Сунчева пирамида
Место | Држава Мексико |
---|---|
Регија | Мезоамерика |
Тип | Пирамида, Храм |
Дужина | 220 m (720 ft)[1] |
Ширина | 224 m (735 ft)[1] |
Област | Теотивакан |
Volume | 1.184.828,3 кубних метара (41.841.817 кубних стопа) |
Висина | 65,5 m (215 ft)[1] |
Историја | |
Основан | 200.[2] |
Напуштен | 750.E[1] |
Период | Мезоамерички класик |
Културе | Толетек |
Подаци | |
Услови | Под UNESCO заштитом |
Власништво | Културно наслеђе |
Руководство | Комитет за светску баштину |
Јавни приступ | Да |
Трећа по величини древна пирамида на свету, друга по величини је Кеопсова пирамида, а највећа је Пирамида у Чолули, која је удаљена 90 километара |
Сунчева пирамида је назив за највећи грађевински објекат древног мексичког града Теотивакан, или једну од највећих у Мезоамерици. Налази се дуж Авеније мртвих, између Месечеве пирамиде и Сиудадела, у сенци планине Серо Гордо.
Дугачка је 225 м, а широка 75 м, док је висока 75 м, и сматра се трећом највећом пирамидом на свету. Изграђена је у 2. веку,[3] а претпоставља се да се на њеном врху налазио храм који је касније уништен, било због ерозије или вандализма. Име Пирамида Сунца дали су јој Астеци.
Историја
[уреди | уреди извор]Назив Сунчева пирамида потиче од Астека, који су посетили град Теотивакан вековима након што је био напуштен; име које су пирамиди дао Теотивакански народ је непознато. Објекат је изграђен је у две фазе. Прва фаза изградње, око 200. године, довела је пирамиду до њене приближне садашње величине. Други круг изградње резултирао је њеном довршеном величином од 225 m (738 ft) ширине и 75 m (246 ft) висине, што је чини трећом највећом пирамидом на свету,[4] мада је још увек нешто виша од половине висине Велике Пирамида у Гизи (146 метара). У другој фази је такође изграђен олтар на врху пирамиде који није преживео до модерног доба.
Преко грађевине, древни Теотивакани су завршили своју пирамиду кречним малтером увезеним из околних подручја, на коме су сликали фреске сјајних боја. Иако је пирамида трајала вековима, боја и гипс нису више нису видљиви. Главе и шапе јагуара, звезде и змије звечарке су међу ретким сликама повезаним са пирамидама.
Сматра се да је пирамида одавала почаст божанству унутар Теотиваканског друштва. Међутим, постоји мало доказа који подржавају ову хипотезу. Уништавање храма на врху пирамиде, намерним и природним силама пре археолошког проучавања локалитета, до сада је спречило идентификацију пирамиде са било којим одређеним божанством.
Димензије структуре, локација и оријентација
[уреди | уреди извор]Димензија | Вредност |
---|---|
Висина | 71,17 метара или 233,5 стопа |
Површина базе | 794,79 квадратних метара или 8.555,0 квадратних стопа |
Страна | 223,48 метара или 733,2 стопа |
1/2 стране | 111,74 метара или 366,6 стопа |
Угао нагиба | 32,494 степени |
Латерална површина | 59.213,68 квадратних метара или 637.370,7 квадратних стопа (претпоставља савршену квадратну основу и глатка лица) |
Запремина | 1.184.828ц31 кубних метара или 41.841.817 кубних стопа (претпоставља савршену квадратну основу и глатка лица) |
Пирамида је саграђена на пажљиво одабраном месту, одакле ју је било могуће поравнати како са проминентним Серо Гордом на северу, тако и у нормалним правцима, до места изласка и заласка сунца одређених датума, забележених низом архитектонских оријентација у Мезоамерици.[5] Читав централни део урбане мреже Теотивакана, укључујући Авенију мртвих, репродукује оријентацију Пирамиде Сунца, док јужни део показује нешто другачију оријентацију, коју диктира Сиудадела.[6]
Пирамида је саграђена преко вештачког тунела који је водио до „пећине” која се налази шест метара ниже испод центра грађевине. Првобитно се веровало да је ово природно формирана цев лаве и протумачено је као могућа локација Чикомостоса, место људског порекла према Нахуа легендама. Новија ископавања сугеришу да је тај простор створио човек и да је могао да служи као краљевска гробница. Недавно су научници користили мионске детекторе да би пронашли друге коморе у унутрашњости пирамиде,[7] али је значајна пљачка спречила откривање функције комора у Теотиваканском друштву.
