Пређи на садржај

Теодора Дука

С Википедије, слободне енциклопедије

Теодора Дукина (Θεοδώρα Δούκαινα, Είρήνης μοναχής της παντίμου) била византијска племкиња с краја 11 века, почетком 12. века, сестра царице Ирине Дука.

Теодора Дукина је најмлађа ћерка Андроника Дуке и Марије.[1] Теодорин отац је био братанац цара Константина X, а њена мајка Марија унука бугарског цара Јована Владислава.[2] Године 1078 њена сестра Ирена била је удата за Алексија Комнина, који је тако добио подршку породице Дука у борби за престо након абдикације цара Нићифора III Вотанијата.

Теодора је од рођења била припремљена за монашки живот и примила је монаштво под именом Ирина.[3] У поменику типику манастира „Пантократор“, као и манастира „Кехаритомен“ и „Христос Човекољубац“, Теодора се помиње као монахиња са епитетом преподобна ( παντιμου, пантимос ).[4][5][6] Монашки печати из 11. века, на којима су племените жене означене истим епитетом , сугеришу да је дефиниција преподобне, којом је Теодора именована у три споменика, коришћена за разликовање монахиња аристократског порекла.[2]

Тачна година смрти Теодоре Дукине није позната. У типосу манастира „Кехаритомен“ као датум њеног упокојења забележен је 20. фебруар.[7] и у такозваном „Споменику сродника царице Ирине“, постављеном у типику „Христа Човекољубца“, назначен је датум 21. фебруар. Ово неслагање једног дана у два извора неки објашњавају могућношћу да је Теодора - Ирина умрла у ноћи 20. на 21. фебруар.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вриений 1997, кн. III, 6; Kouroupou & Vannier 2005, стр. 56.
  2. ^ а б Kouroupou & Vannier 2005, стр. 56.
  3. ^ Вриений 1997, кн. III, 6; Gautier 1969, стр. 255; Kouroupou & Vannier 2005, стр. 56.
  4. ^ „Τή αύτη ήμέρ(α) μνή|μ(η) Είρήν(ης) (μον)αχ(ής) της παντ(ί)μ(ου) (και) αύταδέλφου τ(ής) άγ(ίας) δεσποίνης“ (Kouroupou & Vannier 2005, стр. 45, no. 17)
  5. ^ „...της πανεντίμου παντίμου κυράς Θεοδώρας...“, цит. по: Gautier 1985, стр. 125, 1863, f. 115'
  6. ^ „τής θείας μου, τής παντίμου“ (Gautier 1969, стр. 239, no. 24)
  7. ^ Gautier 1985, стр. 124 – 125.
  8. ^ Polemis 1968, стр. 75; Gautier 1969, стр. 255; Kouroupou & Vannier 2005, стр. 56.

Литература

[уреди | уреди извор]