Султан Ахмедова џамија у Требињу
| Султан Ахмедова џамија | |
|---|---|
 Султан Ахмедова џамија са гробљем и мектебом | |
  Султан Ахмедова џамија Локација на мапи Босне и Херцеговине | |
| Основне информације | |
| Локација | Требиње |
| Координате | 42° 42′ 41″ С; 18° 20′ 48″ И / 42.71146° С; 18.34677° И |
| Религија | Сунизам |
| Град | Требиње |
| Општина | Требиње |
| Држава |  Босна и Херцеговина ( Република Српска) |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | Исламска архитектура |
| Оснивање | 1719. |
| Спецификације | |
| Висина (макс.) | 12 м (са минаретом) |
| Број минарета | 1 |
| Материјали | притесани камен |
Султан Ахмедова џамија, позната и под називом Царева, Хунгарија и Стара џамија (тур. Атик џамија), саграђена је у Старом граду (Кастелу), близу десне обале реке Требишњице. Уз џамију се налазе мали мезари и чесма. Подигнута је 1719. године захваљујући Осман-паши Ресулбеговићу, а посвећена је султану Ахмеду.
Заштита
[уреди | уреди извор]Султан Ахмедова џамија је унета на привремену листу националних споменика Босне и Херцеговине,[1] Уписана је је у гр. улица број 310-1, кат. лист. 2053. и садржи предворје и мало гробље до њега површине 188 м².
Историја
[уреди | уреди извор]Џамија је саграђена по наређењу Ахмед-паша Ресулбеговић 1132. х.г., односно 1719. године,[а] у част султана Ахмеда III (1703—1730), о чему сведочи уклесана година градње на шерефи мунаре.[2] Изградњом ове џамије османлије су хтеле да надокнаде рушење џамије у Полицама и недостатак џамије у којој би требињски муслимани вршили верске обреде. Хаџи Ибрахим Куртовић је 1847. године саградио чесму испред џамије и довео у њу воду из Требишњице.
Током обнове џамије у 21. веку пронађен је праг првобитне џамије који се данас чува у стаклу унутар ове џамије.
Предање
[уреди | уреди извор]На малом гробљу испред зида михраба налази се гробница окружена каменим плочама и са два нишана без натписа. Прича се да је у њему сахрањен мујезин, који је пао са мунаре читајући езан и остао мртав на месту. Друга легенда, опет, каже да је у овом гробу сахрањен шехит, који је једини успео да побегне када је био покољ у џамији у Полицама, препливао Требишњицу, а када је дошао на место где му је данас гроб, пао је мртав, па је на том месту и сахрањен. На овом гробљу се налазе две велике и старе липе, које су овде вероватно биле засађене приликом изградње џамије.[3]
Изглед
[уреди | уреди извор]Џамија није поседовала архитектонску вредност. Припада типу једнопросторне џамије са кровом на четири воде покривене шаторским кровом, са отвореним наткривеним софама и каменом мунаром, високом 12. метара. Мелехна је квадратног облика. Крај џамије се налази мезарје са три нишана.
Првобитни облик џамија је задржала све до рата у Босни и Херцеговини 1992. године, када је срушена, заједно са још девет порушених џамија у општини Требиње.[4]
Обнова
[уреди | уреди извор]Реконструкција је изведена у првим деценијама 21. века према последњем познатом облику и димензијама џамије, од истог материјала и на исти начин градње и препокривенa каменим плочама. Званично је након рушења и обнове поново отворен за вреску службу 3. августа 2014. године.[2] [5]
- Екстеријер Султан Ахмедове џамије
-
-
-
_%D1%83_%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%9A%D1%83_06.jpg)
_%D1%83_%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%9A%D1%83_12.jpg)
_%D1%83_%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%9A%D1%83_01.jpg)
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Према долументима из историјског архива у Дубровнику.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине, Национални споменици Босне и Херцеговине”. kons.gov.ba. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ а б Sad, BIS Novi. „Sultan Ahmedova - Careva džamija”. Туристичка организација Града Требиња (на језику: српски). Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Sultan Ahmedova (Careva) džamija”. www.medzlis-trebinje.ba. 16. 5. 2016. Архивирано из оригинала 02. 04. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Sultan Ahmedova džamija i dekoracija Osman-pašine džamije”. www.muftijstvo-mostarsko.ba. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Trebinjske džamije – CRTICE IZ HISTORIJE” (на језику: бошњачки). Приступљено 5. 11. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hasandedić Hivzija, Muslimanska baština u Istočnoj Hercegovini, El-Kalem, Sarajevo, 1990.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Султан Ахмедова џамија у Требињу на Викимедијиној остави
| Џамије у Полицима (17. век) |
Султан Ахмедова џамија (1719.) |
Џамија Осман-паше Ресулбеговића (1726) |
|---|