Пређи на садржај

Терористички напади у Дагестану (2024)

С Википедије, слободне енциклопедије

Терористички напади у Дагестану (2024) односе се не на нападе који су 23. јуна 2024. године извршени на 2 цркве, 2 синаноге и полицијске пунктове у дагестанским градовима Дербенту и Махачкали у Русији.

Терористички напади у Дагестану 2024
Синагога Куле-Нумаз која је прва била на мети напада
МестоРусија Русија, Дагестан - Дербент, Махачкала
Датум23. јун 2024
~18:00 – ~23:00
МетаПравославне цркве, синаноге и полицијски пунктови
Врста нападаТероризам
ОружјеАутоматске пушке, молотовљеви коктели
Убијено25 (укључујући нападаче)
Рањено44
ОрганизацијаИсламска држава

Као резултат напада 2 синагоге су запаљене, а 2 цркве оштећене. Убијено је најмање 15 припадника снага безбедности и 4 цивила, укључујући и протојереја оца Николаја Котелникова. У Дагестану је уведен режим противтерористичке операција, а на улице распоређена војна техника. [1]

Позадина[уреди | уреди извор]

Регион Северног Кавказа у Русији је уплетен у сукобе од распада Совјетског Савеза. Ово подручје претежно насељено муслиманима и доживело је два велика рата која су укључивала сепаратистичку чеченску републику од 1994. до 2000 године.[2]

Након чеченских ратова , серија терористичких напада и сукоба између руских безбедносних снага и исламистичких снага је настављена.

Од 2017. године, на Северном Кавказу је поново дошло до оживљавања насиља које се п[3]риписује Исламској држави. Организација је 2015. објавила да је успоставила „огранак“ на Северном Кавказу.

Током 2023. године на северном Кавказу су избили велики антисемитски немири.[4] [5]У марту 2024. године, у терористичком нападу на дворану Крокус у Москви, погинуло је 145. људи. Одговорност за овај напад је преузела Исламска држава.[6]

2019. године у центру Дербента подигнут је споменик пријатељству три религије, чему су присуствовали: рабин, свештеник и имам. Православни свештеник био је настојатељ дербентске православне цркве Покрова Пресвете Богородице Николај Котелников, који је 5 година касније убијен у нападима.[7][8]

Припрема напада[уреди | уреди извор]

Терористи су припремали терористичке нападе око месец дана — од средине маја 2024.[9]

На дан напада координирали су своје акције у затвореном интернет разговору за шест особа. Нападачи су у групном разговору поставили и фотографију пројереја Протојереја оца Николаја Котелникова, претпоставља се да је он био прва и конкретна мета нападача.[10]

Ток догађаја[уреди | уреди извор]

Дербент[уреди | уреди извор]

Синагога Келе Нумаз[уреди | уреди извор]

Око 17:50 извршен је напад на синагогу Келе-Нумаз, отворену 1914. године, у улици Таги-Заде.[11]

Након антисемитских немира 2023. године, синагога је била под сталном заштите полиције и приватног обезбеђења.

Током самог напада, убијени су сви полицајци, који су били испред зграде, као и обезбеђење које је било унутра. [12]Синагогу, последњу у граду, су затим нападачи запалили бацајући молотовљеве коктеле. Објекат је у потпуности уништен, а пожар угашен око 01:00 следећег дана.[13][14]

Црква Покрова Пресвете Богородице[уреди | уреди извор]

Црква Покрова Пресвете Марије у Дербенту, споменик урбанизма и архитектуре и последња црква у граду

Последњи сачувани православни објекат у Дербенту, црква покрова пресвете Богородице у улици Лењина, подигнута 1899. године, такође је нападнута од стране терориста.

Саопштено је да је 66-годишњем протојереју, оцу Николају Котелникову, пререзан гркљан[15], док је чувар цркве убијен из ватреног оружја. У Цркву се сакрило 19 људи, док су нападачи, под налетом полиције, са лица места побегли у белом Фолксваген полу.[16][17]

Каснији догађаји[уреди | уреди извор]

Терористи су након напада блокирани у близини ресторана Кхаил,након чега је уследица њихова ликвидација, односно привођење.[18]

Махачкала[уреди | уреди извор]

Синагога у улици Ермошкина[уреди | уреди извор]

Готово истовремено са нападима у Дербенти, у Махачкали је група људи у 18 часова пуцала на синагогу у улици Ермошкина, 111, а затим је запалила. Терористи су убили једну особу у синагоги и два чувара. Међу жртвама није било Јевреја.[19][20]

Затим је отворена ватра и на пункт саобраћајне полиције. На објављеним снимцима су примећена тројица нападача која дејствуја из аутоматског оружја и окружују полицијско возило.[21]

Као нападачи су идентификована два сина и нећак Магомада Омарова, шефа Сергокалинског региона Дагестана. Сва тројица су елиминисана.[22]

Саборна црква Светог Успења у Махачкали

Саборна црква Светог Успења[уреди | уреди извор]

Саборна црква Светог Успења у улици Орџоникидзе је такође нападнута и оштећена.

