Ташко Георгиевски
| Ташко Георгиевски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. март 1935. |
| Место рођења | Егејска Македонија, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 13. април 2012. (0 год.) |
| Место смрти | Скопље, Македонија |
| Награде | Кочо Рацин; 11. октобар; 13. новембар; Устајали Попов; Рациново признање |
Ташко Георгиевски (15. март 1935 - 13. април 2012) био је македонски писац кратких прича, романописац и филмски сценариста, поријеклом из Егејске Македоније. У савремену македонску књижевност увео је оригиналне теме са изразитом националном бојом. Главна тема Георгијевског су трагични прогони и сеобе Егејских Македонаца, њихове недаће и расељавање послије рата. Био је члан МАНУ од 1983. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Георгиевски је рођен 15. марта 1935. године. у селу Кронцелево, Воденски крај. Студирао је на Филолошком факултету у Скопљу. Радио је у редакцији листа Млад борец и у часопису Современост.Био је уредник у Македонској телевизији и у издавачким кућама Мисла и Македонска књига. Преминуо је 13. априла 2012. године у Скопљу, у 77. години [1]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Ми смо иза насипа(приче, 1957)
- Људи и вукови (роман, 1960)
- Зидови (роман, 1962)
- Сухи ветрови (кратке приче, 1964)
- Црно семе (роман, 1966)
- Змијски ветар (роман, 1969)
- Црвени коњ (роман, 1975)
- Кућа под тврђавом (приче, 1978)
- Време тишине (роман, 1978)
- Равна земља (роман, 1981)
- Плоча живота (Аутобиографски записи, 1987)
- Кајмакчалан(роман, 1992)
- Црно семе /Црвени коњ / Жута ружа (Сценарији филмова, 1997)
- Нестанак(роман, 1998)[2]
Награде[уреди | уреди извор]
Добитник је награда:
- Кочо Рацин
- 11. октобар
- 13. новембар
- Стале Попов
- Рациново признање[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- Македонски писатели, Друштво на писатели на Македонија, Скопје, 2004, стр. 58.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 19. 03. 2022.
- ^ Македонски писатели, Друштво на писатели на Македонија, Скопје, 2004, стр. 58.