Пронађени артефакти
[уреди | уреди извор]У пирамиди и око ње пронађено је само неколико склоништа са артефакатима. Опсидијански врхови стрела и људске фигурице откривени су унутар пирамиде, а слични предмети пронађени су у оближњој Месечевој пирамиди и Пирамиди пернате змије у Сиудадели. Ови предмети су можда представљали жртвена даривања. Јединствени историјски артефакт откривен крај подножја пирамиде крајем деветнаестог века био је Теотивакански оцелот, који се сада налази у колекцији Британског музеја.[8] Поред тога, у ископинама на угловима пирамиде пронађена су и места сахрањивања деце. Верује се да су ова сахрањивања биле део жртвеног ритуала посвећивања зграде пирамиде.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г "Teotihuacán." Britannica School. Encyclopædia Britannica, Inc., 2014. Web. 9 Dec. 2014.
- ^ "Teotihuacán." Early Civilizations in the Americas Reference Library. Ed. Sonia G. Benson, Sarah Hermsen, and Deborah J. Baker. Vol. 2: Almanac, Vol. 2. Detroit: UXL, 2005. 315–332. Student Resources in Context. Web. 14 Dec. 2014.
- ^ Teotihuacan: Pyramids of the Sun and the Moon, Heilbrunn Timeline of Art History, The Metropolitan Museum of Art, retrieved October 29, 2016
- ^ Aston, Michael; Tim Taylor (1998). Atlas of Archaeology. Dorling Kindersley. стр. 43. ISBN 978-0-7894-3189-9.
- ^ Šprajc, Ivan (2000). „Astronomical alignments at Teotihuacan, Mexico”. Latin American Antiquity. 11 (4): 403—415. JSTOR 972004. doi:10.2307/972004.
- ^ Šprajc, Ivan (2001). Orientaciones astronómicas en la arquitectura prehispánica del centro de México. Mexico City: Instituto Nacional de Antropología e Historia. ISBN 970-18-4180-8.
- ^ A. Menchaca-Rocha; et al. (2013). „Search for cavities in the Teotihuacan Pyramid of the Sun using cosmic muons: preliminary results”. Proceedings of Science. X LASNP 012.
- ^ „British Museum Highlights”. Архивирано из оригинала 2015-10-18. г. Приступљено 2017-06-15.
Литература
[уреди | уреди извор]- Evans, Susan Toby (2004). Ancient Mexico and Central America.
- Gwin, Peter (фебруар 2005). „Seeing Through Walls”. National Geographic.
- Šprajc, Ivan (2000). „Astronomical Alignments at Teotihuacan, Mexico”. Latin American Antiquity. 11 (4). стр. 403—415.
- Sugiyama, Saburo (2005). „Governance and Polity at Classic Teotihuacan”. Mesoamerican Archaeology.
- Leibsohn, Dana, and Barbara E. Mundy, “Making Sense of the Pre-Columbian,” (2015). Vistas: Visual Culture in Spanish America, 1520–1820. . http://www.fordham.edu/vistas
- Feder, Kenneth L. (2010). Encyclopedia of Dubious Archaeology: From Atlantis to the Walam Olum: From Atlantis to the Walam Olum (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 34. ISBN 9780313379192. Приступљено 17. 3. 2019.
- Takacs, Sarolta Anna; Cline, Eric H. (2015). The Ancient World (на језику: енглески). Routledge. стр. 16. ISBN 9781317458395. Приступљено 17. 3. 2019.
- Koontz, Rex (2013). Mexico: From the Olmecs to the Aztecs. New York, New York: Thames and Hudson. ISBN 9780500290767.
- „The Aztecs/Mexicas”. Приступљено 2006-12-27.
- King, Heidi (2004). „Tenochtitlan”. Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art. Приступљено 14. 8. 2021.
- Williams, Victoria (2020). Indigenous peoples : an encyclopedia of culture, history, and threats to survival. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. стр. 722. ISBN 9781440861185.
- Ferguson, William M. (2001). Mesoamerica's ancient cities : aerial views of pre-Columbian ruins in Mexico, Guatemala, Belize, and Honduras (Rev. изд.). Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 9780826328007. Приступљено 15. 8. 2021.
