Пређи на садржај

Терапија липидном емулзијом

С Википедије, слободне енциклопедије
Липидна емулзија (интралипид) 20%

Терапија липидном емулзијом у облику интравенска инфузија 20% емулзије липида (нпр интралипида 20%) постала је прихваћен као део третмана код системске токсичности изазване локалним анестетика, а посебно код оних са срчаним застојем који не реагује на стандардну терапију. Смернице АСРА-е препоручују да се размотри употреба терапије липидним емулзијама код првих знакова системске токсичности локалних анестетика, након управљања дисајним путевима.[1]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Чини се невероватним да би инјекција једноставног, интравенског нутритивног раствора могла бити акутно спасоносна за пацијента са тешким предозирањем лековима. Али десетине објављених извештаја о случајевима подржавају ово запажање, први пут направљено пре више од једне деценије на моделу токсичности бупивакаина код глодара. Још је више изненађујуће да тако једноставна формула може брзо да преокрене тешку клиничку токсичност код разних веома различитих лекова са различитом фармакодинамиком и механизмима деловања.

Све је почело када су Веинберг ет ал.[2] је први пут показали 1998. године да инфузија емулзије сојиног уља која се нормално користи као потпуни раствор за парентералну исхрану може спречити (претходним третманом) или побољшати реанимацију од кардиоваскуларног колапса изазваног тешким предозирањем бупивакаином код нетакнутог, анестезираног пацова. Накнадне студије из исте лабораторије потврдиле су ове налазе код изолованог срца пацова,[3] и анестезираног пса. Према последњем експерименталном моделу, повратак спонтане циркулације након изазивања бупивакаина десио се код свих животиња које су примале липиде, али ни у једној од контрола физиолошког раствора.[4] Од тада је ефикасност инфузије липидних емулзија у реверзији ЛАСТ потврђена у другим лабораторијама и систематском анализом у клиничком окружењу.[5]

Механизам дејства

[уреди | уреди извор]

Предложени механизам је да инфузија липида ствара липидну фазу која екстрахује молекуле локалног анестетика растворљиве у липидима из фазе водене плазме (хипотеза понора липида). Ин витро студија је показала високу растворљивост локалних анестетика у липидним емулзијама и висок капацитет везивања ових емулзија.[6]

Други могући механизми, који могу функционисати у складу са ефектом поништавања липида, укључују:

  • снабдевање масним киселинама,
  • преокрет митохондријалне дисфункције,
  • инотропни ефекат,
  • фосфорилацију гликоген синтазе киназе-3β (ГСК-3β),
  • инхибицију ослобађања азот-оксида
  • поништавање блокаде срчаних натријумових канала.[7]

На животињском моделу, Weinberg и сарадници су показали успешну примену инфузије липидних емулзија у реанимацији срчаног застоја изазваног бупивакаином.[8][9]

Розенблат и његове колеге су први пријавили употребу инфузије 20% липида за реанимацију пацијента након продуженог срчаног застоја који је уследио након интерскаленског блока бупивакаином и мепивакаином.[10]

Каснији извештаји о случајевима других истраживача документовали су успешну употребу липидних емулзија у лечењу кардиоваскуларне и неуролошке токсичности, укључујући асистолу, кардиоваскуларни колапс и нападе. Локални анестетици у овим случајевима укључују ропивакаин, мепивакаин и прилокаин и левобупивакаин.[11][12][13][14][15]

Marwick и колеге су пријавили случај успешног уклањања липидима у којем се системска токсичност поновила након 40 минута. Пошто додатно снабдевање липидима није било доступно, амиодарон је коришћен за рекурентну аритмију. Овај случај наглашава важност доступности довољне количине липидне емулзије (1.000 мЛ) када се ради регионална анестезија.[16]

Weinberg и колеге, користећи интактни животињски модел предозирања бупивакаином, показали су да терапија липидном емулзијом обезбеђује супериорни хемодинамски и метаболички опоравак од срчаног застоја изазваног бупивакаином него епинефрином или вазопресином.[17][18] Оба ова вазопресора су била повезана са нежељеним исходима.

Међутим, неколико извештаја доводи у питање ефикасност третмана за спасавање применом липида. Mayr и сарадници, радећи са свињским моделом токсичности бупивакаина, известили су да је вазопресин у комбинацији са епинефрином резултовао вишим коронарним перфузионим притиском током кардиопулмоналне реанимације и бољом краткорочном стопом преживљавања него након липидне емулзије.[19]

Харви и сарадници су показали да је липидна емулзија/АЦЛС резултирала нижим коронарним перфузионим притиском и нижим стопама спонтане циркулације у поређењу са самим АЦЛС на зечјем моделу асфиксијског срчаног застоја.[20]

Пријављен је и низ нежељених догађаја након акутне инфузије липидне емулзије:

  • акутну повреду бубрега,
  • срчани застој,
  • неусклађеност вентилације и перфузије,
  • акутну повреду плућа,
  • венску тромбоемболију,
  • преосетљивост,
  • масну емболију,
  • синдром преоптерећења мастима,
  • панкреатитис,
  • опструкцију кола екстракорпоралне машине за циркулацију,
  • алергијску реакцију,
  • повећану осетљивост на инфекције.[21]

Препоручени режим дозирања

[уреди | уреди извор]

Терапија липидном емулзијом се изводи са 20% раствором.[22] АСРА смернице из 2020. наводе да редослед примене (болус или инфузија) и начин инфузије нису критични.

