Тадија Савић
Тадија Савић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 24. јул 1965. |
Место рођења | Ивањица, Србија |
Уметнички рад | |
Најважнија дела |
Тадија Савић (Ивањица 24. јул 1965) српски је мултимедијални уметник, сликар, фотограф и вајар.
Сликарство је учио у атељеу професора Миомира Миленковића. Учесник је многобројних Ликовних колонија.[1] Имао је преко 60 групних изложби као и 9 самосталних, што у земљи, што у иностранству.
Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]
- Ивањица (1997)
- Београд (1998)
- Грчка (1988)
- Аранђеловац (1999)
- Златибор (2001)
- Ириг (2003)
- Ивањица (2004)
- Ариље (2005)
- Париз (2005)
Дела[уреди | уреди извор]
Сликарство[уреди | уреди извор]
Најзначајнија дела су:
- Молитва као последња одбрана - уље на лесониту 1990.
- Она - уље на платну 1997.
- Млада девојка - цртеж у угљену 1999.
- Акт 02 - цртеж у угљену 1999.
- Предосећање - цртеж у угљену 1999.
- Матрикс 1 и 2 - уље на платну 2000
- Ореада - уље на платну 2003.
Други о Тадији[уреди | уреди извор]
Критике са отварање изложби[уреди | уреди извор]
Та експресија се додирује са надреалситичким и метафизичким амбијентима и у пејзажима где они нису представљени у овом, чисто реалистичком, физичком, спољашњем облику, него произилазе из субјективног доживљаја. Кроз ту тежњу да се изразе облик и боја и кроз ту набујалу енергију сагледава се више унутрашња него спољашња реалност ...
— Миомир Миленковић, професор; уводна реч са изложбе - Ивањица 1997
Тадија у своје дело као посебан сегмент освежавања уводи женски акт и естетику фаталних ђена осамдесетих година у знаку филма блиске еротизоване травестије. Тај додир са апсолутним, врхунац, има у нагости ликова, као некој врсти пркосне храбрости и изазовне интиме. Акт у Тадијиној интерпретацији одраз је снаге, сукоба, набоја и варничења принципа енергије, а не млаке нежности и романтике ...
— Дејан Ђорић, историчар уметности; уводна реч са изложбе - Београд 1998
Сликар снажних емоција и изразите животне енергије свој доживљај преноси са чудним спојем темепераментног, бритког, страсног, импулсивног и осећајног, врло често и грубог у АЛ ПРИМА даху. Доза поетског, лирског и суптилног није непозната у ствари, овом једноставном сликарству које одише чулношћу, животном енергијом и необичном фантастиком. Тадијино сликарство се у потпуности уклапа у његов страствени сан у лавиринт слика и цртежа ... ... На први поглед доминантна лепота и склад, уступају место тихој опомени и упозорењу о нескладу између духовног и телесног...
— Мирослав Предојевић, мајстор фотографије; уводна реч са изложбе - Аранђеловац 1999
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Zatvorena 25. likovna kolonija "Kosmik art"”. blic.rs. 8. 9. 2015. Приступљено 23. 10. 2017.