Теорије о пореклу човека

Један од модела људске миграције заснован на митохондријкој ДНК

Недавним афричким пореклом модерног човека се у палеоантропологији назива широко прихваћен модел описивања порекла и раних миграција анатомски модерног човека. Хипотеза да људи имају заједничко порекло (моногенеза) је први пут објављена у књизи Чарлса Дарвина Порекло човека (1871). Тај концепт се сматрао спекулативним до 1980-их, када је поткрепљен проучавањем данашње митохондријалне ДНК с једне стране и доказива заснованим на физичкој антропологији старијих узорака с друге.

Старост људског рода и аустралопитек

Старост људског рода процењује се на око три милиона година, а најстарији познати човекови остаци пронађени су у југоисточној Африци и сврстани су у групу аустралопитека (јужни мајмун). У дугој еволуцији аустралопитек је био прелазни тип између човека и животиње. Изложен опасности од животиња, прачовек је проналазио нове начине за опстанак и постепено се развијао.

Хомо хабилис

Иако сувише споро, аустралопитек је током милион година еволуирао у нови тип прачовека назван спретни (вешти) човек (хомо хабилис) који је имао знатно већи мозак. Хомо хабилис је прво биће на Земљи које је почело да израђује оруђа од камена и костију. Та људска врста се из југоисточне Африке раширила на евроазијске просторе.

Хомо еректус

Милион година од настанка хомо хабилис је толико узнапредовао да се величином мозга и сложенијом израдом оруђа потпуно разликовао од свог афричког претка. Научници су тај практично нови тип назвали усправни човек (хомо еректус). Остаци хомо еректуса су пронађени у Индонезији на острву Јава и Кини (синантроп), Европи и Африци. У времену између четристо хиљада година и триста хиљада година пре нове ере хомо еректус је је научио да користи ватру, али још увек није био у стању да је упали. Употреба ватре уздигла је човека и учинила га надмоћним у односу на животињски свет јер се помоцћу ње штитио од хладноће и звери, а у лову на мамуте служила му је као оружје.

Неандерталац

Из рода хомо еректуса издвојио се неандерталац, чији су остаци пронађени у долини Неандертал у Немачкој, али он је споредна грана човекове еволуције.

Хомо сапиенс

Пре око 45 000 година појавила се нова људска врста, кромањонац (хомо сапиенс - разумни човек) који је пронађен у Француској у пећини Кромањон. Имао је свест о свом постојању и говорни језик. Ова људска врста је потисла неандерталце и оставила је трајна дела на зидовима многих пећина.

