Пређи на садржај

Сухој Су-47

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са С-37)
златни орао преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу златни орао (вишезначна одредница).
Су-47

Сухој Су-47
Опште
Намена Вишенаменски ловац
Посада један члан
Произвођач Биро Сухого, Русија
Први лет 1997.
Почетак производње -
Димензије
Дужина 22,6 m
Размах крила 16,7 m
Висина 6,4 m
Површина крила 56 m²
Маса
Празан - kg
Нормална полетна 25.670 kg
Макс. тежина при узлетању 34.000 kg
Макс. спољни терет - kg
Погон
Мотори 2 Д-30Ф6
Потисак 2 × 152 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.200 km/h
Тактички радијус кретања - km
Долет 3.300 km
Плафон лета 18.000 m
Брзина пењања 233 m/min
Су-47

Сухој Су-47 „беркут“/С-37 „беркут“ (рус. Сухой Су-47 „Беркут“/С-37 „Беркут“, превод: Беркут — „златни орао“; НАТО назив Firkin), такође познат под именом Су-47, С-37 и С-32, је експериментални вишенаменски и суперсонични млазни ловац компаније Сухој са инверзном геометријом крила.

Развој

[уреди | уреди извор]

Су-47 створен је као експериментални демонстратор руске технологије која комбинује најновије материјале и најсавршеније fly-by-wire управљачке системе. Прва идеја о стварању авиона са инверзним (обрнуто постављеним) крилима потекла је од немачког Јункерс Ју-287 бомбардера. Ју-287 био је немачки прототип чији су нацрти доспели у руке Совјета 1945. Међутим изградња употребљивог авиона одлагана је до касних осамдесетих година 20. века јер ниједан тадашњи материјал није могао издржати силу потиска авиона, што је доводило до пуцања крила. Тек са употребом савремених легура титанијума и угљеничних влакана омогућено је стварање оваквог авиона. Први прототип ловца са инверзним крилима био је амерички Grumman X-29 изграђен 1984. Х-29 је, у односу на Су-47 имао знатно лошије карактеристике лета. Су-47 је прављен као одговор на амерички Х-29 и F-22 Раптор. Међутим, да би се смањили трошкови производње, компанија Сухој је искористила постојећу опрему за Су-27 (опрема за слетање, репна закрилца).

Крила

[уреди | уреди извор]

Обрнуто постављена крила дају овом авиону неконвенционалан и карактеристичан изглед због којег носи и надимке као што су „ђаволак“ и „праћка“. Захваљујући оваквим крилима Су-47 је у могућности да изводи сложене маневре при великим нападним угловима а да остане изузетно стабилан. Скоро 90% површине крила је грађено од композитних материјала што додатно појачава њихову стабилност. Ови материјали су употребљени како би крила била што отпорнија на ломљење при дејству јаких центрифугалних сила које се јављају при извођењу сложених маневара. И поред овога Су-47 био је ограничен на брзину од 1,6 маха али је дошло до модификација које су му омогућиле брзину од 2,4 маха. Максимална брзина никада није достигнута у лету због могућности распада крила. Постоје незваничне информације да је руско ваздухопловство испробало Су-47 на брзинама већим од 2 маха али крила нису издржала, што је један од разлога због којег је овај авион остао само прототип.

Предности авиона са инверзним крилима су:

  • Мања дужина писте која је потребна за полетање
  • Мања брзина при блиској борби
  • Већа стабилност при великим угловима напада
  • Већа отпорност на центрифугалну силу
  • Већи домет при подзвучним брзинама
  • Веће управљачке способности у блиској борби.

Кокпит

[уреди | уреди извор]

Унутрашњост кокпита овог ловца је израђена да пружи максималан ниво удобности за пилота али и да смањи јак утицај Г-силе при лету. Седиште је нагнуто под углом од 60 степени како би се умањио утицај отпора ваздуха и Г-силе при катапултирању. Управљачке палице су постављене са стране кокпита као код Су-37. Такође, у кокпиту се налази и посебан систем за одржавање живота који додатно умањује утицај Г-силе на пилота. Овакав кокпит омогућава пилоту да избегне непријатељске пројектиле чак и ако су пројектили на малој раздаљини од авиона. У таквим случајевима пилот у Су-47 може поднети Г-силу и до 11,5 G док пилоти у другим ловцима не могу поднети силу већу од 9,5 G. Највећа мана оваквог кокпита је смањена видљивост пилота али услед употребе савремених радарских система ова мана се често занемарује.

Управљачке способности

[уреди | уреди извор]

Су-47 има екстремно велику окретност на подзвучним брзинама, омогућавајући летелици да мења угао напада и путању лета врло брзо — што га чини тренутно најпогоднијом постојећом летелицом за блиску борбу, такозвани догфајт (енгл. dogfight). Цена овога је ограничена способност управљања при надзвучним брзинама.

Корисници

[уреди | уреди извор]

Тренутно једини корисник прототипа Су-47 је Русија. Овај ловац је створен као демонстратор технологије али компанија Сухој покушава да заинтересује владу Русије и неких других земаља за масовну производњу овог ловца.

Наоружање

[уреди | уреди извор]
  • Су-47 има уграђен топ ГШ-30 30 mm са 150 метака, за блиску борбу.
  • Може понети до 12 тона експлозивних направа на 14 спољашњих спојница и унутрашњем спремишту.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Радић, Александар (2002). Ваздушна моћ Русије (на језику: (језик: српски)). Београд. 
  • Encyclopedia of World Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). London: Aerospace publishing. 1994,; Volume 1,2.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб (на језику: (језик: руски)). Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб. 
  • Багратинов, Валерий (2005). Крылья России (на језику: (језик: руски)). Москва: Эксмо. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Гордюков, Николай (1994). Первые реактивные истребители Сухого (на језику: (језик: руски)). Москва: Polygon. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Лавров, А. Б. (2010). Реформирвание Военно-воздушных сил России (на језику: (језик: руски)). Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (на језику: (језик: енглески)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of World Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995. (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (језик: енглески)). New York: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Chant, Christopher;. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age (на језику: (језик: енглески)). London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W (2001). The Great Book of Fighters. Swanborough, G. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (на језику: (језик: енглески)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Сухој Су-47 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој_Су-47&oldid=27888370”