Стубичка битка
Стубичка битка | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Сељачке буне | |||||||
![]() Битка код Стубице (југословенска поштанска марка из 1973, рад Крста Хегедушића | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
![]() | Побуњени хрватски кметови | ||||||
Команданти и вође | |||||||
![]() | Матија Губец | ||||||
Јачина | |||||||
око 5.000[1] | око 6.000-10.000[1] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
лаки | око 3.000[1] |
Стубичка битка била је одлучујући сукоб у оквиру хрватскословеначке сељачке буне 1573.
Увод
[уреди | уреди извор]После пораза сељачке војске под Илијом Грегорићем код Кршког 5. фебруара и Шенпетром, под Куншперком 8. фебруара, те кметова Илије Пасанца код Керестинца 6. фебруара, главнина хрватске сељачке војске од око 6.000 кметова) окупила се на пољу између Стубичких Топлица и Доње Стубице.
Битка
[уреди | уреди извор]Побуњеним кметовима су руководиле врховне устаничке вође Матија Губец, Илија Пасанец и Иван Могаић. Наоружани претежно косама, секирама, вилама и срповима кметови су се 9. фебруара пуна 4 сата успешно одупирали нападима увежбане и ватреним оружјем снабдевене племићке војске (око 5.000 пешака и коњаника у оклопу) под заповедништвом врховног капетана краљевине Хрватске, подбана Гашпара Алапића.
У бици је погинуо Могаић, а Губец и Пасанац су заробљени и касније свирепо убијени на Марковом тргу у Загребу 15. фебруара 1573. године.[2]
Последице
[уреди | уреди извор]У овом сукобу и каснијим репресалијама побијено је око 3.000 кметова.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод.
- Опћа енциклопедија Југословенског лексикографског завода - Загреб 1981