Двојица нападача су ликвидирана, а двојица приведена.

Починиоци[уреди | уреди извор]

Према шефу Дагестана, Сергеју Меликову, снаге безбедноси су ликвидирале 6 нападача.[23] Идентификовани су:

  • Осман Омаров, 31 година, син начелника Сергокалинског округа Магомеда Омарова.[24][25]
  • Адил Омаров, 37 година, син начелника Сергокалинског округа Магомеда Омарова.[26][27]
  • Абдусамад Амаџијев, 32 године, нећак начелника Сергокалинског округа Магомеда Омарова.[28][29]
  • Гаџимурад Кагиров, 28 година, UFC борац у клубу Хабиба Нурмагомедова.[30][31]
  • Али Закаригаев, 35 година, бивши председник локалног огранка партије "Праведна Русија – Патриоте - За Истину".[32]

Сви идентификовани нападачи, са пребивалиштем на територији Дагестана, присутни су у бази података Министарства унутрашњих послова и означени као лица повезана са вехабијама. На основу тога, њиховог изгледа, повика и акција, саопштено је да терористи припадају исламистичкој терористичкој организацији.

Исламска држава, огранак Ал-Азаим из авганистанске провинције Велики Хорасан, убрзо након напада, објавила је саопштење и похвалила њихову "браћу на Кавказу".

Жртве[уреди | уреди извор]

У нападима је убијено 15 полицајаца и најмање 4 цивила.[33]

Међу њима и:

  • Протојереј Николај Котелников, најстарији клирик Махачкаљске епархије Руске Православне Цркве[34]
  • Начелник одељења полиције Дагестанскије Огни Мавлудин Хидирнабијев
  • Дербентски полицајац старији водник Марат Алијев
  • Дербентски инспектор Тамерлан Гасанбеков
  • Дербентски капетан полиције Сејфелмелук Гаџијалијев
  • Заменик командира вода патролне службе за Дербент, старији поручник Еинар Исмаилов
  • инспектор пука саобраћајне полиције Махачкале, поручник Магомед Магомедов
  • инспектор пука саобраћајне полиције Махачкале, поручник Ахмед Казимагомедов
  • инспектор пука саобраћајне полиције, наредник Хабиб Алијев
  • инспектор пука саобраћајне полиције, наредник Мамаев Магомедрасул
  • инспектор пука саобраћајне полиције, млађи поручник Мугудин Бутаев
  • Заменик командира пука полицијске патролне службе у Махачкали, старији поручник Тамирлан Ибрагимов
  • Полицајац из Махачкале Султан Џахарулев
  • Полицајац из Махачкале Јапил Гебеков
  • Поручник Виталиј Мезенцев, припадник привремене оперативне групе МУП-а у Дагестану, родом из Тјуменске области
  • Подофицир Рамазан Атсиев, припадник руске националне гарде

Рањене су 44 особе, међу њима 37 полицијских службеника и 7 цивила.

Последице[уреди | уреди извор]

У Дагестану је уведен режим противтерористичке операција и проглашена тродневна жалост.[35]

