Теорија управљања и везивања
Теорија управљања и везивања је синтаксичка теорија и граматика са фразном структуром у традицији трансформационе граматике коју је првенствено развио Ноам Чомски током 1980-их.[1][2][3] Ова теорија представља радикалну ревизију ранијих теорија,[4][5][6] а касније је ревидирана у Mинималистичком програму (1995)[7] и неколицини наредних радова, од којих је последњи Три фактора у дизајну језика (2005).[8] Иако постоји много литературе о теорији управљања и везивања коју Чомски није написао, Чомскијеви радови су имали кључну улогу у формулисању плана рада за истраживање.
Овај назив се односи на две средишње подтеорије у оквиру ове теорије: управљање, које представља апстрактни синтаксички однос који је између осталог примењив на додељивање падежа; и везивање, које се углавном тиче односа између заменица и израза с којима су кореферентни. Теорија управљања и везивања је била прва теорија заснована на моделу језика по имену принципи и параметри, који је такође у основи каснијег развоја минималистичког програма.
Управљање
[уреди | уреди извор]Главна примена односа управљања се тиче доделе падежа. управљање се дефинише на следећи начин:
A управља B ако и само ако
- A представља управљач
- A м-командује B и
- нема баријера између A и B.
Управљачи су главе лексичких категорија (V, N, A, P) и флективне фразе (IP). A м-командује B ако A не доминира B и B не доминира A и ако прва максимална пројекција A доминира B, где је максимална пројекција главе X фраза XP. На пример, то значи да у следећој структури A м-командује B, али B не м-командује A:
Баријера се дефинише на следећи начин.[9] Баријера је било који чвор Z такав да
- је Z потенцијални управљач B
- Z ц-командује B и
- Z не ц-командује A.
Однос управљања чии доделу падежа недвосмисленом. Синтаксичко стабло испод илуструје како управљајуће главе управљају детерминаторским фразама (DP) и додељују им падеже:
Још једна важна примена односа управљања ограничава појаву и идендитет трагова будући да принцип празне категорије захтева да се њима правилно управља.
Везивање
[уреди | уреди извор]Везивање се може дефинисати на следећи начин:
- Елемент α везује елемент β ако и само ако α ц-командује β и ако су α и β кореферентни.
Размотрите реченицу "Johni saw hisi mother", која је испод представљена помоћу једноставног синтаксичког стабла.
Именичка фраза (NP) "John" ц-командује "his" јер S, први родитељ NP, садржи "his". "John" и "his" су такође кореферентни (реферишу на исту особу), те стога "John" везује "his".
С друге стране, у неграматичној реченици "*The mother of Johni likes himselfi", "John" не ц-командује "himself", тако да између њих не постоји однос везивања упркос томе што су кореферентни.
Важност везивања се види у граматичности и неграматичности следећих реченица:
- *Johni saw himi.
- Johni saw himselfi.
- *Himselfi saw Johni.
- *Johni saw Johni.
Везиовање се користи уз посебне принципе везивања да би се објаснила неграматичност исказа 1, 3, и 4. Та правила се називају принцип везивања A, принцип везивања B и принцип везивања C.
- Принцип A: анафора (повратна или узајамна, попут "each other") мора бити везана у својој управљајућој категорији (једноставно речено, у клаузи).
Пошто "himself" није ц-командовано од стране речи "John" у реченици [3], принцип A је прекршен.
- Принцип B: заменица мора бити слободна (тј. невезана) унутар своје управљајуће категорије (једноставно речено, унутар клаузе).
У реченици [1], "John" везује "him", што крши принцип B.
- Принцип C: Р-израз (референцијални израз) мора бити слободан (тј. невезан). За разлику од заменица и анафора, референцијални изрази (e.g. "the dog" or "John") независно реферишу, тј. упућују, на ентитете у свету.
У реченици [4], прва инстанца речи "John" везује другу и тиме крши принцип C.
Приметите да принципи A и B упућују на "управљајуће категорије"—домене који ограничавају обим везивања. Дефиниција управљајуће категорије изложена у Предавањима о управљању и везивању[1] је сложена, али управљајућа категорија је у већини случајева минимална клауза или сложена NP.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Chomsky, Noam (1981). Lectures on Government and Binding: The Pisa Lectures. Mouton de Gruyter.
- ^ Chomsky, Noam (1982). Some Concepts and Consequences of the Theory of Government and Binding. Linguistic Inquiry Monograph 6. MIT Press.
- ^ Chomsky, Noam (1986). Barriers. Linguistic Inquiry Monograph 13. MIT Press.
- ^ Chomsky, Noam (1957). Syntactic Structures. Mouton de Gruyter.
- ^ Chomsky, Noam (1965). Aspects of the Theory of Syntax. MIT Press.
- ^ Chomsky, Noam (1970). „Remarks on nominalization”. Ур.: Jacobs, R.; Rosenbaum, P. Reading in English Transformational Grammar (PDF). Waltham. стр. 184—221.
- ^ Chomsky, Noam (1995). The Minimalist Program. MIT Press.
- ^ Chomsky, Noam (2005). „Three Factors in Language Design”. Linguistic Inquiry. 36: 1—22. doi:10.1162/0024389052993655.
- ^ Haegeman 1994, Minimality.
Литература
[уреди | уреди извор]- Black, Cheryl (1998). „A step-by-step introduction to the Government and Binding theory of syntax” [Корак по корак увод у теорију управљања и везивања] (PDF). SIL - Mexico Branch; University of North Dakota. Архивирано (PDF) из оригинала 21. 3. 2023. г.
- Haegeman, Liliane (1994). Introduction to Government and Binding Theory (2. изд.). Oxford: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-19067-7. COBISS.SR 512829102. Архивирано из оригинала 21. 12. 2018. г.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