За пацијенте који имају мање од 70 кг, даје се болус од 1,5 мЛ/кг током 2-3 минута.[23] или инфузија брзином од 0,25 мЛ/кг/мин.[24]

За пацијенте тежине < 40 кг, треба размислити о коришћењу пумпе за инфузију.

За пацијенте који имају више од 70 кг, применити болус од 100 мЛ током 2-3 минута или инфузију од 250 мЛ током 15-20 минута.[24][25]

Ако овај режим не обезбеди адекватну реанимацију, болус се може поновити или инфузија удвостручити. Препоручена горња граница липидне емулзије је 12 мЛ/кг током првих 30 минута. Остати у оквиру те границе посебно је важно код деце и млађих особа. Обично су потребне много мање дозе.[24]

Такође треба имати на уму да пропофол није компонента спасавања у липидима. Формулисан је у 10% липидној емулзији, па би, према томе, била неопходна превелика доза пропофола (количине у грамима) да би се обезбедила адекватна доза липидне емулзије. Пропофол је контраиндикован када су присутни било какви докази о кардиоваскуларној токсичности.[26]

Примена у исхрани

[уреди | уреди извор]

Интралипид и друге уравнотежене липидне емулзије могу организму обезбедити:

  • есенцијалне масне киселине,
  • линолну киселину (ЛА),
  • омега-6 масну киселину,
  • алфа-линоленску киселину (АЛА),
  • омега-3 масну киселину.

Емулзија се користи као компонента интравенске исхране за људе који нису у могућности да добију исхрану преко устију. Ови хранљиви састојци су комбиновани са намером да се примењују парентералној исхране, где се хранљиве материје испоручују алтернативним путем а не преко гастроинтестиналног тракта.

Примена липидних емулзија као медијума за лекове

[уреди | уреди извор]

У одређеним истуацијама постоји могућност да се липидне емулзија користи као алтернативни медијума за испоруку лекова. Тако се нпр. пропофол растворен у липидној емулзији користи за интравенску примену.

Понекад се користећи липидну емулзију као носач, на овај начин испоручује етомидат (носач за етомидат је пропилен гликол).