Начелник Сергокалинског округа, Магомед Омаров је приведен и искључен из партије Јединствена Русија.[36]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Нападение террористов в Дагестане. Главное”. РБК (на језику: руски). 2024-06-24. Приступљено 2024-06-24. 
  2. ^ „The Russia’s Chechen War - Irénées”. www.irenees.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-24. 
  3. ^ Presse, AFP-Agence France. „Dagestan Attack Toll Hits 20 As Russia Launches Terror Probe”. www.barrons.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-24. 
  4. ^ „В Махачкале толпа людей прорвалась на взлетное поле аэропорта — когда прибыл рейс из Тель-Авива Они выкрикивали антисемитские лозунги и пытались штурмовать самолет”. Meduza (на језику: руски). Приступљено 2024-06-24. 
  5. ^ „МВД установило 150 активных участников беспорядков в аэропорту Махачкалы”. Коммерсантъ (на језику: руски). 2023-10-30. Приступљено 2024-06-24. 
  6. ^ „TASS: Terrorist attack at Crocus City Hall”. TASS. Приступљено 2024-06-24. 
  7. ^ Абдуллаев, Шамиль (2024-06-23). „Дагестан оказался на передовой. Силовики нейтрализовали бандитов в регионе”. AiF (на језику: руски). Приступљено 2024-06-24. 
  8. ^ „В Дагестане боевики напали на синагогу, два храма и пост ДПС. Есть погибшие, перестрелка с силовиками продолжается. Главное”. Новая газета Европа. 2260-05-07. Приступљено 2024-06-24.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ „Припрема напада”. 24. 6. 2024. 
  10. ^ „Боевики, напавшие на Махачкалу и Дербент, планировали теракты около месяца”. Life.ru (на језику: руски). 2024-06-24. Приступљено 2024-06-24. 
  11. ^ „В Дагестане напали на православные храмы и синагоги. Что известно”. BBC News Русская служба (на језику: руски). 2024-06-23. Приступљено 2024-06-24. 
  12. ^ „Российский еврейский конгресс”. Telegram. Приступљено 2024-06-24. 
  13. ^ „Кошмар в Дагестане: первые вести - Главное.io”. glavnoe.life. Приступљено 2024-06-24. 
  14. ^ „В Дагестане боевики атаковали и подожгли церковь и две синагоги. Все подробности”. Телеканал «Красная Линия» (на језику: руски). Приступљено 2024-06-24. 
  15. ^ „Дербентское жертвоприношение. Убитый террористами дербентский священник всю жизнь прослужил в одном храме и был запечатлен в бронзе за 5 лет до своего мученичества”. Новая газета Европа. 2260-10-09. Приступљено 2024-06-24.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  16. ^ „Нападение террористов в Дагестане. Главное”. РБК (на језику: руски). 2024-06-24. Приступљено 2024-06-24. 
  17. ^ Troianovski, Anton; Nechepurenko, Ivan (2024-06-23). „Gunmen Attack Synagogues and Churches in Russian Republic”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-06-24. 
  18. ^ „Нападение террористов в Дагестане. Главное”. РБК (на језику: руски). 2024-06-24. Приступљено 2024-06-24. 
  19. ^ „В Дагестане горят церкви и синагоги, продолжаются уличные бои: что известно на данный момент”. ФОКУС (на језику: руски). 2024-06-23. Приступљено 2024-06-24. 
  20. ^ „Снова ищут евреев, и не только: в Дагестане нападение на две синагоги и православную церковь, банды в двух городах”. Девятый канал (на језику: руски). 2024-06-23. Приступљено 2024-06-24. 
  21. ^ „Появились кадры с боевиками, открывшими стрельбу в Махачкале”. Появились кадры с боевиками, открывшими стрельбу в Махачкале (на језику: руски). Приступљено 2024-06-24. 
  22. ^ „В Дагестане напали на православные храмы и синагоги. Что известно”. BBC News Русская служба (на језику: руски). 2024-06-23. Приступљено 2024-06-24. 
  23. ^ [Ликвидирано је 6 нападача „https://www.interfax.ru/russia/967757”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ).  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  24. ^ Суворов, Андрей (2024-06-24). „Сыновья единоросса и боец ММА: что известно об устроивших теракт в Дагестане”. Главные новости в России и мире - RTVI (на језику: руски). Приступљено 2024-06-24. 
  25. ^ „В Дагестане ликвидировали шесть боевиков”. РБК (на језику: руски). 2024-06-24. Приступљено 2024-06-24. 
  26. ^ Суворов, Андрей (2024-06-24). „Сыновья единоросса и боец ММА: что известно об устроивших теракт в Дагестане”. Главные новости в России и мире - RTVI (на језику: руски). Приступљено 2024-06-24. 
  27. ^ „В Дагестане ликвидировали шесть боевиков”. РБК (на језику: руски). 2024-06-24. Приступљено 2024-06-24. 
  28. ^ Суворов, Андрей (2024-06-24). „Сыновья единоросса и боец ММА: что известно об устроивших теракт в Дагестане”. Главные новости в России и мире - RTVI (на језику: руски). Приступљено 2024-06-24. 
  29. ^ „В Дагестане ликвидировали шесть боевиков”. РБК (на језику: руски). 2024-06-24. Приступљено 2024-06-24. 
  30. ^ Суворов, Андрей (2024-06-24). „Сыновья единоросса и боец ММА: что известно об устроивших теракт в Дагестане”. Главные новости в России и мире - RTVI (на језику: руски). Приступљено 2024-06-24. 
  31. ^ „В Дагестане ликвидировали шесть боевиков”. РБК (на језику: руски). 2024-06-24. Приступљено 2024-06-24. 
  32. ^ „Один из дагестанских террористов участвовал в выборах муниципального депутата | Республика Дагестан”. ФедералПресс (на језику: руски). 2024-06-24. Приступљено 2024-06-24. 
  33. ^ „МВД раскрыло личности погибших при теракте в Дагестане полицейских”. РБК (на језику: руски). 2024-06-24. Приступљено 2024-06-24. 
  34. ^ „Убитый в Дербенте протоиерей стал седьмым священником, погибшим в России от рук ваххабитов”. ВЗГЛЯД.РУ (на језику: руски). Приступљено 2024-06-24. 
  35. ^ „В Дагестане в связи с нападениями боевиков объявили трехдневный траур”. www.aa.com.tr. Приступљено 2024-06-24. 
  36. ^ „В Дагестане задержали главу района — отца двух предполагаемых боевиков”. РБК (на језику: руски). 2024-06-23. Приступљено 2024-06-24. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Терористички_напади_у_Дагестану_(2024)&oldid=27878619”