Телеклид
Телеклид (грч. Τηλεκλείδης, 5. век п. н. е.) био је атински комедиограф који је стварао у оквиру старе атичке комедије.[1] Однео је три победе на Великим Дионисијама, од којих прву око 445. п. н. е., те пет победа на Ленејама, од којих прву око 440. п. н. е.[2] Из тога се закључује да његово стваралаштво пада отприлике у исто време када и Кратесово и Кратиново, а да се можда делимично поклапа и са стваралаштвом Аристофана, који је био млађи од Телеклида.
Телеклиду се приписује осам комедија,[3] међу којима је ових шест наслова:
- Амфиктионци (Ἀμφικτύονες)
- Истинољупци (Ἀψευδεῖς)
- Еумениде (Εὐμενίδες)
- Хесиоди (Ἡσίοδοι)
- Притани (Πρυτάνεις)
- Жестоки момци (Στερῤῥοί)
Сачувани су знатни фрагменти, од којих су нарочито занимљиви они у којима песник напада Перикла. Неке оф тих нападе парафразира и Плутарх у Перикловом животу: "А Телеклид вели да Перикле седи час у граду, где му се глава пуши од тешких послова, а час му из главе простране као одаја са једанаест лежишта избија силна грмљавина".[4] С друге стране, у Никијином животу Плурарх цитира ове речи којима Телеклид хвали Никију: "тај је човек мој друг, мудрим га сматрам"[5] Аугуст Меинеке спекулисао је да је овај други цитат написан убрзо након након што је Тукидид остракизмом прогнан из Атине и након што је Перикле учврстио своју моћ 444. п. н. е.[6]
У Перикловом животу Плутарх пише и ово: "Међу овима се, кажу, нашао и Ефијалт, који је сломио политичку моћ Ареопага и грађанима, како каже Платон, 'наточио чашу пуне и непомешане слободе'. Од тога се народ, да говорим с комедиографима, 'толико разуларио да већ никако није могао да буде покоран, него је Еубеју гризао и наваљивао на острва'".< ref >Плутарх, Упоредни животописи, Перикле, 7.</ ref > Тхеодор Бергк[7] сматрао је да овај цитат, који се односи на покоравање Еубеје које је извршио Перикле 445. п. н. е., треба приписати Телеклиду, а исто тако и један фрагмент код Херодијана у вези с Егином, који се вероватно односи на протеривање Егињана 431. п. н. е.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Suda, s.v. Τηλεκλείδης.[мртва веза]
- ^ Inscriptiones Graecae, II2. 2325. 54. 119.
- ^ The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Teleclides.
- ^ Плутарх, Упоредни животописи, "Перикле", 3 (превод: Милош Н. Ђурић у: Атински државници, 1950).
- ^ Плутарх, "Никија", 4.
- ^ Augustus Meineke, Fragmenta Comicorum Graecorum, Vol. I, str. 87–90, Vol. II. str. 361–379, Editio Minor, str. 130–138.
- ^ Theodor Bergk, Commentationes de reliquiis comoediae Atticae antiquae, 1838, str. 327–331.
- ^ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Telecleides. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2008)