Сучава (река)
| Река Сучава Râul Suceava | |
|---|---|
.jpg) Сучава код места Дорнешти | |
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 173 km (107 mi) km |
| Басен | 2.625 km2 (1.014 sq mi) km2 |
| Пр. проток | 20 m3⁄s |
| Слив | Сирет→Дунав→Црно море |
| Водоток | |
| Извор | Планине Луцина у Румунији |
| Ушће | Сирет код града Литени (Liteni) |
| Коор. ушћа | 47° 31′ 19″ N 26° 33′ 01″ E / 47.52194° С; 26.55028° И |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Украјина Румунија |
| Област | Буковина, Сучава |
| Насеља | Извоареле→Манеути→Дорнешти →Иштеншегитш→Сучава |
| Река на Викимедијиној остави | |
Река Сучава − (укр. Сучава (річка),рум. Râul Suceava) је река Украјини већином лоцирана у североисточном делу Румуније у истоименом округу. Извор Сучаве је у планинама Луцина (Lucina Massif) у Буковини, близу границе са Украјином. Сучава је дугачка 173 km, после чега се улива у реку Сирет 21 km југоисточно од града Сучаве[1], у близини града Литени (Liteni).[1]
Река извире у Источним Карпатима из pланине Обчина Местеканиш у Буковини у региону Пуриљскиј. Настаје ушћем потока Кобилар у Извор на источном ободу села Шепита на југу Путилског округа. Сучава тече у границама Буковинских Карпата и Предкарпатја прво на североисток, а затим на исток. Средњи и доњи ток су на Сучавској висоравни (овде река тече на југоисток). Горња Сучава (заједно са Кобиларом) чини границу између Украјине и Румуније у дужини од 32 км (само на неколико места река тече у потпуности кроз територију Украјине). Остатак слива Сучаве (са источне периферије села Руска) је у Румунији (делимично на украјинској етничкој територији).
Укупна дужина Сучаве од њеног извора до ушћа у Сирет је 173 km (107 mi).[2][3]: 16 Површина њеног слива је 2.625 km2 (1.014 sq mi),[4] од чега 2.298 km2 (887 sq mi) у Румунији.[2][3] Карактеристичне су пролећне поплаве, летње кишне поплаве, јесења и зимска осека. Познат је и водопад „Сучавски Хук”.
На реци се, од већих градова, налази град Сучава.
Притоке
[уреди | уреди извор]Значајније притоке: Шчеа (рум. Şcheia); Тиргулуи (рум. Ţîrgului); Митоку (рум. Mitocu); Богдана (рум. Bogdana); Драгомирна (рум. Dragomirna); Мори (рум. pârâul Morii).
Следеће реке су притоке реке Сучаве (од извора до ушћа):
Лева страна: Алунис, Извор, Кобилиоара, Гарбаневски, Мелеш, Рапочев, Руска, Улма, Садау, Фалкау, Караула, Шикова, Билца Маре, Петримиаса, Тарнауца, Цлимаут, Руда, Хораит, Патрцаутаута, Патрцаутаута, Патрцаутаута, Патрцаутаута, Драгон, Плопени, Салчеа
Десна страна: Погонишвар, Нисипиту, Бродина, Параул Аскунс, Валеа Оксулуј, Путна, Вицов, Ремезеу, Воитинел, Позен, Сучевића, Солца, Солонеш, Илишести, Шћеја, Раул Таргулуи, Радезова[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Suceava (jud. Suceava), e-calauza.ro
- ^ а б https://pdfslide.net/documents/184635870-atlasul-cadastrului-apelor-din-romaniapdf.html?page=1%7CAtlas[мртва веза] 366-372|XII.1.17
- ^ а б Planul de management al spațiului hidrografic Siret, Administrația Națională Apele Române
- ^ Caracteristics of the Surface Discharge in the Basin of Suceava River Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2016), Ionel-Daniel Răduianu, Lucrările Seminarului Geografic “D. Cantemir” nr. 28, 2007
- ^ Atlasul cadastrului apelor din România. Partea 1 (in Romanian). Bucharest: Ministerul Mediului. 1992. pp. 366–372. OCLC 895459847. River code: XII.1.17
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија украјинских студија (укр. Енциклопедія українознавства) : Словникова частина : [в 11 т.] / Наукове товариство імені Шевченка ; гол. ред. проф, д-р Володимир Кубійович. — Париж — Нью-Йорк : Молоде життя, 1955—1995.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
