Пређи на садржај

Теодора Палеолог Синадина

С Википедије, слободне енциклопедије
Теодора Палеологина Синадина као монахиња Теодула са ћерком Ефросинијом. Типик Теодоре Палеогине, Бодлеан.

Теодора Палеолог, удато Синадин, била је византијска племкиња, братаница цара Михаила VIII Палеолога[1] и сестра бугарске царице Смилцине Палеологине. Теодора Палеологина Синадина је око 1295 – 1300. године, основала у Цариграду манастир посвећен Пресветој Богородици. Сама Теодора је ауторка манастирског статута (типика), који је богато украшен минијатурним портретима људи из њене породице.

Теодора је била ћерка севастократора Константина и Ирине Комнине Ласкарине Вранине.[2] Теодорин отац био је полубрат цара Михаила VIII Палеолога.[3] После преране смрти родитеља, о Теодори, која је још увек била неудата, бринуо се њен стриц Михаило.[4] Одлучио је да своју братаницу уда за члана утицајне цариградске породице Синадин, изабравши јој за мужа великог стратопаедарха Јована Комнина Анђела Дуку Синадина.[5]

Теодора и Јован Дука имају троје деце:

Мало пре краја живота Јован Синадин се замонашио и узео име Јоаким.[7] Нешто после његове смрти, између 1310. и 1328. године[8], Теодора се повукла у Цариградски манастир Пресвете Богородице Сигурне Наде (Βεβαιας Ελπιδος), у коме се замонашила под именом Теодула. Заједно са њом замонашила се и њена ћерка Ефросина.[9] Тачан датум смрти Теодоре Палеологине Синадине није познат, али се претпоставља да се упокојила у манастиру који је она основала.

Манастир

[уреди | уреди извор]

Из садржаја манастирског статута који је написала Теодора Синадина, може се претпоставити да се њен манастир налазио у округу Хептаскалон, у југоисточном делу града.[10] Између 1327. и 1342. године[11] Теодора је израдила и статуте (типике) манастира у којима су смештени минијатурни портрети њене породице. Повеља Теодоре Синадине одлично је очувана и чува се у Бодлеанској библиотеци.

Године 1392. манастир Теодоре Синадине обновио је још један од његових ктитора - Ксенија Филантропина, што га је спасило од потпуне пропасти. После Ксенијине смрти, манастир је прешао под покровитељство њене ћерке Евгеније Кантакузине Филантропине, у вези са чијом смрћу 1402. године се последњи пут помиње.[12]

  1. ^ Thomas & Hero 2000, стр. 1512.
  2. ^ Guilland 1967, pp. 505; Polemis 1968, pp. 161(no. 149); с.179 (no. 193).
  3. ^ Polemis 1968, pp. 161, (no. 149).
  4. ^ Polemis 1968, pp. 161, (no. 149).
  5. ^ Thomas & Hero 2000, стр. 1512.
  6. ^ Polemis 1968, pp. 181, (no. 198).
  7. ^ Polemis 1968, pp. 179– 180, (no. 193).
  8. ^ Guilland 1967, стр. 505
  9. ^ Thomas & Hero 2000, стр. 1512.
  10. ^ Thomas & Hero 2000, стр. 1512–1513.
  11. ^ ODB, стр. 275 Bebaias Elpidos Nunnery (Alice-Mary Talbot & Anthony Cutler).
  12. ^ Thomas & Hero 2000, стр. 1512.


Литература

[уреди | уреди извор]