Стјепан Љубић
| Стјепан Љубић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. јун 1906. |
| Место рођења | Вирје, Аустроугарска, данас Хрватска |
| Датум смрти | 14. август 1986. (80 год.) |
| Место смрти | Загреб, Југославија, данас Хрватска |
| Држављанство | југословенско |
| Спортске информације | |
| Спорт | Бициклизам |
| Клуб | БГШК Бјеловар, БК Сокол, Бјеловар, БК Грађански Загреб |
Стјепан Љубић (Вирје, 11. август 1906 — Загреб, 14. август 1986) бивши је југословенски бициклистички репрезентативац, специјалиста за друмски бициклизам и спортски функционер.
Биографија
[уреди | уреди извор]Бициклизмом се почео бавити 1924. у Бјеловару, најлре као члан Бисиклистичке секције Бјеловарског грађанског шпортског клуба (БГШК), а накок фузије са Хрватским соколом , члан је клуба Сокол у Бјеловару.
Учествоваио је на 9. Летњим олимпијским играма 1928. у Амстердаму у друмској бициклистичкој трци где је у појединачној трци (168 км) резултатом 5.55:27 освојио 48 место од 75 учесника.[1] Екипа у којој су поред њега били Јосип Шолар (37), Љубић]] (48) и Јосип Шкрабл (53) (за екипу су бодована само три најбоља) заузела је 12 место од 15 екипа резултатом 16.47:53 часа. [2]
Године 1930. победник је друмске трке Бјеловар—Осијек. Од 1932. члан је Бициклистичке секције Првох хрватског грађанског шпортског клуба у Загребу.
Године 1936. учествује као независни возач (категорија између аматера и професионалаца) на Тур де Франсу. Није завршио трку. Те године су се на такмичењу учествовала четворице Југословена и четири Румуна, први бициклисти на Тур де Франсу из Источне Европе. Али Љубић је постао први бициклиста из Источне Европе који се такмичио на Олимпијским играма и Тур де Франсу. [3]
На првенствима Југославије 1928. и 1933. заузео је друга места, а 1937. треће.
На његову иницијативу Илустроване спорске новости из Загреба организује прву етапну трку у Југославији под називом „Хроз Хрватску и Словенију”, која је трајала три дана. Покретач је и организатор велике Бициклистичке трке Трст—Варна кој је одржана од 26. августа до 9. септембра 1945., бициклистичке трке Алпе—Адрија која се одржава од 1967. и бројних другоих трка у којима је био стручни руководиллац и директор.
Од 1948. до 1973. нбио је секретар Бисиклистичког савеза Хрветске; од 1973—75 председник Бициклистичког савеза Југославије, а после тога члан Преседништва тог савеза и члан Извршног одбора Бицикистичког савеза Хрватске. Од 1950. заступа Бициклистички савез Југославије у многим међународним форумима и комисијама.
Писац је стручних чланака о бициклизму у дневној спортској и стручној штампи, уређује бицилистичке билтене и алманахе.
Улица Стјепана Љувбича у Зегребу, зове се у његову част, а у Подравини се одржава бициклистичка трка под називом „Меморијал Стјепана Љубића”.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Појединачни реѕултати друмске трке на ЛОИ 1928. sports-reference”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 20. 07. 2018.
- ^ „Екипни реѕултати друмске трке на ЛОИ 1928. sports-reference”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 20. 07. 2018.
- ^ https://www.sports-reference.com/olympics/athletes/lj/stjepan-ljubic-1.html Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2020) Профил и олимпијски резултати Стјепана Љубиће на sports-reference]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Текст Стјепан Љубић у Енциклопедији физижке културе Југословенски лексикографски завод Загреб 1977. том 2. стр. 543.