- Wicke, Charles R. (април 1965). „Pyramids and Temple Mounds: Mesoamerican Ceremonial Architecture in Eastern North America”. American Antiquity. 30 (4): 409—420. JSTOR 277940. S2CID 161286348. doi:10.2307/277940. Приступљено 15. 8. 2021.
- Joyce, Thomas Athol (1922). „The archaeological heritage of Mexico”. New World Review and Pan-Ameri- Can Magazine. 35: 197—203. Приступљено 15. 8. 2021.
- Werner, Michael S., ур. (2001). Concise encyclopedia of Mexico. Chicago: Fitzroy Dearborn. стр. 813. ISBN 9781135973773. Приступљено 15. 8. 2021.
- Columbia Electronic Encyclopedia, 6th Edition. EBSCO: Columbia University Press. 2020. ISBN 978-0-7876-5015-5. OCLC 1149280662.
- Yahya, Nazry Bin (28. 1. 2021). The Golden Ages of the Dark Ages. Singapore: Partridge Publishing. ISBN 9781543762792. Приступљено 15. 8. 2021.
- Cartwright, Mark (17. 2. 2015). „Teotihuacan”. World History Encyclopedia. Приступљено 15. 8. 2021.
- Cowgill, George L. (2013). „Possible Migrations and Shifting Identities in the Central Mexican Epiclassic”. Ancient Mesoamerica. 24 (1): 131—49. JSTOR 26300635. S2CID 162328949. doi:10.1017/S0956536113000060. Приступљено 15. 8. 2021.
- Coe, Michael, D (2013). Mexico: From the Olmecs to the Aztecs. New York, New York: Thames and Hudson. стр. 170—176. ISBN 978-0-500-29076-7.
- „Toltec 'builder'”. Credo Reference. 2018.
- „Tula or Tollan”. Credo Reference.
- Cartwright, Mark (27. 1. 2015). „El Tajin”. World History Encyclopedia. Приступљено 15. 8. 2021.
- „Historic Centre of Oaxaca and Archaeological Site of Monte Albán”. UNESCO. Приступљено 15. 8. 2021.
- Voorhies, Barbara (децембар 2005). „Ancient Mexico and Central America: Archaeology and Culture History. Susan Toby Evans. Thames and Hudson, London. 2004. 502 pp., bib. $70.00 (cloth), $50.00 (paper).”. Latin American Antiquity. 16 (4): 473—473. ISSN 1045-6635. doi:10.2307/30042512.
- Torvinen, Andrea; Nelson, Ben A. (март 2020). „Refinement of the Chronology of La Quemada, Zacatecas, Mexico, Using Ceramic Seriation”. Latin American Antiquity. 31 (1): 61—80. S2CID 214046921. doi:10.1017/laq.2019.106. Приступљено 15. 8. 2021.
- Trombold, Charles D. (28. 11. 1991). Ancient Road Networks and Settlement Hierarchies in the New World. Cambridge University Press. стр. 162. ISBN 9780521383370. Приступљено 15. 8. 2021.
- Palmer, Allison Lee (2009). The A to Z of architecture. Lanham, Md.: Scarecrow Press. ISBN 978-0810868953. Приступљено 15. 8. 2021.
- Kelly, Joyce (2001). An Archaeological Guide to Central and Southern Mexico. Norman: University of Oklahoma Press. стр. 30—2. ISBN 0-8061-3349-X.
- Neff, Hector (2011). „Evolution of the Mesoamerican Mother Culture”. Ancient Mesoamerica. 22 (1): 107—122 (16 pages). JSTOR 26309551. S2CID 145389188. doi:10.1017/S0956536111000150 — преко JSTOR.
- „Professor's Research Rocks Mesoamerican Cultural Theory”. www2.gwu.edu. Приступљено 2022-12-06.
- Inomata, Takeshi; Triadan, Daniela; Aoyama, Kazuo; Castillo, Victor; Yonenobu, Hitoshi (2013). „Early Ceremonial Constructions at Ceibal, Guatemala, and the Origins of Lowland Maya Civilization”. Science. 340 (6131): 467—471. Bibcode:2013Sci...340..467I. PMID 23620050. S2CID 29520487. doi:10.1126/science.1234493 — преко Science.org.
- PRINGLE, HEATHER (2013). „Deep Dig Shows Maya Architecture Arose Independently of Olmec's”. Science. 340 (6131): 417. ISSN 0036-8075. JSTOR 41942620. PMID 23620025. doi:10.1126/science.340.6131.417.