Пређи на садржај

Сундбиберј

Координате: 17° 35′ С; 59° 13′ И / 17.58° С; 59.22° И / 17.58; 59.22
С Википедије, слободне енциклопедије
Сундбиберј
швед. Sundbybergs
Фонтана у Сундбиберју
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шведска
ОкругСтокхолмски округ
Становништво
Становништво
 — 2019.52.414
 — густина5.976,51 ст./km2
Географске карактеристике
Координате17° 35′ С; 59° 13′ И / 17.58° С; 59.22° И / 17.58; 59.22
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина8,77 km2
Сундбиберј на карти Шведске
Сундбиберј
Сундбиберј
Сундбиберј на карти Шведске
Веб-сајт
www.sundbyberg.se

Сундбиберј (швед. Sundbybergs) град је у Шведској, у источном централном делу државе. Град је у оквиру Стокхолмског округа.[1] Одвојио се од Брома (који је од 1916. општина Стокхолма) 1888. године као пијачни град. Стекао је статус града 1927. године. Сундбиберј, са површином од 8,77 квадратних километара,[2] је најмањи град у Шведској, али и најгушће насељен.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Сундбиберј је дуго сматран градом мале пољопривредне вредности и углавном се користио као место за одмор. Године 1863. скоро цео град купио је Андерс Лофстром, који је тамо почео да гради куће.[4] Године 1870. продато је прво индустријско земљиште и тада је град добио железницу, куће, индустрије и комуналну службу. Лофстром је поклонио граду сву своју земљу за изградњу путева, улица, паркова, школа, цркви.[4] Сундбиберј је постао потпуно самостални индустријски град.

Индустрија

[уреди | уреди извор]

У Сундбиберју је живело око, отприлике, 50.000 становника, у око 17.000 кућа.[5] Индустријска политика града је да обезбеди посао за сваку кућу, дакле 17.000 радних места. Укупно 12.000 путника свакодневно путује у Сундбиберј или из њега.[5] Град садржи продавнице, што га чини самосталним.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Развој становништва

[уреди | уреди извор]
Развој становништва у Сундбиберју 1970—2017
Година Популација
1970
28.085
1975
26.995
1980
25.717
1985
28.516
1990
31.308
1995
31.803
2000
33.868
2005
34.016
2010
38.633
2015
46.110
2017
49.424

Извор: Статистика Шведске — Становништво по регионима и години.

Становници страног порекла

[уреди | уреди извор]

Број становника страног порекла (особе рођене ван Шведске или њихови родитељи), 31. децембра 2017. износио је 20.229, или 40,93% становништва (49.424 — 31. децембра 2017). Број становника страног порекла 31. децембра 2002. износио је 8.531 или 25,24% становништва (33.797 — 31. децембра 2002).[6] Број становника страног порекла 31. децембра 2017. износио је 49.424, од чега је 14.954 људи (30,26%) рођено у страној земљи. У табели испод се налази табела која укључује нордијске земље као и 12 најчешћих земаља из којех су становници страног порекла.[7]

Земља рођења[7]
31. децембар 2017.
1  Шведска 34.470
2 Азија 2.002
3  Европска унија 1.770
4  Иран 1.394
5 Африка 1.393
6  Еритреја 1.270
7  Финска 1.047
8  Сирија 992
9  Ирак 842
10  Пољска 745
11 Јужна Америка 665
12  Европа изван ЕУ 586
13  Турска 333
14 Северна Америка 286
15  Сомалија 267
16  Тајланд 263
17  Немачка 213
18  Босна и Херцеговина 211
19  Југославија/ СФРЈ
 Србија и Црна Гора
165
20  Норвешка 163
21  Авганистан 138
22  Данска 77
23  Совјетски Савез 51
24 Океанија 39
25  Исланд 38
26 Непозната земља рођења 4

Јавни превоз

[уреди | уреди извор]

Сундбиберј користи јавни превоз Стокхолма. Садржи неколико станица метроа, као и једну железничку станицу и доста аутобуских станица. Сундбиберј садржи и неколико главних возних линија. Садржао је 1925—1959. трамваје. Лаки шински систем вратио у Сундбиберј у октобру 2013. године.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Sundbybergs stad”. www.sundbyberg.se (на језику: шведски). Приступљено 4. 6. 2020. 
  2. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 9. 8. 2016. Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2020. 
  3. ^ „Folkmängd i riket, län och kommuner 31 december 2019 och befolkningsförändringar 1 oktober–31 december 2019. Totalt”. Statistiska Centralbyrån (на језику: шведски). Приступљено 4. 6. 2020. 
  4. ^ а б „Historia”. www.sundbyberg.se (на језику: шведски). Архивирано из оригинала 02. 10. 2020. г. Приступљено 4. 6. 2020. 
  5. ^ а б „Wayback Machine”. web.archive.org. 9. 8. 2016. Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2020. 
  6. ^ Antal personer efter region, utländsk/svensk bakgrund och år (Read 4 januari 2019)
  7. ^ а б Statistiska centralbyrån: Utrikes födda efter län, kommun och födelseland 31 december 2017 (XLS-fil) Läst 4 januari 2019
  8. ^ „Tvärbanan till Kista och Helenelund - Sll”. www.sll.se. Приступљено 19. 4. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Даље читање

[уреди | уреди извор]
  • Sundbyberg Den nya Förstaden, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
  • Sundbyberg under Köpingtiden, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
  • Sundbyberg den 113:e Staden, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
  • Sundbyberg i Gamla Bilder, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
  • Sundbyberg bygger en Kyrka, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
  • Sundbyberg - om hus och miljöer, Eva Söderlind