Теорија Х и Y
 |
Теорије Х и Y су теорије мотивације људи које је креирао и развио Даглас Макгрегор на МИТ школи менаџмента шездесетих година двадесетог века а користе се у менаџменту људским ресурсима, организацији и организационом развоју. Теорије представљају два различита модела радне мотивације.
Стварајући теорију X и Y Даглас Макгрегор је покушао да избегне недостатке класичне теорије и неокласичне и да их међусобно повеже.
Теорија Х
[уреди | уреди извор]Теорија Х представља, у основи, приступ питању радне мотивације. Основне претпоставке ове теорије су да је човек лењ, да ради само колико мора и не воли одговорност. Он је, такође, равнодушан у односу на циљеве предузећа у ком ради. Због тога је руководство одговорно за људе и средства, за њихово усмеравање, надгледање и мотивацију са намером остваривања циљева предузећа.
Макгрегор сматра да су ове поставке погрешне и да меша узроке и последице. Описано стање код људи не прелази из људске природе, већ је то последица стања у ком се човек нађе - а то је слабо руководство. Управљање и руковођење сведено је на надгледање, кажњавање, принуду и, као такви, постали неприкладни. Због тога, Макгрегор је увео теорију Y, која је супротна од претходне.
Теорија Y
[уреди | уреди извор]Према теорији Y, људи поседују могућност развоја, и способни су да преузму одговорност и усмере своје понашање према циљевима предузећа. Они се понашају супротно због лошег руководства. У том смислу, задатак руководства је да људима омогући да сазнају и развијају своје особине. Избором најпогоднијих начина управљања и руковођења треба да се уклањају препреке и, на тај начин, да се ослободе људске могућности и усмере ка постизању циљева предузећа.
Очигледно је да теорија Y има исти циљ као и Х: мотицација људи ка постизању циљева предузећа. Разлика је у томе што Y тежи да се то постигне на људскији начин, поштујући личност радника.