Додатна литература

• Bowler, Peter J. (2003). Evolution: The History of an Idea (3rd изд.). Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-23693-6. 
• Darwin, Charles (1871). The Descent of Man, and Selection in Relation to Sex (1st изд.). London: John Murray. Приступљено 05. 09. 2009. 
• Gibbons, A (2001). „Human anthropology. Modern men trace ancestry to African migrants”. Science. 292 (5519): 1051—2. PMID 11352048. doi:10.1126/science.292.5519.1051b. 
• Underhill PA, Passarino G, Lin AA, Shen P, Mirazón Lahr M, Foley RA, Oefner PJ, Cavalli-Sforza LL (2001). „The phylogeography of Y chromosome binary haplotypes and the origins of modern human populations” (PDF). Ann. Hum. Genet. 65 (Pt 1): 43—62. PMID 11415522. doi:10.1046/j.1469-1809.2001.6510043.x. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 08. 2009. г. Приступљено 28. 09. 2011. 
• Neanderthals 'mated with modern humans', BBC News, 21 April 1999
• New analysis shows three human migrations out of Africa – Replacement theory 'demolished' Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2009), Washington University in St. Louis, 2 February 2006
• Harding RM, Healy E, Ray AJ, Ellis NS, Flanagan N, Todd C, Dixon C, Sajantila A, Jackson IJ, Birch-Machin MA, Rees JL (2000). „Evidence for variable selective pressures at MC1R”. Am. J. Hum. Genet. 66 (4): 1351—61. PMC 1288200 . PMID 10733465. doi:10.1086/302863. 
• Long JC, Kittles RA (2003). „Human genetic diversity and the nonexistence of biological races” (PDF). Hum. Biol. 75 (4): 449—71. PMID 14655871. doi:10.1353/hub.2003.0058. 
• Risch, N., Burchard, E., Ziv, E. and Tang, H. (2002). „Categorization of humans in biomedical research: genes, race and disease”. Genome Biology. 3 (7): comment2007.2001 — comment2007.2012. PMC 139378 . PMID 12184798. doi:10.1186/gb-2002-3-7-comment2007. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Tishkoff SA, Kidd KK (2004). „Implications of biogeography of human populations for 'race' and medicine”. Nat. Genet. 36 (11 Suppl): S21—7. PMID 15507999. doi:10.1038/ng1438. 
• Cavalli-Sforza F, Cavalli-Sforza LL (1995). The great human diasporas: the history of diversity and evolution. Boston: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-44231-1. 
• Crow, TJ, ур. (2004). The Speciation of Modern Homo sapiens (Proceedings of the British Academy). London: British Academy. ISBN 978-0-19-726311-2. 
• Foley, R (1995). Humans before humanity: an evolutionary perspective. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-20528-9. 
• Olson, S (2003). Mapping human history: genes, race, and our common origins. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-618-35210-4. 
• Oppenheimer, Stephen (2003). The Real Eve: Modern Man's Journey Out of Africa. New York, NY: Carroll & Graf. ISBN 978-0-7867-1192-5. 
• McKie R, Stringer C (1997). African exodus: the origins of modern humanity. London: Pimlico. ISBN 978-0-7126-7307-5. 
• Sykes, Bryan (2004). The Seven Daughters of Eve: The Science That Reveals Our Genetic Ancestry. Corgi Adult. ISBN 978-0-552-15218-1. 
• Wade, N (2006). Before the Dawn : Recovering the Lost History of Our Ancestors. Penguin Press HC, The. ISBN 978-1-59420-079-3. 
• Wells, Spencer (2004). Journey of Man: Genetic Odyssey. Random House. ISBN 978-0-8129-7146-0. 
• Wells, Spencer (2006). Deep ancestry: inside the Genographic Project. Washington, D.C: National Geographic. ISBN 978-0-7922-6215-2. 
• Manica A, Amos W, Balloux F, Hanihara T (2007). „The effect of ancient population bottlenecks on human phenotypic variation”. Nature. 448 (7151): 346—8. Bibcode:2007Natur.448..346M. PMC 1978547 . PMID 17637668. doi:10.1038/nature05951. Генерални сажетак – Science Daily. 
• Scholz CA, Johnson TC, Cohen AS, King JW, Peck JA, Overpeck JT, Talbot MR, Brown ET, Kalindekafe L, Amoako PY, Lyons RP, Shanahan TM, Castañeda IS, Heil CW, Forman SL, McHargue LR, Beuning KR, Gomez J, Pierson J (2007). „East African megadroughts between 135 and 75 thousand years ago and bearing on early-modern human origins”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 104 (42): 16416—21. Bibcode:2007PNAS..10416416S. PMC 1964544 . PMID 17785420. doi:10.1073/pnas.0703874104. Генерални сажетак – Science Daily. 
• Cohen AS, Stone JR, Beuning KR, Park LE, Reinthal PN, Dettman D, Scholz CA, Johnson TC, King JW, Talbot MR, Brown ET, Ivory SJ (2007). „Ecological consequences of early Late Pleistocene megadroughts in tropical Africa”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 104 (42): 16422—7. Bibcode:2007PNAS..10416422C. PMC 2034256 . PMID 17925446. doi:10.1073/pnas.0703873104. Генерални сажетак – Science Daily. 
• Smith, L (09. 10. 2007). „Climate change led mankind out of Africa”. Times Online. Архивирано из оригинала 27. 07. 2008. г. 
• Russell, S (22. 02. 2008). „DNA studies trace human migration from Africa”. San Francisco Chronicle. 
• Serre D, Langaney A, Chech M, Teschler-Nicola M, Paunovic M, Mennecier P, Hofreiter M, Possnert G, Pääbo S (2004). „No evidence of Neandertal mtDNA contribution to early modern humans”. PLoS Biol. 2 (3): E57. PMC 368159 . PMID 15024415. doi:10.1371/journal.pbio.0020057. 
• Stringer, Chris (2011). The Origin of Our Species. London: Allen Lane. ISBN 978-1-846-14140-9. 
• Haviland, William A.; McBride, Bunny; Walrath, Dana (2009). The Essence of Anthropology. Cengage Learning. стр. 90. ISBN 9780495599814. Приступљено 14. 06. 2011. 
• Lafreniere, Peter (2010). Adaptive Origins: Evolution and Human Development. Taylor & Francis. стр. 90. ISBN 9780805860122. Приступљено 14. 06. 2011. 

Спољашње везе

• Људско породично стабло
• mtDNA перспектива
• Атлас хумане миграције