Пређи на садржај

Тапири

С Википедије, слободне енциклопедије

Тапири
Временски распон: Олигоцен – данас
Бразилски тапир
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Tapiridae

родови
Синоними[1]
Око 12

Тапири (Tapiridae) су породица сисара из реда копитара (Perissodactyla). У сродству су са носорозима, зебрама и коњима.[2]

Изгледом подсећају на свиње. Имају издужену, покретну њушку (кратку сурлу). Кратка, оштра длака им прекрива тело.

Дугачки су око 2 метра, високи око 1 метар у раменима и достижу масу од 150 до 300 килограма. На предњим ногама имају четири, а на задњим три прста. Дању спавају, а ноћу траже храну.

Тапири су биљоједи. Хране се травом, лишћeм и воћем.

Станиште

[уреди | уреди извор]

Живе у тропским пределима Азије и Јужне Америке. Влажне тропске шуме у близини воде су им погодна станишта, где проводе и највећи део свог времена.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Постоје 4 савремене врсте тапира, три у Јужној Америци и једна у Азији. У прошлости су били распрострањени широм Северне хемисфере, али су се данас одржали само у ова два међусобно удаљена дела света.

Слика Научно име Уобичајено име Дистрибуција Напомене
Tapirus bairdii (Gill, 1865)[4] бердов тапир (назива се и централноамерички тапир) Мексико, Централна Америка и северозапад Јужне Америке Укључује кабомани тапир (Tapirus kabomani)
Tapirus terrestris (Linnaeus, 1758) бразилски тапир (назива се и бразилски тапир или низијски тапир) Венецуела, Колумбија и Гвајана на северу до Бразила, Аргентина и Парагвај на југу, до Боливије, Перуа и Еквадора на западу.
Tapirus pinchaque (Roulin, 1829)[5][6] планински тапир (назива се и вунасти тапир) Источне и централне планине Кордиљера у Колумбији, Еквадору и крајњем северу Перуа.
Tapirus indicus Desmarest, 1819[7] малајски тапир (такође се назива азијски тапир, оријентални тапир или индијски тапир) Индонезија, Малезија, Мјанмар и Тајланд Могу се сврстати у Acrocodia

Кабомани тапир је у једном тренутку препознат као још један живи члан рода, али се сада сматра да се припада унутар T. terrestris.[8][9]

Еволуција

[уреди | уреди извор]

Tapirus се први пут појавио у касном миоцену у Северној Америци, а Tapirus webbi је можда најстарија позната фосилна врста.

Tapirus се проширио у Јужну Америку и Евроазију током плиоцена. Претпоставља се да тапири који су насељавали Северну Америку током касног плеистоцена могу бити изведени од јужноамеричке врсте која је ремигрирала на север, можда Tapirus cristatellus.[10]

Тапири су претрпели изумирање великих размера на крају плеистоцена и потпуно су изумрли северно од јужног Мексика.

Фосилне врсте

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Grubb, P. (2005). „Order Perissodactyla”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 633. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  2. ^ а б Groves, C.P.; Grubb, P. (2011). Ungulate Taxonomy (PDF). Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press. стр. 18–20. ISBN 978-1-4214-0093-8. LCCN 2011008168. OCLC 708357723. OL 25220152M. Архивирано (PDF) из оригинала 2019-12-26. г. 
  3. ^ а б в Hulbert, Richard C. (2010). „A new early Pleistocene tapir (Mammalia: Perissodactyla) from Florida, with a review of Blancan tapirs from the state” (PDF). Bulletin of the Florida Museum of Natural History. 49 (3): 67—126. 
  4. ^ Garcìa, M.; Jordan, C.; O'Farril, G.; Poot, C.; Meyer, N.; Estrada, N.; Leonardo, R.; Naranjo, E.; Simons, Á.; Herrera, A.; Urgilés, C.; Schank, C.; Boshoff, L.; Ruiz-Galeano, M. (2016). Tapirus bairdii. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T21471A45173340. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T21471A45173340.enСлободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  5. ^ Lizcano, D.J.; Amanzo, J.; Castellanos, A.; Tapia, A.; Lopez-Malaga, C.M. (2016). Tapirus pinchaque. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T21473A45173922. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T21473A45173922.enСлободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  6. ^ Roulin, F. (1829). „Mémoire pour servir a l'histoire du Tapir; et Description d'une espèce nouvelle appartenant aux hautes régions de la Cordilière des Andes”. Annales des sciences naturelles. 18: 26—56. 
  7. ^ Traeholt, C.; Novarino, W.; bin Saaban, S.; Shwe, N.M.; Lynam, A.; Zainuddin, Z.; Simpson, B.; bin Mohd, S. (2016). Tapirus indicus. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T21472A45173636. Приступљено 16. 1. 2022. 
  8. ^ Ruiz-García, Manuel; Castellanos, Armando; Bernal, Luz Agueda; Pinedo-Castro, Myreya; Kaston, Franz; Shostell, Joseph M. (2016-03-01). „Mitogenomics of the mountain tapir (Tapirus pinchaque, Tapiridae, Perissodactyla, Mammalia) in Colombia and Ecuador: Phylogeography and insights into the origin and systematics of the South American tapirs”. Mammalian Biology (на језику: енглески). 81 (2): 163—175. ISSN 1616-5047. doi:10.1016/j.mambio.2015.11.001. 
  9. ^ „All About the Terrific Tapir | Tapir Specialist Group”. Tapir Specialist Group (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-01. 
  10. ^ а б Holanda, E.C.; Ferrero, B.S. (2012). „Reappraisal of the Genus Tapirus (Perissodactyla, Tapiridae): Systematics and Phylogenetic Affinities of the South American Tapirs”. Journal of Mammalian Evolution. 20: 33—44. doi:10.1007/s10914-012-9196-z. 
  11. ^ Holanda, E.C.; Rincón, A.D. (2012). „Tapirs from the Pleistocene of Venezuela”. Acta Palaeontologica Polonica. 57 (3): 463—473. doi:10.4202/app.2011.0001. 
  12. ^ а б Tong, H. (2002). „On fossil remains of Early Pleistocene tapir (Perissodactyla, Mammalia) from Fanchang, Anhui”. Chinese Science Bulletin. 47: 586—590. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]