Пређи на садржај

Татјана Војтеховски

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Тања Војтеховски)
Татјана Војтеховски
Датум рођења(1970-05-07)7. мај 1970.(54 год.)
Место рођењаНови СадСР Србија, СФР Југославија
Занимање
  • ТВ водитељка
  • новинарка
СупружникСрђан Стеванов
Деца1

Татјана Војтеховски (Нови Сад, 7. мај 1970) српска је телевизијска водитељка и новинарка.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Као дете је имала неколико хобија, а била је велики спортиста па се тако неко време бавила уметничким клизањем и кошарком. Осим према спорту, Татјана је показала интересовање и према музици.[1] Завршила је музичку школу, а осим тога гимназију те Филозофски факултет за српски језик и књижевност.[1] Дипломирала је на Економском факултету и завршила Мастер студије на Институту за Неуролингвистичко програмирање.[2]

Водитељску каријеру започела је деведесетих година на Радио-телевизији Нови Сад. Татјана је убрзо добила прилику да уради неколико познатих интервјуа, између осталих, са Вјераном Миладиновићем Мерлинком — најпознатијим српским трансвеститом; са Станом Церовић — „вирџином” — по први пут указавши домаћој јавности на овај културни феномен јединствен у свету, везан за области северне Црне Горе, Косова, Метохије и северне Албаније;[3] са Весном Вуловић, стјуардесом ЈАТа, која је преживела пад авиона са 10.000 метара. Покренула је теме педофилије унутар Српске православне цркве, интервјуишући једну од жртава умировљеног епископа Василија Качавенде, затим теме породичног и вршњачког насиља, сексуалног злостављања на радном месту у случају Марије Лукић и председника општине Брус, Милутина Јеличића „Јутке”. Татјана се често осврће и на проблеме корупције и непотизма у правосуђу, здравству и просвети.

Деведесетих година била је један од најгласнијих јавних противника Милошевићевог режима, због чега је са Радио-телевизије Србијеа била суспендована чак три пута.

Новинарску каријеру започела је на Радију Нови Сад, да би касније прешла и на телевизијски формат. Провела је десет година на националној телевизији РТС, потом неколико година на Ју инфо каналу, да би након тога прешла на Пинк ТВ, где је водила емисију Тренутак истине. Са Пинк ТВ одлази 2011. године. Била је и пи-ар менаџер, а потом и директорка Пинк медија групе.[4]

Отвара агенцију Војтеховски комјуникејшонс. Током 2014. и 2015. године ради као потпредседница Адрија Медија Групе, да би се потом вратила истраживачком новинарству као ауторка формата Живот прича на Првој српској телевизији.

Војтеховски је, због свог залагања и активизма, неколико пута ушла у избор за српску геј икону. Деведесетих је била први новинар који је на југословенским просторима урадио интервју са особом из ЛГБТ средине - Вјераном Миладиновићем Мерлинком. Више од двадесет година касније интервјуисала је Стефана Радовића из Куршумлије, младића који је пажњу јавности привукао због потешкоћа које му је његово сексуално опредељење донело. Војтеховски је поред тога неколико пута јавно подржала Параду поноса у Београду. Она често истиче улогу родитеља у правилном и здравом одрастању деце, и на њихову обавезу да са децом разговарају и пружају им подршку. Војтеховски указује и на погрешан термин “хомосексуализам”, којим се замењује реч “хомосексуалност”, и каже да сексуална припадност није “дадаизам, романтизам, комунизам и остало”.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Двапут се удавала и оба пута се развела. Из првог брака има ћерку Тијану.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Tatjana Tanja Vojtehovski biografija – Poznati.info”. www.poznati.info (на језику: српски). Архивирано из оригинала 08. 03. 2018. г. Приступљено 7. 3. 2018. 
  2. ^ „Tatjana Vojtehovski - Digital Communications Institute”. Digital Communications Institute (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 03. 2018. г. Приступљено 7. 3. 2018. 
  3. ^ Blečić, Petar (15. 8. 2010). „Ponosne na muški život”. Blic. Приступљено 26. 9. 2016. 
  4. ^ „Tatjana Vojtehovski”. Savremena gimnazija (на језику: енглески). Приступљено 7. 3. 2018. 
  5. ^ „Tatjana i Tijana Vojtehovski”. Glorija (на језику: српски). Приступљено 17. 3. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]