Стјепан Ђурековић
Стјепан Ђурековић | |
|---|---|
| Датум рођења | 8. август 1926.[1] |
| Место рођења | Буковац |
| Датум смрти | 28. јул 1983. (56 год.) |
| Место смрти | Волфратсхаузен |
| Узрок смрти | Убиство |
Стјепан Ђурековић (Буковац, 8. август 1926 — Волфратсхаузен, 28. јул 1983) био је хрватски политички дисидент и бизнисмен кога је убила Управа државне безбедности Југославије (УДБА) у Западној Немачкој 1983. године. Претходно је био генерални директор државне нафтне компаније ИНА. Током 1982. пребегао је у Западну Њемачку и постао активан у хрватским емигрантским круговима супротстављеним Југославији.
Младост
[уреди | уреди извор]Ђурековић је рођен у Буковцу код Петроварадина. Током Другог светског рата избегавао је службу у оружаним снагама Независне Државе Хрватске да би се придружио партизанима.
Пословна каријера у ФПР/СФР Југославији
[уреди | уреди извор]Након рата дошао је до позиције у ИНИ.
Пресељење у Западну Немачку
[уреди | уреди извор]Након сукоба с владом, 1982. године пребегао је у Западну Немачку где се укључио у Хрватски национални одбор, усташку организацију. Заједно са Иваном Ботићем објавио је Југославију у кризи, у којој су њих двоје тврдили да велика стопа инфлације у Југославији и незапосленост резултирају експлоатацијом хрватских ресурса.[2][3]
Атентат
[уреди | уреди извор]Ђурековића су у Волфратсхаузену у Западној Немачкој убили агенти УДБЕ 1983. године у операцији Дунав. Ђурековићеви посмртни остаци су поново сахрањени на загребачком гробљу Мирогој 1999.
Немачка је 2005. године расписала налог за хапшење Јосипа Перковића због његове умешаности у атентат.[4] Крунославу Пратесу суђено је и по оптужбама за злочин.[5]
Немачки суд који је судио Пратесу запретио је да ће предузети мере против хрватских званичника који су ометали сведочење на суђењу,[појаснити] укључујући хрватског председника Стјепана Месића. Крунослав Пратес је 2008. године осуђен на доживотну робију због своје улоге у атентату.[6]
Немачка Савезна канцеларија криминалистичке полиције расписала је 2009. године потернице за Здравком Мустачем, Иваном Цетинићем, Иваном Ласићем и Борисом Брнелићем због умешаности у убиство као припадника УДБЕ. Немачка полиција је у октобру 2009. ухапсила Луку Секулу, Хрвата са шведским држављанством, због учешћа у убиству.
Јосип Перковић је 1. јануара 2014. ухапшен у Загребу. Суђење му је почело у Немачкој средином 2014. године.[7] Августа 2016. године, и Перковић и Здравко Мустач су првостепеном пресудом проглашени кривима и осуђени на доживотни затвор због помагања у убиству Ђурековића.[8]
Дела
[уреди | уреди извор]- Ja, Josip Broz-Tito: roman, 1982.
- Kako Jugoslavija pljačka Hrvatsku, poslije 1982.
- Komunizam: velika prevara, 1982.
- Sinovi orla = Bijt’ e Shqiponjës: roman, 1982.
- Slom ideala: (ispovijed Titovog ministra): roman, 1982., New York, 1983.
- Crveni menageri, Washington, 1983.
- Yugoslavia in crisis: the political and economic dimensions, New York, 1983. (suautor Ivan Botić)
- Yugoslavia’s energy crisis, 1983.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Arkan Se Otvoreno Hvalio Da Je Đurekoviću Raskolio Glavu”. Slobodna Dalmacija. 22. 8. 2000. Приступљено 21. 7. 2017.
- ^ "Yugoslavia in crisis", openlibrary.org; accessed 11 March 2016.
- ^ Meštrović, Stjepan Gabriel, Miroslav Goreta & Slaven Letica; The Road from paradise: prospects for democracy in Eastern Europe.
- ^ Suspected of being involved in killings of Stjepan Đureković, Danas Архивирано 25 јул 2011 на сајту Wayback Machine
- ^ Ante Pavić (19. 5. 2006). „Prekinuto suđenje Pratesu” [Prates trial suspended]. Nacional (weekly). Архивирано из оригинала 17. 7. 2012. г. Приступљено 30. 6. 2012.
- ^ Prates life imprisonment for role in Đureković killing Архивирано 2008-07-18 на сајту Wayback Machine, vecernji.hr; accessed 11 March 2016.
- ^ Former Yugoslav intelligence agent Josip Perković arrested in Zagreb Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2016), euronews.com, 1 January 2014; accessed 20 January 2016.
- ^ Sven Milekic (3. 8. 2016). „Yugoslav Spy Chiefs Jailed for Life”. Balkan Insight. Приступљено 15. 10. 2016.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