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [Guideline] Neal JM, Neal EJ, Weinberg GL. American Society of Regional Anesthesia and Pain Medicine Local Anesthetic Systemic Toxicity checklist: 2020 version. Reg Anesth Pain Med. 2021 Jan. 46 (1):81-82. [Medline]. [Full Text].
  2. ^ Weinberg GL, VadeBoncouer T, Ramaraju GA, Garcia-Amaro MF, Cwik MJ: Pretreatment or resuscitation with a lipid infusion shifts the dose-response to bupivacaine-induced asystole in rats. ANESTHESIOLOGY 1998; 88:1071–5
  3. ^ Weinberg GL, Ripper R, Murphy P, Edelman LB, Hoffman W, Strichartz G, Feinstein DL: Lipid infusion accelerates removal of bupivacaine and recovery from bupivacaine toxicity in the isolated rat heart. Reg Anesth Pain Med 2006; 31:296–303
  4. ^ Weinberg G, Ripper R, Feinstein DL, Hoffman W: Lipid emulsion infusion rescues dogs from bupivacaine-induced cardiac toxicity. Reg Anesth Pain Med 2003; 28:198–202
  5. ^ Jamaty C, Bailey B, Larocque A, Notebaert E, Sanogo K, Chauny JM: Lipid emulsions in the treatment of acute poisoning: A systematic review of human and animal studies. Clin Toxicol (Phila) 2010; 48:1–27
  6. ^ Mazoit JX, Le Guen R, Beloeil H, Benhamou D. Binding of long-lasting local anesthetics to lipid emulsions. Anesthesiology. 2009 Feb. 110(2):380-6. [Medline].
  7. ^ Ok SH, Hong JM, Lee SH, Sohn JT. Lipid Emulsion for Treating Local Anesthetic Systemic Toxicity. Int J Med Sci. 2018. 15 (7):713-722. [Medline]. [Full Text].
  8. ^ Weinberg GL, VadeBoncouer T, Ramaraju GA, Garcia-Amaro MF, Cwik MJ. Pretreatment or resuscitation with a lipid infusion shifts the dose-response to bupivacaine-induced asystole in rats. Anesthesiology. 1998 Apr. 88(4):1071-5. [Medline].
  9. ^ Weinberg G, Ripper R, Feinstein DL, Hoffman W. Lipid emulsion infusion rescues dogs from bupivacaine-induced cardiac toxicity. Reg Anesth Pain Med. 2003 May-Jun. 28(3):198-202. [Medline].
  10. ^ Rosenblatt MA, Abel M, Fischer GW, Itzkovich CJ, Eisenkraft JB. Successful use of a 20% lipid emulsion to resuscitate a patient after a presumed bupivacaine-related cardiac arrest. Anesthesiology. 2006 Jul. 105(1):217-8. [Medline].
  11. ^ Litz RJ, Roessel T, Heller AR, Stehr SN. Reversal of central nervous system and cardiac toxicity after local anesthetic intoxication by lipid emulsion injection. Anesth Analg. 2008 May. 106(5):1575-7, table of contents. [Medline].
  12. ^ Litz RJ, Popp M, Stehr SN, Koch T. Successful resuscitation of a patient with ropivacaine-induced asystole after axillary plexus block using lipid infusion. Anaesthesia. 2006 Aug. 61(8):800-1. [Medline].
  13. ^ Foxall G, McCahon R, Lamb J, Hardman JG, Bedforth NM. Levobupivacaine-induced seizures and cardiovascular collapse treated with Intralipid. Anaesthesia. 2007 May. 62(5):516-8. [Medline].
  14. ^ Zimmer C, Piepenbrink K, Riest G, Peters J. [Cardiotoxic and neurotoxic effects after accidental intravascular bupivacaine administration. Therapy with lidocaine propofol and lipid emulsion]. Anaesthesist. 2007 May. 56(5):449-53. [Medline].
  15. ^ Ludot H, Tharin JY, Belouadah M, Mazoit JX, Malinovsky JM. Successful resuscitation after ropivacaine and lidocaine-induced ventricular arrhythmia following posterior lumbar plexus block in a child. Anesth Analg. 2008 May. 106(5):1572-4, table of contents. [Medline]. [Full Text].
  16. ^ Marwick PC, Levin AI, Coetzee AR. Recurrence of cardiotoxicity after lipid rescue from bupivacaine-induced cardiac arrest. Anesth Analg. 2009 Apr. 108(4):1344-6. [Medline]. [Full Text].
  17. ^ Weinberg GL, Di Gregorio G, Ripper R, et al. Resuscitation with lipid versus epinephrine in a rat model of bupivacaine overdose. Anesthesiology. 2008 May. 108(5):907-13. [Medline].
  18. ^ Di Gregorio G, Schwartz D, Ripper R, et al. Lipid emulsion is superior to vasopressin in a rodent model of resuscitation from toxin-induced cardiac arrest. Crit Care Med. 2009 Mar. 37(3):993-9. [Medline].
  19. ^ Mayr VD, Mitterschiffthaler L, Neurauter A, et al. A comparison of the combination of epinephrine and vasopressin with lipid emulsion in a porcine model of asphyxial cardiac arrest after intravenous injection of bupivacaine. Anesth Analg. 2008 May. 106(5):1566-71, table of contents. [Medline].
  20. ^ Harvey M, Cave G, Kazemi A. Intralipid infusion diminishes return of spontaneous circulation after hypoxic cardiac arrest in rabbits. Anesth Analg. 2009 Apr. 108(4):1163-8. [Medline].
  21. ^ Hayes BD, Gosselin S, Calello DP, Nacca N, Rollins CJ, Abourbih D, et al. Systematic review of clinical adverse events reported after acute intravenous lipid emulsion administration. Clin Toxicol (Phila). 2016 Jun. 54 (5):365-404. [Medline].
  22. ^ Leskiw U, Weinberg GL. Lipid resuscitation for local anesthetic toxicity: is it really lifesaving?. Curr Opin Anaesthesiol. 2009 Oct. 22(5):667-71. [Medline].
  23. ^ Schwartz DR, Kaufman B. Local Anesthetics. In: Hoffman RS, Howland MA, Lewin NA, Nelson LS, Goldfrank LR, eds. Goldfrank's Toxicologic Emergencies. 10th ed. New York: McGraw-Hill Education; 2015.
  24. ^ а б в [Guideline] Neal JM, Neal EJ, Weinberg GL. American Society of Regional Anesthesia and Pain Medicine Local Anesthetic Systemic Toxicity checklist: 2020 version. Reg Anesth Pain Med. 2021 Jan. 46 (1):81-82. [Medline]. [Full Text].
  25. ^ Weinberg, Guy L.; Riou, Bruno (2012-07-01). „Lipid Emulsion Infusion: Resuscitation for Local Anesthetic and Other Drug Overdose”. Anesthesiology. 117 (1): 180—187. ISSN 0003-3022. doi:10.1097/ALN.0b013e31825ad8de. 
  26. ^ [Guideline] Neal JM, Barrington MJ, Fettiplace MR, Gitman M, Memtsoudis SG, Mörwald EE, et al. The Third American Society of Regional Anesthesia and Pain Medicine Practice Advisory on Local Anesthetic Systemic Toxicity: Executive Summary 2017. Reg Anesth Pain Med. 2018 Feb. 43 (2):113-123. [Medline]. [Full Text].

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Lipid rescue (intralipid as antidote) (језик: енглески)


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Терапија_липидном_емулзијом&oldid=27442136”