  • 2020.
  • 2024.
  • 2028.

Стони тенис на ЛОИ

Такмичења у стоном тенису на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржана су од 28. јула до 8. августа у хали Ексел центра. Био је то седми по реду олимпијски стонотениски турнир, након деби наступа овог спорта на играма у Сеулу 1988. године.

Учествовала су укупно 172 играча у обе конкуренције, који су се такмичили у појединачној и екипној конкуренцији.

Учесници

[уреди | уреди извор]

Сваки НОК може да пријави максимално 6 такмичара, по три у обе конкуренције.

У појединачној конкуренцији учествује по 69 играча у обе конкуренције, а једна држава може имати максимално два такмичара у појединачној конкуренцији. Директно учешће на олимпијском турниру обезбедило је 28 најбољих играча на светској ранг листи непосредно након светског првенства 2011. (15. мај 2011). Наредних 40 учесника квоте је обезбедило на десет квалификационих турнира, а последње место је ИТТФ доделила по једном такмичару у обе конкуренције у виду специјалне позивнице.

У екипној конкуренцији учествује 16 екипа у обе конкуренције, а у сваком тиму налазе се по три играча. Репрезентације учеснице игара одређене су на основу пласмана на екипном светском првенству 2012. те на основу броја квалификованих спортиста у појединачној конкуренцији.

Земље учеснице стонотениског турнира на ЛОИ 2012.
НОК Мушкарци
појединачно
Мушкарци
екипно
Женск3
појединачно
Жене
екипно
Укупно
 Аргентина 1 1
 Аустралија 2 X 2 X 6
 Аустрија 2 X 2 X 6
 Белгија 1 1
 Белорусија 1 2 3
 Бразил 2 X 2 X 6
 Канада 2 X 1 4
 Конго 2 1 3
 Чиле 1 1
 Кина 2 X 2 X 6
 Камерун 1 1
 Колумбија 1 1
 Хрватска 2 2 4
 Куба 1 1
 Чешка 2 2
 Данска 2 1 3
 Џибути 1 1
 Доминиканска Република 1 1
 Египат 2 X 2 X 6
 Шпанија 2 2 X 5
 Француска 1 2 3
 Уједињено Краљевство 1 X 1 X 6
 Немачка 2 X 2 X 6
 Грчка 2 2
 Хонгконг 2 X 2 X 6
 Мађарска 2 2 4
 Индија 1 1 2
 Иран 1 1 2
 Италија 1 1 2
 Јапан 2 X 2 X 6
 Јужна Кореја 2 X 2 X 6
 Кувајт 1 1
 Летонија 1 1
 Либан 1 1
 Луксембург 1 1
 Мексико 1 1
 Холандија 2 X 3
 Нигерија 2 2 4
 Парагвај 1 1
 Пољска 1 2 X 4
 Португалија 2 X 1 4
 Северна Кореја 2 X 2 X 6
 Румунија 1 2 3
 Русија 2 X 2 5
 Сингапур 2 X 2 X 6
 Словенија 1 1
 Србија 2 2
 Шведска 2 X 3
 Тајланд 1 1
 Того 1 1
 Кинески Тајпеј 1 2 3
 Турска 1 1 2
 Украјина 2 2 4
 Сједињене Америчке Државе 1 2 X 4
 Вануату 1 1 2
 Венецуела 1 1
Укупно: 56 НОК-а 69 48 69 48 172
КВ Квалификације ¼ Четврфинале ½ Полуфинале Ф Финале
Дисциплина↓/Датум → 28. јул 29. јул 30. јул 31. јул 1. авг 2. авг 3. авг 4. авг 5. авг 6. авг 7. авг 8. авг
Појединачно М КВ ¼ ½ Ф
Екипно М КВ ¼ ½ Ф
Појединачно Ж КВ ¼ ½ Ф
Екипно Ж КВ ¼ ½ Ф

Све четири играле су се по елиминационој фази.

Освајачи медаља

[уреди | уреди извор]
Дисциплине Злато Сребро Бронза
Мушкарци појединачно Џанг Ђике
 Кина
Ванг Хао
 Кина
Дмитриј Овчаров
 Немачка
Жене појединачно Ли Сјаосја
 Кина
Динг Нинг
 Кина
Фенг Тјанвеи
 Сингапур
Мушкарци екипно  Кина
Ванг Хао
Џанг Ђике
Ма Лунг
 Јужна Кореја
О Санг-Еук
Ђо Се-Хјук
Рју Сеунг-Мин
 Немачка
Тимо Бол
Дмитриј Овчаров
Бастијан Штегер
Жене екипно  Кина
Динг Нинг
Ли Сјаосја
Гуо Јуе
 Јапан
Ај Фукухара
Сајака Хирано
Касуми Ишикава
 Сингапур
Ли Ђавеи
Фенг Тјанвеи
Ванг Јуегу

Биланс медаља

[уреди | уреди извор]
 Ранг  Држава Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
1  Кина 4 2 0 6
2  Јапан 0 1 0 1
 Јужна Кореја 0 1 0 1
4  Немачка 0 0 2 2
 Сингапур 0 0 2 2
Укупно (5) 4 4 4 12

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]