Таур
Таур је у грчкој митологији било име више личности.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Митологија
[уреди | уреди извор]- Према Аполодору, био је син Нелеја и Хлориде. Као и његову браћу, убио га је Херакле.[2]
- Према Плутарху, био је Минојев генерал. Када је Тезеј испловљавао са Крита, на критској луци је дошло до поморске битке при којој је Таур изгубио живот. Пре тога, Таур и Тезеј су се борили у рвању поводом посмртних игара које је приредио Миној и Тезеј га је победио. Крићанима и краљу је ово било мило, јер је Таур био омражена личност, оптужен да је био интиман са краљицом Пасифајом.[2] Наиме, према тумачењу Роберта Гревса, многи каснији Грци нису волели мит о Пасифаји и њеном интимном односу са животињом, па су радије приповедали да је Таур, дакле бик, било име човека. Самим тим, није постојао ни Минотаур, док је лавиринт био само добро осмишљен затвор у који су довођени атински младићи и девојке и чувани све до посмртних игара у Андрогејеву част. Таур је био свиреп и набусити војсковођа који их је убијао на тим играма сваке године. Миној му није веровао јер је начуо гласине да је Таур, уз Дедалову помоћ, био Пасифајин љубавник, у прилог чему је говорила и сличност између њега и једног од Минојевих близанаца и зато је одобрио рвање Тезеја и Таура, а и толико му се допало што је Тезеј убедљиво доминирао пребацујући противника преко главе три пута и укопавајући га у земљу до рамена, да га је начинио својим зетом и укинуо данак Атињанима. Минојева кћерка Аријадна није имала ништа против да се уда за Тезеја, јер ју је на играма, којима је смела да присуствује, очарао својом снагом показаном у поменутом рвању.[1][3]
- Гревс је навео изворе према којима је Таур био критски краљ који је напао Тир, након поморске битке, када су Агенор и његови синови били одсутни. Крићани су у току ноћи заузели град и одвели заробљенике, међу којима и Европу. Након тога, Тирани су овај догађај обележавали једном годишње и називали га „злом ноћи“.[1]
- Друго име за бронзаног човека Тала је било Таур.[1]
- Према Еурипиду и неким другим ауторима, епитет бога Диониса.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
- ^ а б Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: Dictionary; -{Talaus to Thoos
- ^ theoi.com: PLUTARCH, LIFE OF THESEUS, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Greek Myth Index: Taurus Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2010), Приступљено 25. 4. 2013.